Pistol

Sid Vicious nije primljen u Pistolse pošto je lancem prebio novinara i izmislio pogo. Johny Rotten nije "pronađen" kao budala koja se dere pored džuboksa, mada jeste džuboks bio u priči. Glen Matlock nije bio smotani prodavac u butiku Sex kome je McLaren našao posao u bendu kako bi ga se rešio. Paul Cook nije učestvovao u krađi u pomenutom butiku, tu je uhvaćen samo Steve Jones... Sve je to (bio) deo romantizovane slike koju sam o najproblematičnijem bendu kao klinac stekao iz časopisa Rock, poneke knjige pa i filma Velika r'n'r prevara, koji je sve samo ne relevantan izvor. Serija Pistol bila je makar ubedljiva u uzgrednom demantovanju ovih "činjenica" (reče Aristotel da ne mora biti istinito nego uverljivo). Sa druge strane, bilo je krađe Bouvijevog mikrofona, a videh bar jednu zanimljivu priču o kojoj ništa nisam znao do sada...

Ono što je utisak nakon serije, zapravo za mene nije nova stvar, takav utisak se stiče i iz pomenutog filma Swindle. Utisak je samo potvrđen - reč je o ranjivim klincima. Paul Cook i Glen Matlock su stekli stipendije da nastave školovanje, Glen je bio najškolovaniji, najviše znao da svira i ipak se nije uklapao u imidž punk rock banda. Dirljivo je koliko skoro svi članovi benda vode računa o tome šta im majke misle (što se Sida tiče tu ništa ne vidimo, a Jones je posebna priča). Jones, iz čije je perspektive serija rađena, bio je žrtva seksualnog nasilja kod kuće (od strane očuha) i nasilja u školi. Počeo je da se vuče po domovima i stvarno je bio žrtva sistema, iako kad McLaren to kaže jasno je da merka sopstvenu korist. Johny je priča za sebe, kojom ću se ovde baviti. I naravno Sid, više naivan nego opasan (osim po sebe), prava tragična figura... Ne treba posebno reći da je serija Pistol smešna i tužna, ponekad skoro u istim scenama.

Steve Jones je već bio u bendu kad ga se McLaren dočepao i taj bend se zvao Swankers (insistira se na tom imenu, a ne Wankers, jer zvuči uvrnutije). Na prvom ugovorenom koncertu on (na mestu pevača) nije u stanju da peva, jer pritiskaju ga traume iz detinjstva i osećaj da je osuđen na neuspeh. McLaren veruje u njega (na stranu njegovi ciljevi, stvarno deluje kao da veruje da momak može postići uspeh, i on naravno s njim). On čak menja ime benda u Cutie Jones and His Sex Pistols (da, baš tako ma koliko nam sad delovalo smešno). Postavlja ga na mesto gitariste iako ovaj simpatični lopov nije do tada svirao. Barem će mu časovi biti zanimljivi... Naravno da Džoni kako ulazi u bend kaže da takvo ime ne dolazi u obzir. Ne bi pristao ni neko sa mnogo manjim egom. I ostalo je, što vele, istorija, ona koju ćemo u nastavku serije videti.

Steve je u suštini povučen momak, mada mu pompa ipak ne smeta. Poznat je kao uspešan lopov, sa plaštom nevidljivosti. Praksa lopova je da ipak kad god može ostane nevidljiv, to je ipak u suprotnosti sa eksponiranjem. Kroz serije vidimo traume njegovog detinjstva i mladosti, one koje ga pritiskaju dok sam bend ne postane trauma. Malcolm ga spasava mardelja i Jones je u pravu kad kaže da nikad neko nije tako nešto učinio za njega. No od menadžera će na kraju četvrte epzode saznati da ipak nema besplatnog ručka (da, ona mantra liberalnog kapitalizma, koja tako dobro opisuje ponašanje samoproglašenog revolucionara McLarena). I tako je predstavljen najkul Pistols, kako neki vele. 

Pre nego nastavim, evo viđenja benda iz replika samog Džonsa.

Our singer is half-insane,

our manager is fully insane –

he's trying to bring down

the government –

our bass player can't play,

starts fights for laughs,

and as you've

rightly pointed out,

I'm just an illiterate thief

who can barely fucking play.

You're better than that!

You're so much better than that.

Kome se obraća? Nije teško pogoditi da to kaže svojoj devojci (pojednostavljeno rečeno, mada je situacija tu komplikovanija) a u sledećem broju Zagora te-neja do kraja bloga videćemo koja je to devojka. 

Džoni dolazi umesto njega da peva, dok je raniji gitarista Swankers sasvim lako zamenjen. Pre gledanja serije video sam da je Lydon (Rotten) tužio ekipu serije i gledajući pitao sam se da li je to radio samo zbog para (što me uopšte ne bi iznenadilo). Moguće da tu ima i dosta sujete, ali ja sam se pitao ima li pravo da se ljuti, drugim rečima jeri predstavljen ko kompletni kreten. Zaključio sam ipak ne - on jeste predstavljen kao čovek teškog karaktera i bukvalno krut, skoro kao da ima neki poremećaj, ali koji zna da zablista i koji je oko barem jedne ključne stvari (McLaren) bio u pravu. Nema sumnje i da je reč o najinteligentnijem momku u bendu. 

U ovoj seriji Rotten dolazi na audiciju donekle slučajno, pošto je imao cimera istog imena došao je umesto drugog Džona - njegovog cimera koji će dobiti ime Sid po Lajdonovom hrčku jer ne može biti dva Džonija u bendu. Vidimo, dakle, kako su svi članovi benda od ranije povezani. Odnos Džonija i Sida je u ponečemu bolestan i to će se videti kad posle jedne orgije Sid želi da postupi kao pravi panker, a Džoni ga bukvalno ucenjuje time šta će njegova (Džonijeva) majka pomisliti i kako će mu posle biti cimer. U jednom momentu mu Sid kaže da će morati da pronađe drugog cimera, jer on će živeti 21 godinu. I to sve pre nego što se pojavila Nancy. 

Sid dolazi na Glenovo mesto i to je prva zvrčka koju je Malcolm napravio, nateravši Donsa da ga kao "vođa benda" izbaci. Često se za nekoga kaže da je hladan & proračunat, no za McLaren (zanimljivo nema slike iz serije na Guglu, možda ako se duže traži) bi se moglo reći da je naložen i proračunat. Njegova pompeznost je legendarna, a ego tripovi su možda i veći nego Rottenovi, ali zna da ih lepo, tj. taktički, upakuje. Revolucionar sasvim uklopljen u sistem. Nešto što će Lydon-Rotten tek godinama kasnije postati. Ali evo malo njegovih reči:

One must die

so that another may rise.

When I managed

The New York Dolls,

I devised a provocative

Situationist ploy.

I thought very long

and very hard

about what would

piss America off the most.

And in a stroke of genius,

I dressed them up

as Chinese Communists.

They looked devastating.

And it was testament

to the brilliance of my idea

that one month later

the Dolls had broken up.

- Your sword, Sire.

- Thank you very much.

Nikakvo čudo da je Nancy prikazana kao najveći negativac serije, uostalom ne znam da je neko pozitivno prikazao nju i kako bi to uradio. Serija ili film posvećeni samo njoj (ona u glavnoj ulozi) bili bi pravi izazov. Ipak, u par situacija ona može delovati kao mila osoba i ostaje pitanje da li je nečega osim zaslepljenosti bilo u Sidovoj ljubavi i njegovim rečima kada je na cedulji opisao zašto je voli. Ipak, ona mu je pomogla kako da osmisli My Way nastup, promeni reči i - mnogo bitnije - i ona je sama glavom platila.

Mnogo zanimljiviji ženski lik je Vivian, Malcolmova saradnica, iako je ona više uzgred prikazana. Više od menadžera Pistolsa ona je ideolog pokreta. Njen kasniji skepticizam mnogo nam govori o tome kako se stvari razvijaju. Njene reči iz perioda dok je verovala:

Do you know

why nothing ever changes?

It's because people's minds

are too imprisoned

by lies, fear...

...and a misguided respect

for the very institutions

that have exploited them

for centuries.

I want to destroy all that,

so that out of the chaos...

...the future can emerge.

Za kraj napozitivnija osoba cele serije, bilo bi premalo reći Džonsova devojka jer njen lik i suptilni uticaj su daleko veći. Ona je Amerikanka iz Ohaja koja radi u butiku Sex i hvata Stivija u krađi. Od onda pa do pred kraj serije oni su povezani, dok će ona pravi prijatelj biti i Sidu, njen odnos sa Džonijem je nešto komplikovaniji. Imam problem sa pamćenjem imena pa sam jedva uspeo da "uhvatim" njeno - Chrissie, a Steve će odmah posle dodati - Chrissie Hynde. Da, buduća pevačica Pretendersa (jedan nastup vidimo na kratko) i Jones je bio u pravu na neki način kad je rekao da zaslužuje bolje nego da bude pevačica/gitarista Pistolsa. Naravno da je glupo porediti dva benda, ali jasno je gde je mogla da izrazi svoje potencijale. Inače, ima na Wiki nešto o onoj priči o njenom planu za fiktivni brak sa Jonesom, pa kako je tu uleteo Rotten jer je Steve kasnio na venčanje zbog "neverstva". Što bi rekli - Ovo nema ni kod Barbare Sidni. Događaj koji izmamljuje smeh na glas, mada istovremeno i veoma tužan s obzirom na to s kime je Jones "prevario" i njegovo stanje tom prilikom. Ali Rotten uspeva da kroz pesmu Bodies izrazi situaciju mlade žene koja se tu pojavila.

Naravno da neću sad ulaziti u prepričavanje poznatijih stvari oko pesme God Save The Queen (Rottenov naslov No Future, i na tim rečima je kod njega bio naglasak, hteo je tako da naslove i album, Bollocks je Stivova ideja). To i ostalo treba prosto videti. Za kraj ću se osvrnuti na stav Aleksandra Gajića kao je punk bio zapravo najkonzervativniji pravac/žanr rock muzike. Na neki način to jeste tačno, ako se vidi da je reč o povratku korenima, posle svog artističnog i eksperimentalnog pretervanja prog-rocka, ali ne treba zaboraviti da je posle došao itekako eksperimentalni i razgranat postpunk. Utisak konzervativnosti stiče se takođe iz onoga što su slušali, prvo obrađivali na čemu su testirani (pevanje na audiciji). Najzad pominju se i već poznati Ramones, itekako u izvornom rocku.

Sa druge strane u tekstovima imamo onog već tradicionalnog rokerskog obraćanja omladini, ali takođe i Rottenove revolucionarne zahvate, nešto o čemu se nije baš pevalo (mada se verovatno moglo naći u tekstiovima bitnika). Tu je i ne manje revolucionarna ideja da neko ne mora da zna da svira (pa ni peva) da bi se bavio muzikom. To već možemo zahvaliti McLarenu. I sve se to vidi u ovoj seriji...

Ivan Vukadinović