Izgubljeno lice (u virtuelnom svetu)
Još uvek sam dečak, pomislih radosno, što u gradsku fontanu pušta svoj prvi brodić od novinskog papira; još uvek umem da se igram i želim da pobeđujem.
Roman Izgubljeno lice dobio sam od prijatelja koji je makar poslužio kao inspiracija za protagonistu! Forumsko ime (nickname) njegovo jeste ime poznatog glumca, a u romanu vidimo da čovek sebi uzima prezime istog glumca (dok je ime inače anagram jedne reči koja se često u obliku pitanja ili negacije pojavljuje na internet forumima, i u životu). Da, ovo je knjiga o internet forumima, objavljena 2009. - recimo neku godinu pošto su forumi doživeli svoj pik, posebno Krstarica na kojoj sam upoznao prijatelja... Odmah ću reći da Milku takođe znam s tog foruma, a upoznao sam je lično neku godinu kasnije na književnom okupljanju, a njeno (ondašnje) forumsko ime je pojam koji mi danas više znači nego onda.
Sada ću se, po ko zna koji put setiti Aristotela, zapravo citata Estetike koja je dala Staša Koprivica - Ne mora da bude istinito, mora da bude uverljivo. No, ovde je situacija specifična. Moje forumsko iskustvo nije zanemarljivo (dapače) ali je moram priznati nekako usko, u onome što Milka opisuje više uzgred. Nije slučajan citat s početka, on najbolje opisuje mene. Ali je mali deo onoga što se zbiva u romanu. Forumi na kojima sam ja obitavao (ili ti prebivao - što reče Dule Pacov - volim da prebivam) su pre svega Politika, mnogo kasnije Religija, a mnogo manje Filozofija, Naučna fantastika, pa i neke Kultne stvari (nekako nismo razjasnili da li se odnosi na momente u kulturnom životu koji su postali kultni ili o okultizmu). Dugački (relativno) i lepo artikulisani tekstovi koje vidimo kod Milke nisu nešto po čemu pamtim svoje forumašenje, ali jeste replika koju je pomenuti prijatelj, a legenda Krstarice, uputio jednom veoma iritantnom liku: Kolega postoji više načina da se neko otera u pičku materinu, a najbolji je onaj kočijaški - MARŠ U PIČKU MATERINU! (Caps je inače sada moj, a citat po sećanju - pisanje velikim slovima bilo je zabranjeno, ni meni se ono ne sviđa, deluje ko dranje... Mislim da je bila i skrivena namera da se "smradikali" i tako kažnjavaju, pošto se očekivalo da su oni nepismeni, dok su "žuti" nobles - s velikim zadovoljstvom sam prijavio jednog takvog građanina kad su mu se omakla velika slova).
Inače, kod Milke se taj forum zove Sputnjik, najverovatnije sasvim slučajno, da se zametnu tragovi. Neku godinu kasnije to ime će u Srbiji dobiti drugo značenje (naravno nevezano za onaj satelit iliti "kosmički avion" kako reče megaglupi Darko iz atlantskog-nečeg), a sada je valjda sinonim za ... genocid (zabranjenu rusku propagandu).
Vratimo se mom iskustvu. Da sam ja pisao roman o forumima sigurno se ne bi tek na 202. stranici pojavio pojam banovan (kod Milke su svi karakteristični pojmovi uredno objašnjeni fusnotama), a trolovanje na 229, ako se dobro sećam (inače pojam trolovanje se tada koristio, al kolko se sećam manje nego sada). No ja i jesam tako nešto pisao, mada mi opis moje forumske karijere nije bio prvobitni cilj, naravno ni glavna tema romana Papa, to je mason.
Milkina tema dakle nije politika, nego ljubav, ili kako se kaže muško-ženski odnosi. Nisam tu nešto verziran (otud ona priča da je moje viđenje istine drugačije), ne samo zato što sam u piku svoje forumske karijere bio u onome što se naziva dugogodišnja veza. Na forum Ljubav (i seks valjda, ne razdvajati :) nisam nešto svraćao. Pisma (privatne poruke) u kojima se razjašnjavaju osećanja nisam razmenjivao, ali kao poziv na chat zašto da ne (baš kako vidimo na kraju romana). Sam chat mi je nekako bliži vlastitim iskustvima i u tom smislu uverljiviji (mada ne chat portala, forumski, pre ICQ ili Yahoo chat, kasnije je naravno došao fejsbuk). No videćemo u čemu je Milka najubedljivija.
Pomenuo sam duže tekstove, poruke ili početak teme, koje sam ja viđao, malo i pisao na Književnosti, a bar jedna je završila na blogu. Kod Milke su one vezane za temu o bajkama, što je dobra ideja, jer zanimljivo je koliko iz istih možemo saznati o životu. Da se vrartim sebi (xe-xe-xe) moj pristup forumskoj privatnosti bio je blogerski, mada su sami blogovi tad smatrani nezanimljivim, nečim što niko ne čita. Hoću reći da je ideja bila da ako se nekome svidi kako otvaram teme ili repliciram, može se zanimati i za ostatak mog stvaralaštva (i prve romane). Nisam tu ništa posebno dobio, osim šireg kruga forumskih prijatelja. To kažem zato što se nikad nisam krio (ni kada je to bilo uobičajeno), striktna granica virtualnog i realnog života, kako se govorilo, kod mene nije postojala. Za razliku od mnogih i naravno Milkinih junaka, koji su javno (forumski) skriveni iza anonimnosti, tek posle privatnih poruka i ponekog susreta uživo se otvaraju, a često tu nema mnogo iskrenosti...
Ono u čemu je Milka stvarno jaka je ipak stvarni život, profilisanje likova. Pa dvidimo... Anđela (Lara Kroft) je razvedena i ima četrdeset godina, bez dece. Ona vidi u forumu nekakav izlaz iz sivila života koji nije lišen problema - majka koja ubrzano stari i brat, nekada sportista, koji je paralizovan i kopni. Njoj nisu strane forumske veze, i ona ih ne izbegava, i pored već dva razočarenja.
Konstantin (da li je inspiracija za ime bio lik koga igra Kianu Rivs?) ima pedeset i uredan porodični život, tada već bez uzbuđenja (odnos sa ženom) i bez nekih obaveza (sin sa dvadesetak godina je u Kanadi). Kriza srednjih godina na pomolu... Da, to je onaj moj prijatelj - inspiracija, mada ne bih rekao da je inpirisao njegov privatni život (vidi pe-es). Kosta dobija napad slepog creva, što ga već navodi na razmišljanja o životu, on neko vreme mora provesti kod kuće i iz dosade dolazi na Sputnjik. Kasnije je sve istorija navlakuša. Lara Kroft mu skreće pažnju jednom depresivnom forumskom replikom, nakon čega odlučuje da joj se javi...
Forumsko okupljanje. Ovde epizodica, meni zanimljiva zbog nekog internet zeitgeista. I sam sam bio na nekima (ali na Krstarici neformalnim, samo nas nekoliko se dogovori, bez uprave kao na Bureku). Zanimljive su mi one šale kako će neko posle da trči kući da se uloguje, ili možda ode ranije iz istog razloga. Bilo je i toga... Ali, možda već shvatate, sada sa smartfonima to uopšte nije tema. Tako je (još jedna) granica "virtualnog" i "stvarnog" izbrisana, od kako imamo smartfone. A sećam se još ranije, behu to Igre bez granica (Serbiancafe) neki su se sprdali sa onima čije poruke videše oko same Nove godine - kako nemaju nikakav život. Od onda me na internetu (sad je to fejsbuk) nema skoro uopšte 31.12. i 01.01. (dobro de, messenger radi), da ne bih bio nolajfer. Mada sad nije nikakav problem da neko stavi nešto na internet (fejs) i ako je u nekom društvu i super se provodi.
Nolajfer - rekao bih da te reči u Milkinom romanu uopšte nema, možda da ne bismo došli do previše jednostavnih zaključaka o njenim likovima.
Klonovi i zavere su sastavni deo radnje romana. Tako trio Lady Marmelade, Trkač i Margareta Lepo Cveta (genijalni nick!) koji dolazi iz iste glave. I touchdown za Laru Kroft koja natera moderaciju da ih javno ukloni. Ovo je već sasvim blisko mom forumskom iskustvu, mada moderacija nije bila tako uviđavna, znali su biti i više nego bezobrazni, barem iz moje perspektive.
Kraj mi je nekako deus ex machina, mada nije nerealno, a izgleda nije ni moglo drugačije. Posle forumskih scila i haridbi, i dosta internet hotovanja, odnos Koste i Anđele je sasvim sređen i preostaje da se oni najzad uživo vide, i naravno ne samo da se vide. Ali Kosta bi morao time da načini jedan od dva izbora koji moralno nisu besprekorni (ostati sa ženom prema kojoj više nema ranija osećanja ili je ostaviti zbog nove ljubavi, u ovom slučaju sa interneta). A Kosta nije moralno ambivalentan lik, mada nije prikazan ni kao moralna gromada (uostalom, zašto mi ove dve reči deluju u startu ironično...). U ovom slučaju se događa nešto iz spoljnog sveta, što nema veze s Anđelom ni Kostom, ni forumom Sputnjik. Možda lak izlaz za pisca, ali stvar je dobrog pisanja da čitalac razmišlja o akterima a ne o motivima autora ili autorke. Najzad, možemo stvari gledati tako da se Anđela odlučila da bude uz nekoga kome je stvarno potrebna (što otvara neka nova pitanja, teralo me je da se zamislim).
Za kraj, rekoh da Milka uzgred pomije neke druge stvari (politiku, društvo, takve diskusije), a tu mi ne deluje baš nepristrasno. Ako se sprdalo sa patriotskim ložnjavama, možda je moglo malo i sa drugosrbijanskim, kaj ne (recimo s onima što pakuju kofere decenijama, da ne pominjem poslaničkog kandidata LDP koji napisa na forumu da je patrijarh Pavle "matori zlikovac"). No dobro, nešto balansiraniji pristup imamo u romanu Čuvari javnog mnjenja, koji se bavi jednom drugom, mada ne sasvim različitom felom - kolumnistima.
Milka ima više razumevanja prema religiji iako dvoje njenih likova deluju kao agnostici ili ateisti. Takođe, vidimo da ima razumevanje i za neki društveni konzervativizam, ako se on bavi jednostavnim životnim stvarima kao što je dilema internet za decu ili igranje na ulici.
Fabula ovog romana može se razumeti kao vanvremenska - priča o ljubavnom trouglu, gde je internet samo medijum, tehnika, a neka pitanja su večna. Ili kao zaitgeist tog doba, makar prevashnodno vezan za neke komunikacione i tehničke stvari - i videsmo kako se tu prošla decenija razlikovala od pretprošle, internet sa ili bez mobilnog. Naravno, duh vremena je dat i nekako uzgred, kako to biva u romanima, i knjiga Milke Knežević-Ivašković (najzad puno ime) je tu dobro svedočanstvo. Zajedno sa još nekim i ako sagledamo trojku forumaš-bloger-kolumnista možemo steći potpuniju sliku.
Ivan Vukadinović
Ne znam gde možete naći Milkina dela, uostalom guglujte. A kako je Jupiter prvo sebi stvorio badu, pogledajte ovaj roman potpisnika ovih redova:
p.s. Ja mog forumskog prijatelja zapravo ne znam mnogo. Stil njegovog pisanja, makar u dužim porukama bio mi je prepoznatljiv. O nekim private, osim ako su deo nekih prepucavanja, ne znam ništa, a o njegovom privatnom životu veoma malo. Taj deo je, rekao bih, u romanu izmišljen. Uostalom, ponoviću disclaimer:
Svaka sličnost sa internet forumima i osobama iz virtualnog ili privatnog života, slučajna je.
ps.ps. Najzad neko dobro štivo a da ga je napisala jedna gospodža sa dva prezimena - šala mala.
Коментари
Постави коментар