Подземље је спас

Како би изгледао роман писан из перспективе идиота? Тек недавно сазнах да је Фокнер извео такав експеримент. Једино појашњење је везано за оно што би и сами могли видети. Није вероватно да је он све реченице које је чуо могао разумети. Али их је чуо, па су оне записане. Као да се измењује прича у првом и трећем лицу... У реду је то, рекла је Дилси. Мислим да ћу ја сад плакати. Мислим, Мори ће ми дозволити да мало и ја плачем с њим.  Он се сада зове Бенџи, рекла је Дилси. Није ваљда већ истрошио име које је добио на рођењу, је ли. Бенџамин је име из Библије, рекла је Кеди. За њега је то много боље име него што је било Мори.  Откуд сад то, рекла је Дилси.  Мајка је то рекла, казала је Кеди. Ћути, рекла је Дилси. Име му неће помоћи. Неће му ни штетити. Људи који немају среће мењају име. Моје име је било Дилси откако памтим и биће Дилси и кад сви забораве на мене.  Како ће знати да ти је име Дилси, кад је давно заборављено Дилси, рекла је Кеди. Биће у Јеванђељу, душо, ре...

  "The idea that we control dragons is an illusion" Viserys I Targaryen Imali smo prilike da gledamo dve serije epske fantastike, sticajem okolnosti ili možda komercijalnom namerom, tek počele su skoro istovremeno. Osim žanra, zajedničko im je što su obe prikveli  poznatih ostvarenja, što je donelo hajp ili rasprave i rađene su na osnovu književnih dela. I tu sličnosti prestaju, jer već nije isti odnos prema književnoj osnovi - autori The Rings of Power nisu imali prava na Silmarilion , pa su radili na osnovu nekih nedovršenih priča, ukazivanja i sl (uostalom, čuveni Pad Numenora se u Silmarilionu tek pominje); dok House of The Dragon rađen na osnovu Martinove Fire & Blood , fiktivne istorije Westerosa. To je autore druge pomenute serije postavilo u mnogo bolji položaj, jer tu imamo istoriju koja (realno kao i ove našeg sveta) nije baš pouzdana - jedni kažu jedno, drugi drugo. Sa druge strane, daje dosta smernica. Autori ROP imali su više slobode, ali u nedostatku kr...

  Шта је време? Ако ме нико не пита, знам. А ако бих то питање некоме морао разјаснити, заиста не бих знао. Св. Августин Сви смо ми пролазни и то је оно што је наративно занимљиво, пре него неке фенси теорије, као што су А или Б време , које би биле занимљиве једино у нечему што зовемо "тешка фантастика". Али Наташа се бави причама из живота. Доста тога је везано за непресушни извор инспирације, какав је Хомоље (Жагубица, Влашки крај) са својом чувеном магијом и релативном заосталошћу. Наташа каже да нема родбинских веза с тим крајем.  Тако ћемо у урбаној средини наћи додир руралног, оног из прошлих времена - рецимо две уплетене нити у једној свећи која мора да догори. Чешће је у питању рурална (хомољска) средина са додиром урбаног - мотори на лошим путевима, панкерка, Metallica мајица... Неке од ових прича су ми од раније познате (већине је већ објављивана, само што ја нисам читао све те збирке), неке сам први пут сада читао. У причи занимљивог имена Сада имамо неизвеснос...

Zanimljivo je prevoditi praktično neprevodivo, kako je Dejan Ilić preveo seriju, ranije naravno strip, kao Peskar . U svom tekstu on iznosi neke rezerve iz ugla nekoga ko je čitao strip. Ja nisam, bilo mi je bitno što sam čuo da ništa od filmova ili serija nije preduslov da bi se ovo gledalo. Marvel tako funkcioniše. Ilić kaže da se gledalac teško može identifikovati sa junakom, što je posebna tema kojom se sad bavimo. Serija počinje tako što je Sandman uhvaćen od strane "nižeg maga" kako sam kaže (zapravo takmaca čuvenog Alistera, takođe "viktorijanskog gospodina" sa svime što to nosi). Prvu epizodu vidimo kako ovaj maltretira svog sina, dok zarobljeni Sandman na sve to ubedljivo - ćuti. Ćutaće i kad sin preuzme njegovo sužanstvo, on mu je ubio pricu (njegova uhoda i glasnik, gavran naravno) iako bi bilo kakva komunikacija mogla da ga oslobodi. Za to vreme čovečanstvu nije svejedno, jer mnogi pate bez snova, a mnogi (milioni?) su u "spavaćoj bolesti" ost...

 "Nastavićemo tamo gde smo stale, Ester", rekla je uz mio, mučenički osmeh. "Ponašaćemo se kao da je sve ovo bio ružan san." Ružan san. Za osobu u staklenom zvonu, praznu i zaustavljenu poput mrtve bebe, sam svet je ružan san. Ružan san. Silvija Plat, Stakleno zvono Ne tako davno družio sam se sa jednom zanimljivom pesnikinjom i rekao sam joj da mi liči na Silviju Plat. Ona je rekla "Ja nemoj, ona je stavila glavu u rernu!" Mnogi veliki ljudi postali su poznati po svom samoubistvu, a ne po onome što su učinili. Da vam odam tajnu - iskreno ne volim mnogo poeziju. Zbog toga sam pročitao prozu, a ona opet ima veze sa onim što je vodilo tragičnom ishodu njenog žvota - samoubistvu. U romanu The Bell Jar  opisana je Silvijina borba sa mentalnim poremećajem. Roman se našao na feel bad listi čitanja prijateljice, što me je podsetilo na isti. A još kao tinejdžer sam (meni tada ne baš razumljiv izraz) našao kao naslov Bangles pesme.  Kako prva impresija dolazi od ...

Ukrajina zbog Putina toliko pati da nema te cijene koju neće platiti Evropa da bi Ukrajina prestala patiti. U to ime i ako treba, čitava će Evropa položiti svoje živote na oltar sad već naše domovine Ukrajine. Zaboravila sam reći, bez mene. Meni se jedinoj u Evropi jebe za Ukrajinu. I ja volim kad ljudi misle da sam empatična i da ću iz svog hrvatskog džepa izvući svoj posljednji euro i dati ga onome tko pati. Pa ipak, kako rekoh, jebe mi se za Ukrajinu. “Kurvo bešćutna, komunjaro nedojebana, četnikušo”, čujem kako bljujete hrvatski bijes u pravcu mene Hrvatice nehrvatice. Opustite se.  Ukrajina, svi znamo, ima predsjednika Zelenskoga, poznatog američkog kurcosvirca. Zelenski je najbolji kurcopijanist na svijetu. Pogorelić mu nije ni do koljena. Dakle, Zelenski svira kurcem, ali ne svira kurcu. Što znači svirati kurcu? To znači raditi bezvezni posao, baviti se nečim nekorisnim. On sigurno ne koristi Ukrajini, i ne treba, plaćen je da koristi Americi i da jebe Evropu što mu uspijeva...

Još uvek sam dečak, pomislih radosno, što u gradsku fontanu pušta svoj prvi brodić od novinskog papira; još uvek umem da se igram i želim da pobeđujem. Roman Izgubljeno lice dobio sam od prijatelja koji je makar poslužio kao inspiracija za protagonistu! Forumsko ime (nickname) njegovo jeste ime poznatog glumca, a u romanu vidimo da čovek sebi uzima prezime istog glumca (dok je ime inače anagram jedne reči koja se često u obliku pitanja ili negacije pojavljuje na internet forumima, i u životu). Da, ovo je knjiga o internet forumima, objavljena 2009. - recimo neku godinu pošto su forumi doživeli svoj pik, posebno Krstarica na kojoj sam upoznao prijatelja... Odmah ću reći da Milku takođe znam s tog foruma, a upoznao sam je lično neku godinu kasnije na književnom okupljanju, a njeno (ondašnje) forumsko ime je pojam koji mi danas više znači nego onda. Sada ću se, po ko zna koji put setiti Aristotela, zapravo citata Estetike koja je dala Staša Koprivica - Ne mora da bude istinito, mora da ...

 Грандиозан шут у јаја лицимурима . Сваког викенда, у подрумима и на паркинзима широм Америке, младићи који имају добре послове и који су одрасли без очева изувају ципеле, скидају кошуље и туку се једни против других, увек по два борца, до изнемоглости. Онда се враћају на посао са шљивом на оку, са расклиманим зубима и осећањем да могу да се носе баш са свиме . Ово неће бити "уобичајен приказ" у смислу шта нам ово грандиозно дело (књига и филм) поручује, тога има доста, без бриге. Уместо тога бавићу се неким питањима која су иза радње, пре свега мотивацијом главног лика (а то је наратор смештен у две персоне), емоцијама које стоје иза и наравно сопственим доживљајем. Превазишли смо она питања да ли је бољи филм или књига (некад се и може поредити, али зашто не обоје?), мада можда има смисла питати се шта је боље прво конзумирати . Мени је било добро што сам први пут одгледао филм (два пута) па сам при читању, наравно у возу, могао гласно да се смејем кад рецимо видим како су...