Na dobrom mestu
In Heaven. Everything is fine. In Heaven. Everything is fine. You got your good things. And I've got mine.
In Heaven (Lady in the Radiator Song), David Lynch
Pakao to su drugi.
Sartr
To što je reč o komediji, po motivu veoma malo povezanom sa SF-om, ne znači da se u seriji ne razmatraju filozofska pitanja. Kao što nam najkraći serijski format od 25 minuta po epizodi ne garantuje da neće biti dosta obrta, skoro u svakoj epizodi po jedan bitan za radnju serije.
Postavka serije je veoma jednostavna - šta se dešava sa "nama" kad umremo? Samo dva odsto ljudi odlazi na Dobro mesto, što bi trebalo da je mesto na kojem se obrela protagonistkinja Elenor. No ubrzo saznajemo da je ona tamo greškom, da ne pripada tamo što je poruka koju krajem druge epizode dobija, uskoro ćemo saznati od Džejsona koji izigrava budističkog monaha koji ima zavet ćutanja. Videćemo da je on najpametniji kad ćuti a You don't belong here je nešto najrazgovetnije što je u celoj seriji rekao (u tom slučaju napisao). Naravno da ni on ne pripada tamo. Uz njihovih dvoje soul mates i dvoje ne-ljudskih aktera (Arhitekta i robot Dženet svima na usluzi) to su jedini stalni karakteri. Kasnije će se pojaviti i "prava Elenor", koja je morala provesti vreme na Lošem mestu i ekipa odande, svemoćni sudija koji razrešava nesporazume, etc. U prvoj sezoni to su epizodni likovi, a rekao bih da će tako ostati i kasnije, ako se ponovo pojave...
Kako rekoh, ovo je vedra komedija, što ne znači da ne otvara mnogo dublja pitanja. U daljem tekstu ću se baviti tim pitanjima, mada ćemo videti ko ima dobar komediografski potencijal. Na slikama će biti smešne scene.
Odavde možete računati na SPOILER ALERT, pa ako vam to smeta - gledajte seriju! Posle možete čitati ovo.
Ono što treba imati u vidu je da u seriji praktično imamo nepouzdanog pripovedača. U poslednjoj epizodi (prve sezone) saznajemo da su gledaoci držani u zabludi što se tiče ključne premise. Nije da pažljiva gledateljka ne bi mogla da provali, no videćemo šta nas je kod karaktera (dobro obrađenih, možda ne treba posebno ni isticati) držalo podalje od ispravnog zaključka. To onda otvara pitanja da li je realno sve što je rečeno u smislu etike?! Naravno, serija nema didaktički karakter, niti treba uzimati takvu viziju zagrobnog "raja" (rečeno je da nije to baš to) kao tvrdnju autora serije. No etička dimenzija je konzistentno data, kako u predavanjima profesora etike, tako i u primedbama Arhitekte, zaključcima same Elenor koja se bukvalno uči da bude dobra osoba. Davno je Aristotel rekao ne mora da bude istinito, mora da bude uverljivo (Estetika) i sve što je rečeno o etici je dovoljno uverljivo da bi se uzelo makar kao neki okvir serije u prvoj sezoni. Čak ako se posle i nešto od toga izmeni...
Na kraju prve sezone dobija na značenju ono što sam u razgovoru uzgred dobio kao pitanje - a šta misliš kakvo je Loše mesto?!
Prednost ove, kao i praktično svake dobre serije, jesu karakteri, pa da krenemo od Elenor, koja je glavni lik. Mislim da je najbolje opisana rečima lone amoral. Njen odnos prema moralu, dobru u ljudima, vrlini (uključuje i vrline drugih osoba na Dobro mestu, zapravo Tahani) je veoma ciničan. To je osobina koja bi je mogla opisati, a druga je sebičnost. Mislim da je Volter (ili možda Ruso) rekao da sebična osoba ne može biti zla, jer suviše misli na sebe da bi naudila drugima. To bi moglo dobro opisati Elenor, uz činjenicu da je ona ne neki način iskrena - ne zna ili ne želi da se pretvara čak ni kad joj je to u nekom sebičnom interesu. U seriji imamo dosta njenih flešbekova, iz perioda kad je bila živa. Vidimo da je izrazito neprijatna prema nekome u prolazu, što uključuje i njene reakcije na najobičnije ljubaznosti. Može da zanemari tuđe potrebe, pa i ono za šta se dogovorila ako "nešto iskrsne" (čuvanje prijateljičinog psa ili odlazak na koncert). Zadovoljstvo joj čine šale (ili prevare) čija je neko žrtva, a često ta osoba i zaslužuje tako nešto... No ona neće hteti da učestvuje u udruženjima studenata (dobrotvornim a ni ostalim) što joj je kod mene veliki plus. Čak i ako je nekome zbog toga kul, ne prima pohvale. Jasno je da Elenor bilo koju iole pametnu osobu može da prevari ili izigra samo jednom. Jasno je i da takva osoba ne može da ima mnogo prijatelja, a verovatno ni malo pravih.
Džejson je osoba za mnogo više komičnog potencijala, mada je Kristen Bell u ulozi Eleanor pokazala da je vrsna komičarka. Isprva mu je uloga samo da ćuti, no jasno je da to neće potrajati. Ipak, on je uspeo da "provali" Elenor i da joj pošalje onu poruku i tu praktično prestaje sva njegova inteligencija. Arhitekta će reći da je on mentalno na nivou monaha sa kojim su ga zamenili (a koji zapravo nije ni umro, nego ušao u veoma duboku meditaciju baš kada je Jason nastradao), ali taj monah nije ni reč razmenio sa ljudima od svoje sedme godine!
Jason je sitni krimos i više puta me je podsetio na Džesijeve drugare. Serija Breaking Bad nam je dala vrhunske opise glupih krminalaca, a prikvel Better Call Saul je čak i nadmašio. Mada su tamo iza toga stajala neka ozbiljnija razmatranja, lik Džejsona nam je ipak samo za zabavu. Ako ćemo nešto ozbiljnije o njemu razmišljati to je onda koliko može biti odgovoran neko ko ne zna? Sokrat je odavno stvari delio na vrlinu i neznanje (dakle nasuprot vrlini nije mana, a posebno nije zlo), zapravo je to bilo poglavlje moje knjižice-eseja koju napisah mnogo davno, kad sam se vratio iz vojske. Da li sam sam do toga došao ili nešto pokupio na časovima filozofije?! U svakom slučaju Džejson, a praktično i Elenor su takvi jer ne znaju za drugačije i to je jedno od razmišljanja na koje nas ova serija navodi. Drugo dvoje nemaju takav izgovor.
Tahani je veoma bogara naslednica, Britanka pakistanskog porekla (zašto li mi na um pada Riši Sunak, koji već začuđujućih, za novije UK prilike, skoro godinu dana obnaša mesto premijera?). Na prvi pogled njen najveći problem ikada bi bilo nešto veoma banalno (da se ne sećam primera), jer ona je (bila) lepa i bogata i lako joj je bilo živeti ispravnim životom. Moj omiljeni vladika reče u dobru je lako dobar biti... Ipak, Tahani je imala ne mali problem - zanemarivanje od strane roditelja u korist njene talentovanije sestre, što je naravno u seriji dovedeno do smešno grotesknih razmera. To ju je navelo na dobra dela i dovelo (kako joj je rečeno) na pretposlednje mesto onih koji obitavaju u The Good Place. Takvo rangiranje će joj zasmetati, pa će se i posle smrti (tj. tamo gde se nalazi) truditi, ali skorovi su već zacrtani (mada, eto nekonzistentnosti, Elenor je rečeno da može da popravi svoj skor i zasluži Dobro mesto čak i posthumno). No Tahani je činila dobra dela iz sebičnih pobuda (mada su one mentalne a ne materijalne), mogla je da kao oni iz Succession bude toksična prema najbližima, a indiferentna prema tome kako se na širem planu završava njena borba za "svoje".
Chidi Anagonye (Eleanor je jednom prezime izgovorila kao Ariana Grande, u seriji je pominju bar još jednom) je profesor etike, poreklom iz Senegala. On je živeo dosadnim životom i na njega se još više odnose reči P. P. Njegoša - u dobru je lako dobar biti, a još je lakše ni u čemu - ili što bi rekla kineska mudrost gde nema prilike nema ni greha. Naravno, ne treba sumnjati da je Čidi zaobilazio grehe i (ne)prilike u širokom luku, ali biće da mu se nisu u životu nacrtale na način da ih je teško izbeći. Tako mu je najveći problem bio što je kolegi iz ljubaznosti rekao da mu se sviđaju njegove crvene kožne kaubojke (jeste, izgledaju suludo) pa je posle morao i sam da ih nosi, da laže prijatelja i kad možda on neće preživeti operaciju, pa onda da mu s olakšanjem prizna kada je ovaj operaciju preživeo... Kant ne podnosi ni bele laži.
Gledaocu će možda pasti napamet ono što nije Čidiju, kad je saznao da njegov soul mate nije prava Elenor - da je prijavi. On to, naravno, ne čini, a kako samo prisustvo Elenor, a još više njeno ponašanje, pravi veće probleme Dobrom mestu (leteći škampi uključeni) on je podučava etici. Rekli bismo da je Elenor njegov najveći prvi problem, i do tog problema on je stigao tek posthumno. Kasnije će se tu uključiti i Džejson, ali on je lakši slučaj za njega - možda zato što tu nema osećanja, možda zato što je on svojim intelektualnim dometima ipak sasvim jasan. Elenor ("lažna"), kasnije ona druga ("prava"), Tahani pošto je i njen Džejson lažnjak - Čidi ima težak izbor koju da izabere. Težak izbor i za nekog drugog, a posebno za njega koji pati od patološke neodlučnosti. Završio je tako što mu je metalni orman pao na glavu, a nije mogao da se odluči na koju stranu da se baci.
Serija pretresa brojna pitanja etike na zabavan način, uključujući i ono da li je robotica (AI) živa, da li je moralno "ubiti" je, šta to uošte znači. Zapitao sam se po čemu su to Čidi, a posebno Tahani, suštinski bolji od Elenor (Džejsona ipak nisam uzimao u razmatranja). Zapleti dovode do brojnih svađa među njima, pa ipak će neko ko gleda smatrati to regularnim delom zapleta, jer ko još želi sa dobrog mesta spasti na loše mesto... Da bi Elenor došla do genijalnog zaključka - oni uopšte nisu na dobrom mestu, oni su već na lošem mestu jer muče jedni druge (poslednje dve epizode ključno je ko od njih četvoro mora da završi na lošem mestu, pošto ravnoteža mora postojati). Sartrovski zaključak je postavio Elenor ispred ostalih (takmaca?) takođe ona je jedina koja (sebi) upućuje neku poruku koja će biti vidljiva posle resetovanja koje ih sve vodi u blaženo neznanje (i jopet iste probleme). To nas upućuje na sledeću sezonu.
Zapravo, ne bi bilo toliko teško zaključiti da oni nisu na Dobrom mestu (osim u slučaju Čidija, ali na njegovom primeru vidimo da nisu dosta dobre i altruistične namere, već da li si su stanju da se odlučiš kako da živiš po njima), jer to ne zaslužuju da budu, barem ne prema strogim kriterijumima koji izdvavaju samo 2 (dva) odsto populacije koja tamo može biti. Recimo, to da dobro delo mora biti urađeno zbog drugih a ne radi samoodržanja (kako je više puta rečeno). Lično se ne bih baš složio, jer čovek svejedno komunicira sa drugima, šta radi dobro sebi u većini slučajeva (osim možda ako se dobro najede) će biti dobro bar još nekome uključenom, s druge strane dobro drugih je i njegovo/njeno dobro čak i ako ne mislimo na zagrobne nagrade. Ali nije bitno šta ja mislim jer, kako rekoh, etika je data konzistentno... Ili možda ipak nije? Mi imamo tu četiri aktera koji su zapravo osuđeni na Loše mesto i nekoliko onih koji glume ("prava Elenor" uključena, njen životni put je zapravo bio najprovidniji). Ne znamo kako zapravo izgleda pravo Dobro mesto, još bitnije ni ko su oni koji stvarno zasluže da budu tamo. Nastavak serije, a ima još tri sezone, sasvim moguće demaskira i samo Dobro mesto i celu etičku konstrukciju. Kvisko u vidu obta (da nisu u Dobrom mestu) je potrošen, Elenorina potraga za Čidijem biće zabavna, ali to neće pokriti cele sledeće sezone...
Ivan Vukadinović
Коментари
Постави коментар