Стварно одрживи развој и тренутна ситуација
Ево једне мирнодопске теме. Она је наставак нечега што сам писао пошто се тема екологије (и донекле енергије) актуализовала пред изборе. У међувремену се доста тога издешавало, како је наставак мало чекао бар пар линкова неће овде бити, па ми можете веровати или сами проверавати. Са друге стране, морамо се ипак позабавити оним што је актуелно...
У складу са оном Бајином - спаса нам нема, пропасти нећемо! За зиму нам се спрема лош или гори сценарио (сценарио... како популарна реч). Према лошем сценарију, грејања и струје ће бити, али ће бити скупи. Такође довешће до новог задуживања. Има ту неке правде. Грађани нису као потрошачи допринели овозимском краху ЕПС-а, али јесу као бирачи. Па јебемлига, доста их је гласало за СНС. И сада, а овде су кључни избори из још 2016 и 2017... А ови кад једном тресну с власти никад се неће опоравити од чињенице да су упропастили привреду и задужили земљу. Уосталом, тако су прошли жути.
Но међутим, изгледа да ће ваздух бити чистији. Ја сам се залагао за то да струја ценом конкурише чврстом гориву и то се управо догађа. Дрва и пелет су драстично поскупели, па и најнечистији угаљ. Овај се увози а ЕПС (тј. Колубара) га штекује за себе, због мањег ископа. Са овом ценом струја је стварно јефтинија и исплати се домаћину више од онога загађује чађу, избацује оне пе-емове... Наравно, биће нужно да струја поскупи, ма коју демагогију Вучић продавао. У том смислу стварно ме чуди недостатак подршке мојој идеји (или да некоме то падне напамет, па чак и да користи моју идеју као "своју") да се укине акциза на струју (у тексту се јасно види да је то по захтеву ММФ-а, а види се и на шта се још плаћа акциза). Уз мању стопу ПДВ-а могуће је да базна цена киловата оде и петину горе, а да потрошач то не осети. Струја би требало и да реално да поскупи, до мере по којој је грејање на струју нешто јефтиније од најјефтинијег чврстог огрева који је лако доступан. Свестан сам тога да многи греју само једну просторију, али треба сачувати систем од распада. Није битна само производња електричне енергије, него и њена дистрибуција.
Неповољнији, гори, сценарио настаје у случају да Путин не заврне само гас Јевропи него и уранијум! У том случају стају и нуклеарке, а уз систем пренапрегнут до пуцања (овога пута европски, као последица њихових лоших одлука) можемо се поздравити са увозом. Истина, као мета се апострофира Америка, али биће да ће се одразити и на Европу, с обзиром на нуклеарке у Француској. Може бити и горе, због повезаности електроенергетских система, чак и ако производимо довољно струје за себе. И у том случају се нешто може урадити, али сада! Прихватљиво је решење (нема добрих решења после Вучићевог кадрирања и управљања ЕПС-ом) да се увози угаљ, што сам поменуо. Такође треба набавити мазут (и то сада, рок је био јуче!) јер знамо да гас није сигуран. Ако је то рекао (сада "господин") Ђилас, можда га и чује онај што се тали с њим. Добро ће доћи и улагање у енергетску ефикасност, тачније термоизолација. Стварно не знам зашто држава то не ослободи ПДВ-а и субвенционише бескаматним зајмовима. Ко год може то треба да уради, првенствено због себе.
И поред свега тога наша "јавност" односно интернет, овога пута наглашавам "патриотски" део, се труди да буде блажено несвестан. Модерно је пљувати Зорану Михајловић (наравно да сноси одговорност, она је учествовала у субвенционисану ОИ и ако ниша друго ћутала на ситуацију у ЕПС-у док није ескалирала) но не видим да ће њена "смена" (да је не буде у влади која ће доћи лимбурга месеца) ишта побољшати у акутној кризи. И не критикује се зато што не иницира нужне ствари, горе рекао, него из десетих разлога, феминизма рецимо. Извлаче се неке флоскуле о "радничкој класи", ал' исти не помиње ни једном раднике у Крагујевцу, ипак то нису интернет радници. Има и неких којима је битнија аутокефалност МПЦ од тога какав ће ваздух дисати и на којој ће температури живети. Па шта рећи, дође ми да некима пожелим најгоре, можда се онда уозбиље.
Глобално и нукеларно
Имам ја дубински разлог зашто сам против еко-активиста (њиховог мејнстрима). Ма колико се позивали на природу они се залажу за нешто дубоко неприродно. Човек је инвазивна врста, заправо свака врста која то може је инвазивна, шири се док може, повлачење по себи није опција. А они лапрдају у неким еуфемизмима као што је "негативни раст" (дакле, опадање животног стандарда). Није им страно ни позивање на технолошки напредак, до нивоа трансхуманизма. Што више онлајн, то мање физичког кретања (не мислим на рекреацију него путовања и остале активности уживо модерног човека). Дође се и до хајпа како је лепо "спасавати планету". Нема кључне разлике између Илона Маска (на слици његова персонификација) и Грете Турнберг, а ако је има она је на страни (по овим питањима) Илона. Вратићемо се на то како се исти критикује углавном из погрешних разлога...
Погледајмо то на примеру нуклеарне енергије, видећемо и како утиче на толико им драгу науку. Неко од њих ће рећи да наравно није против науке. Вероватно није ни против нуклеарне фузије, ако о истој ишта зна и ако му емоције нису тотално помутиле разум. Подсећам да је то најчистији могући извор енергије, где је практично вода енергент.
Наравно да активиста неће бити против тога да се школују стручњаци за ту област, само што ствари не функционишу тако. Рецимо да Србија треба да школује два стручњака и то уради (на страну неефикасност таквог начина школовања), како ћемо знати да су они најбољи, да нису ту просто нашли ухлебљење или ако су ентузијасти да можда нису довољно талентовани?!
Паралело можемо видети ако помислимо да школујемо два врхунска хирурга. Па наравно да нећемо узети двоје средњошколаца с том намером, него ћемо школовати стотину лекара, па онда можда десет или мање се одлучи да специјализира хирургију (неки и не иду на специјализацију), па ето имамо двоје врхунских. Тако некако и ово. Потребно је школовати сто нуклеарних стручњака, а где они да раде него у нуклеарним централама, или можда у војном програму (нуклеарно оружје).
Иначе, нуклеарке нису сасвим идеално решење иако их критикују из сасвим погрешних разлога. Нуклеарни отпад је непостојећа тема, док је смртност (узрок смрти) код нуклеарки мањи него код ветропаркова или соларних панела! То говоре бројке. Али нуклеарке су скупе и то није обновљив извор (иако је еколошки) јер уранијума има колико има и ту се мање може учинити него са фосилним горивима. По садашњој потрошњи га има за неколико векова, али ако она порасте за десет пута, то је неколико деценија. Наравно, можда има других лежишта а има и алтернатива (торијум) кад је реч о фисији...
Вратимо се активистима и како су критиковали Маска (а и Безоса) кад је послао приватну ракету у свемир. Нисам неко ко пасионирано прати његов рад, па ни критике, па ипак ме чуди што сам само једном видео критику што у његовој компанији има мање од двадесет одсто жена. Ја нисам никакав присталица квота, али мање од петине у једној фирми разгранате делатности! То није проблем, а јесте кад пошаље ракету која је као потрошила угљеника колико и неко из сиромашне земље за цео живот. Па шта!? Нећемо ваљда вечно остати на трећем камену од Сунца, а и сиромашнији би имали где (и они би први ишли у неповољне услове) ако се отиснемо до оближњих планета, астероида. А да бисмо стигли морамо начинити први корак (или међукорак, први је начињен током Хладног рата), а ту мастодонти типа НАСА нису претерано ефикасни.
Временом ће се доћи до ефикаснијих начина од пропулзије фосилних горива, али тога неће бити ако не буде довољно ракета. Кад смо имали довољно аутомобила, стигли смо до електричних, дакле Тесле (и то се узима здраво-за-готово, Илон се ту никада не критикује иако су они због литијума крајње дискутабилни). У сваком случају, прво обичне ракета, па нуклеарне или соларне. И тако ћемо ући у Пространства.
Локално - пољопривреда и информатика
Сада ћу наставити оно што сам започео претходним текстом, заправо само сам стигао да се чудим како су сада за пољопривреду они који нису хтели "у Европу" са шљивом & малином... У предизборној кампањи и десно и лево чуло се како развој треба заснивати на пољопривреди и информатици, као јел'те нечем чистом а нашем. По себи наравно да није спорно то развијати, али колико се Србија ту може развијати?! Моја процена је да обе ове области могу да запосле укупно око четвртину развијеније Србије.
Али пре наставка, где ћемо видети како сам до тога дошао, договорићемо се око неких ствари. Прво, кад кажем развој Србије (развијенија Србија), подразумевам неку нормалнију ситуацију, ваљда зато и планирамо развој, са стандардном на нивоу сада богатијих суседа. Друго, говорим о пуној запослености, ако ћемо развијати пољопривреду или информатику као додатни извор прихода, потребна је другачија стратегија или да рачунамо да неко ради 14 сати дневно!? И треће, треба видети шта тачно спада у обе области.
Пољопривредом рачунам само обрађивање земље и сточарство, па додајмо и рибарство. Наравно да је с истом веома повезана прерађивачка (прехрамбена и остала) индустрија, али њу овде не рачунам. То је зато што је реч о великим загађивачима, а овде причамо о екологији. Дакле, ако то загађује као остала индустрија или више, шта смо урадили, зашто то да гурамо, а осталу индустрију не!? Ако је могуће овде ставити филтере, могуће је и тамо...
Ствар је веома проста. Није реч толико о приходима од пољопривреде, већ колико она може људи да запосли. "Еколошко-леви" су наравно за улазак у ЕУ и угледање на западноевропске земље, али заборављају да су се оне још осамдесетих прошлог века хвалиле како имају једноцифрен проценат запослених у пољопривреди. Дакле, овде се може запослити до десет одсто развијеније Србије.
Како стоје ствари са информатиком? Овде рачунам само фирме којима је то главна делатност. Ако неко одржава информациони систем кладионице он ту не спада иако је информатичар. Пропадне тај бизнис, он мора да тражи нови посао. Но додао бих и оне које зовемо фриленсери или раде на платформама, иако нису ИТ. Рецимо оне који уче кинеску децу енглеском, што није редак случај...
Пропулзивна област, али имамо више проблема. Рецимо, замка средњих прихода. Овде је две хиљаде ојра (нека плата клинца у информатичкој фирми) машала приход (још увек), али у Немачкој је то смешно. Неким порастом животног стандарда (реалним?) ове области постају мање примамљиве. Да и не говорим како је овде приход у страној валути (еври рецимо, долари мање, биткоини... шта то беше?) која све мање вреди како због инфлације тамо, тако и због држања нереалног курса динара овде. Али ово друго можда и не може вечно...
Рекох ли страна валута... Да, рад за странце, што ће рећи да зависи од ситуације тамо. Рецимо поменуто учење кинеске деце енглеском, а брат Си вели да се с тим већ претерало. Овде стрепе (или бар размишљају) над будућношћу свог посла. Више ствари на које као држава, па ни друштво (тј. заједница) не можемо утицати. Уз ограничења због конкуренције других земаља, људи који исто знају са компјутерима, овде можемо рачунати на највише 15 одсто наших запослених. Дигитални номади, људи који дођу овде са стране да раде и троше неко време, ту не спадају, мада добро дођу макар као неко ко плаћа ПДВ.
Тиме смо дошли до оне четвртине запослених, а три четвртине треба запослити у другим секторима, укључујући и мрско рударство, што може бити посебна тема. Што је и требало доказати, ШТД.
Иван Вукадиновић
п.с. У међувремену Немачка поново отвара термоцентрале. БиЈо неки текст, хипстерски WIRED, а не неки негатори глобалног загревања, ђе веле како у кризним временима приоритети бивају безбедност, економија, енергија, клима (славодобитно закључено - тим редоследом - открише рупу на саксији). Изгледа да криза погодује тврдим чињеницама, а не постмодерни.
пс.пс. И могу да се кладим у живот да имам мањи карбонски отисак него већина тих активиста.
Коментари
Постави коментар