Дали су феминисткиње криве за рат у Украјини?

Ако је неко конзервативан налазиће узроке за актуелне проблеме у ближој или даљој прошлости, често у нечему што је правило које се временима не мења. Па ипак, многи од њих кукају на садашњост као да се сад нешто дешава што није било никада пре, од дивљања "центара моћи", преко неких подмуклих револуционара, до омладине или просто модерних времена. Можемо наћи текстове из Римске Републике у којима се помиње нешто "нечувено" што је урадила несносна младеж или можда неки смели превратник...

И у неком смислу - сви су они у праву. Већ је отрцана фраза да је једино промена константа, али она је тачна, мада много уопштена. Много је конкретнији други закон термодинамике који вели да ће "природно" (тј. спонтано) неред стално расти, док је ред оно у шта треба да се уложи рад. Догађа се ипак да из највећег хаоса настане највећи могући ред (рецимо Стаљин после првих бољшевика), али то је већ нешто друго. Ordo ab chao.
Фамозних деведесетих прошлог века Милошевић и његови социјалисти били су веома конзервативни (у наведеном смислу), покушавајући да узроке ратова објасне оним из Другог светског рата, времена настанка Југославије или још раније. Странци, тј. васколики Запад - нису их разумели. И код нас је код прозападних (знао сам веома лично такве особе) било реакција типа "нећемо се ваљда враћати пре Христа". Поменућу супротну могућност, веома западну због њиховог индивидуализма - за све се оптужи једна особа, пре које је све било у реду, онда Милошевић данас Путин, најбоље да се таква персона повеже са Хитлером. Иако је сасвим могуће да би и Други светски рат почео и да није било бечког акварелисте хер Адолфа.
Наравно да узроци антируске хистерије, па и рата у Украјини леже много пре 1968, ако је то нека прекретница за оно што нам смета у модерном феминизму или неким ужасима постмодерне. (Само највећа будала је данас против феминизма Кларе Цеткин или суфражеткиња.) Ако нисте знали, узроци сежу барем од Велике Игре. Заправо је константа британске политике, како тврди Винстон Черчил у својим мемоарима да се спречи туђе овладавање Ниским земљама и, за ову причу битно, да једна сила доминира Европом. Није битно да ли је то Шпанија, Француска, Немачки или (о да!) Русија. Пре средине 18. века Русија "као таква" није била много занимљива, али је после лагано дошла под удар, што смо осетили ми "мали Руси" на Балкану. Наравно, конфронтацији са Русима испречили би се Наполеон, кајзер, Хитлер... само у Кримском рату Енглези су директно ратовали против Руса - и победили. Черчил у мемоарима о ДСР није помињао Азију, али њу треба додати, уопште треба знати да су Енглези смислили геополитику, конкретно Мекиндер, све оне приче о средишњем острву, римланду и слично... Слично је било и код других нација, мада је претерано корене русофобије тражити код Карла Великог, како је у једној књизи коју сам видео. Против Русије су биле крунисане главе, диктатори, финансијски магнати - све сами мушкарци!
Наравно, неки "десничар" би се могао потрудити да иза свега овога нађе неки скривени заједнички именитељ, који делује превратнички кроз историју и за све је крив (Наравно мислим на Јев), али нећемо сад да се бавимо теоријама завере.

На слици десно је слика празног рафа из финску, згодно је ту једна векна хлеба, чисто да се зна чега би требало бити. Узгред, унео сам у претраживач finland no bread и добио сам само рецепте за њихов леба. Извесни Сплинтер који је ово поставио извео је само најочигледнију узрочно-последичну везу да леба нема јер пекаре раде на газ из русију. Но један наш лумен је у коментару додао слике жена из финске владе, да су оне криве. У дужој расправи имао је машала прилике да се објасни, па ипак ми није постало сасвим јасно шта тачно он замера, тј. како повезује:
  1. Оне су ушле у колизију са Русијом зато што су жене/феминисткиње.
  2. Неспособне су да хендлују (мало англосрпски, кај не) кризу зато што су жене/феминисткиње.
  3. Друштва која прихвате тако неке агенде, помињала се и екологија, су неспособна да се изборе са кризама.
Ако је оно под два или три, не знам шта се жали због проблема непријатељске Финске... Узгред, јери треба да објашњавам да су проблеми са снабдевањем од Бугарске до УК, ни код нас није сјајно, ситуација на Блиском истоку и у Африци је катастрофална, па нису ваљда свуда на власти "лезбофеминисткиње"!?
Цео подужи увод требало би да објасни колико методолошки, начелно, а посебно искуствено (практично) глупо видети у тачки један феминизам као пресудни фактор. Историјски и посебно у овој кризи највећи непријатељ Русије је ултраконзервативна Пољска. Јесу ли азовци феминисти? Је ли циљ специјалне операције био дефеминизација или денацификација?! А што се тиче Финске, јесмо ли чули за маршала Манерхајма, мада оће то да удари крв у главу, уђе вода у уши, па смо слепи за очигледно и глуви за аргументе.
Наравно, постоји један елемент који не треба избегавати и ја ћу га јасно изрећи. Тачно је да су разни активисти и активисткиње повезани са Демократском партијом Сједињених Држава (али ни ту ствари нису црно-беле, то је заправо широка коалиција). А да исти воле интервенције које правдају моралистичким разлозима. Наравно, крупни капитал се никада не доводи у питање. Тачно је да постоје разни манекени љуЦких права и хуманитарних интервенција, као онај Бернар Анри Леви који редовно попасе торту... Тачно је и да је зелена партија Немачке од времена Јошке Фишера бастион атлантизма, па и самог НАТО, док је ранији пацифизам заборављен. 
Најзад, сасвим је могуће да је рат почео зато што Русија није више могла да рачуна на Трампа и његов изолационизам (просто зато што овај више није на власти). Запамтите сад добро тачно шта сам управо рекао, враћамо се после пар пасуса на ову тему...
Па би на основу онога што је било могао да видиш и оно што ће бити... Када Лавров каже да Русија представља данас "већину човечанства" (тако нешто је рекао), јасно је да не мисли на европске десничаре који (са изузетком Орбана) већ неколико година знају само за поразе и веома брзо су се одрекли Русије или ућутали. У Америци је ситуација нешто другачија, али због бипартизан јединства не треба давати превише значаја неким гласовима везаним за републиканце. Мисли се на не-белу већину ове планете, и то треба да буде јасно. 
Наше десничаре је поново време прегазило, и тога треба да буду свесни. А ни тај њихов став није баш тако традиционално већински. Пре десет и кусур година доминантан дискурс антиглобализма је био неки леви (интер)национализам - другови Чавез и Ахмединеџад, Санта Марадона, "а ви што малтретирате браћу црнце", Кина као Зора новог дана и слично...


Најзад, ако феминисткиње нису скривиле рат у Украјини, ко јесте? Како оно беше у филму Ничија земља - узме калаш па пита: "Ко је оно почео рат"? Иначе, пре само хиљаду година почети рат, кренути у рат, није била по себи лоша ствар. Ако нисте поверовали у наслове (цео текст није битан, јел тако, тако је!) таблоида да је Украјина напала Русију, можете даље да читате, мада мој одговор неће бити једноставан ни извикивање парола (са друге стране). Да се вратимо феминисткињама, либералној агенди, уопште неким центрима моћи јединственог Запада. Иако се исти у великој мери стварно ујединио, јасно је да је деловао искључиво реактивно, иницијативу је макар у почетку имала Русија. Да је другачије, да је све испланирано, и реакција, санкције Русији биле би испланиране, а ако је тако оне су веома глупо испланиране. Веома се брзо реаговало против свих Руса, избациван је Чајковски са репертоара и слично - све је то могло само да ојача јединство и инат самих Руса, помогне "Путинову пропаганду", најзад код неутралних људи резултује неком емпатијом за саме Русе. Са друге стране, Јевропа још користи руски гас па и нафту. Неки пети, шести пакет санкција ишли су веома килаво.
О ономе што је непосредно претходило рату, узроцима у том смислу нешто сам већ рекао, а сад скраћено, што је битно за ову тему. Путинова грешка је била што није све завршио 2014, када је и легално могао, рецимо на позив изабраног председника Украјине, исл... Али биће да се тад рачунало на игре са Западом, тј. неким земљама оданде, касније са самом Америком преко председника, што сам поменуо у слично. У међувремену, низ победа у малим ратовима (да, са занемарљивим силама, али треба рећи да Америка у овом периоду не зна за победу) билдовали су руско самопоуздање.
Од неких узрока за рат има само један и веома битан - наоружавање Украјине са могућношћу да оно буде и нуклеарно. Само чланство у НАТО ту је секундарно. Један од избеглих Руса ми је понављао оно што можемо чути на CNN па и неки аргумент да је Естонија већ у НАТО и ваљда је ближа Москви, а сигурно Питеру. Није ту много битно што Украјина може да по дубини "покрива" много већу руску територију. Битно је што је Украјина земља са 40 милиона становника, највећа у Европи (ван Русије) која може нешто да ради и "на своју руку" или повезана са неким не баш видљивим центрима моћи, охрабрена недефинисаним изјавама и слично... Нека не "нацистичка" него сасвим рационална власт Украјине могла би да дума овако: Русија је отцепила делове наше територије, ајде ми мало да подржавамо сепаратисте и превратнике у самој Русији, а ако нам они присеру да их подсетимо да имамо нуклеарно оружје. Реакција Русије је тако разумљивија, мада је тзв. превентивни рат контроверзан и када га Израел спроводи неколико дана пред претпостављени арапски напад (што стално раде од 1967.) а неће бити ако се ради због нечега што може бити тек за неку годину. Ко тако већ размишља значи да је себи признао како нема никаквих могућности да реагује економски, политички, пропагандно, дипломатски. При свему томе треба знати да је светска ситуација била идеална (посебна тема, размислите, а нешто сам рекао у оној емисији). Дакле, ако вам до сада није јасно - Русија је почела рат.

И шта ћемо сад? Можда је овај текст драгим родољупцима изазивање подела (у васколиком српству), али размислите шта је када ви користите ситуацију за културне ратове, да би сви били као што сте ви, да би размишљали како ви "мислите"?! Да и не говорим да се неки еколошки активизам (а не права екологија), а и то се помињало, може критиковати и сасвим аргументовано, а не лепљењем етикета и теоријама завере. Може се и понудити неко решење, ако то за вас није виша математика. А могу се и проблеми негирати, јер нам то намећу они што нас мрзе што се крстимо са три прста (нану им католичку, капиталистичку), па ви онда славите кад пређете цензус од три одсто као да сте узели власт, а ја ћу вам се супротставити. 
Иван Вукадиновић

п.с. Знам да сам неписмен у самом наслову, према свецу и тропар.






Коментари

Популарни постови са овог блога

Уранска и хтонска божанства

Псеудопатриотизам

Logički problem indukcije