О неким предностима (нео)феудалног поретка

Овде ће бити реч о Србији. Под неком обновом феудализма мисли се иначе на разне ствари, које сам укратко већ поделио у две групе. Овде неће бити део о другој врсти новог феудализма, што не значи да је код нас нема. Србија је део глобалних процеса, а наша власт није претерано суверенистичка. Много шта не да се не одбија, него се радосно прихвата, наравно ако не шкоди остајању на власти - онда им је кул да све буде "траспарентно", "дигитализовано", и тако ближе (итбл). Ипак је modus operandi власти нешто друго и у ту су критичари у праву - Месија се не разликује по тим питањима од Орбана, Ердогана и других великих пријатеља. И видећемо шта је у томе ипак добро.

Како сам рекао у својој књизи Смрт Свима, у току је детронизовање институција и ту је данашњи свет сличан Римском царсту из доба домината, или можда непосредно пре тога - војничких царева (иначе углавном људи из Србије). Наравно да овај процес не тече свуда исто, и баш то нам даје могућност поређења. Негде су институције, правила (и све што оне носе) већ вековима укорењене, негде су "танка скрама цивилизације", па лакше и брже де факто нестају (иако формално и даље постоје). У том смислу ћемо поредити Србију са Француском.

Можда је још рано рећи, активна ситуација још може да демантује, али Србија је у овој коронарној кризи још релативно добро прошла. Један од разлога је изгледа спречавање ширења болести у старачким домовима, за шта ја не могу рећи да ли је последица среће, рестриктивних мера или добре организације/рада. Друго је нека срећа у нашој лудости. Због оног летњег циклуса (циркуса) је барем постојао неки (псеудо)имунитет који се показао макар у мањој смртности (око један одсто регистрованих случајева) кад је прави талас дошао. У томе да смо добро прошли наравно да рачунам релативно либералан режим последњих месеци, без свега онога чега смо сведоци у Западној Европи, а што баш не даје резултате. Дакако, мислим на различите облике затварања. Е тај наш либералан режим можемо да захвалимо конституцији нашег поретка (што не значи да се нешто није могло боље урадити, погледати први део). 

То је почело летос. Не знамо шта је заправо натерало режим да одступи од свог ранијег понашања и на улици примени грубу силу. Писао сам о томе зашто им се то не исплати, на дужи рок. Како било, демонстрације су разбијене, у великој мери изнутра, али се за затварањима (полицијски час) више никад није посезало, нити се Месија а.к.а. Шизоје изјашњавао по том питању, лично и персонално. Једноставно, видео је да му се не исплати, и не само то него да ће лично бити сматран кривим (он иначе најбоље обожава да преузима и заслуге и одговорност за СВЕ), џаба му да се скрива иза претходно толико хваљене Тхе Струке. Упоредимо то са рецимо Сједињеним Државама, где је извесни Фаучи (да се не лажемо, сви који стоје иза њега) могао да ведри и облачи и насупрот вољи легитимног председника. Ако је Трамп био против, ту су били "сјајни ликови", као што су Куомо и Деблазио (град и држава Њујорк иначе прошла најгоре или међу најгорима у САД и поред свих затварања и карантина). А наш преЦедник је, ако се ко сећа, био "прегласан" од стране Струке - он је као хтео и даље да нас затвори, док се он грли с Макроном, али је тзв. Кризни штаб реко да није нужно. А ми се закопчавамо на леђа...

Нешто касније то се видело око фамозне одлуке да маске буду обавезне и на отвореном. Овога пута "лепа Дарија" је то рекла у име већ дискредитованог Кризног штаба. Стицајем околности могу рећи да сам испратио ситуацију, мада не превише добро. Тада сам ишао на посао и итекако сам био заинтересован да бар на улици могу да дишем. Са друге стране, душмани тамо не дају "друштвене мреже", а мој приступ преко мобилног је ипак слабији... Тако сам само делимично видео одијум који је "у јавности" изазвала та одлука. Дан касније од пријатељице сам чуо да су се њени пријатељи већ спремали да изађу на улицу. Од тзв. Арапског пролећа сељачке буне се спремају преко интернета. Но већ у подне је одлука опозвана, дакле у рекордном року од три сата. Месија се није ни огласио, но треба бити изразито наиван (а наиван је синоним за шта!?) или необавештен барем као Коштуница да се не би схватило да је НЕКО Тхе Стручњацима прво такву меру одобрио, а онда се, видевши ситјуејшн прерачунао па им рекао да је повуку.

Упоредимо сад то са Француском. Мада бисмо могли, нећемо се овде бавити куроном него нечим другим (замислите: биле је и других тема протекле године!). Гледе коронарне ситуације би можда бољи промер била Холандија. Али пре него пређемо на конкретну ситуацију мало историје. Француска је предводила рушење ансјен режим (феудализма), као што знамо. Сви знају за Француску револуцију, али мало ко зна да су то радили краљеви још од 15. века - стварајућу апсолутну власт и националну државу против најкрупнијег племства а уз помоћ дела племства, нарастајуће буржоатије, па неким чудним обртима и Цркве. Потписник ових редова мало зна да би овде причао о ратовима фронде и сличним стварима. Ипак, чињеница је да су уз "неограничену" краљевску власт долазили стандардизација и економске теорије, као и институције које ће потрајати и касније (заимљиво је како су преко Ламанша развијали много брже капиталистичку привреду уз останак прастарих институција и, рецимо, недостатак Устава). Француски народ, сељаштво и остали, има дугу традицију буна и борбе против пореза, од поменутог 15. века па све до побуне Жутих прслука о којима ћу понешто још рећи. Свеједно, у њихове џепове се све више захватало, а Држава је бивала све јача.

Оно о чему ћу причати је закон по коме је забрањено снимати полицију и објављивати њене слике (чак и кад, јел'те, гази нечија људска права). Свакако да и овакав закон има неки рационале у ставовима безбедносних експерата. Као и одлуке Кризног штаба у нас. Међутим и поред жешћих и на моменте веома насилних демонстрација, тамошња власт је била спремна тек на козметичке уступке, док је начин диксредитовања демонстраната био сличан - знате оно "равноземљаши", "пет-ге јуришници", па се убаце насилни елементи, овде "навијачи" или "десничари", тамо Антифа. 

Зашто Макрон није попустио, а Вучић јесте? Зато што Макрон може добар део мејнстрим грађана да убеди како одлуке нису његов хир него их доносе стварно "независна" тела или стручњаци, а он као извршна власт само спроводи. И ту би чак био праву. Сад ипак погледајмо другу врсту новог феудализма - одлуке све чешће не доносе изабране власти, оне су део феуда разних експерата, "независних" и "међународних" тела. 

Макрон има предност и целог политичког спектра у којем је он (нужно!) у центру. Неки левичар ће да демонстрира против "његових" закона, али ће га на изборима подржати пред Марин Лепен или неким већ... Ако га левица угрози (а ове демонстрације су биле левичарске), можда ће десничари (у другом кругу, увек други круг, то обезбеђује власт досадног центра у Француској) гласати за њега, можда и неће, но левица чак и као "радикална" неће нешто начелно променити. Видети шта је било са Сиризом да не бунарим своје блогове о томе. И да он не буде на власти, оно што представља - биће!

Истина, раније су (донекле слично Србији) Жути прслуци успели да се повуче некакав непосредни повод за њихове протесте, "еколошка" такса на гориво. Њихове шире захтеве (а било их је за разлику од Србије, иако је и овај покрет "спонтано организован") власти нису ни разматрале. Питање и ово ретерирање власти око пореза колико би потрајало, да није било Куроне. Зелени су 2019. постали политички јачи, а погодите за шта би ови геј левичари били. О да, сад је фенси, шменси и кул (копирајт Богољуб Панчић) бити "зелени" и "еко-активиста", а увек је било бити левичар... 

Да закључимо - зато што могу да се сакрију иза институција и правила (вековних или тек уведених, трик је можда у томе да грађанин то често и не разликује) западни политичари теже попуштају под притиском, теже мењају "своје" одлуке. Тамо где таквог баласта нема, политичар ма како био "јак лидер" ће попустити ако се притисне на праву страну. Видеће да му баш није у интересу власти да се много јогуни... А ако неки политичар жели нешто да промени из ко зна којег разлога (ја никога не идеализујем), у земљама као што је наша претња ће му бити баш тај институционализовани Запад. А негде, занимљиво у неком окриљу тог Запада, нешто може и да успе, као поменути Ердоган или Орбан. Ако у тим земљама "развијене демократије" нешто покуша, проћиће као Трамп.

Иван Вукадиновић

п.с. Један занимљив пример наше либералности има везе са здрављем, ал наравно не са овом пландемијом, стар је неколико година. Отишао сам на песничко вече, пре свега због организаторке и још једне девојке која се пријавила. Редом сам сазнао следеће: тај песник је недавно преминуо, убио се, био је психички болестан, та болест има везе с његовом мајком, мајка је дигла тужбу, забранила штампање песама у Словенији, чак је био мањи инцидент са њеном правном заступницом у Србији. Дакле, нешто што није могло да прође у Словенији (лакановска психоанализа, по мајци песника крива за његову смрт) могло је да прође у Србији. И да буде у Музеју Вука и Доситеја. Тамо би проблем био судски поступак и можда нечије схватање да је то псеудонаука.