Space Above And Beyond

Ovo je serija koju sam gledao na B92 nedugo pošto je ta televizija počela sa radom, neke 2001, pa onda u ranoj fazi gledanja skinutog s neta pre skoro dvadeset godina. I zaslužila je ponovno gledanje.

Rekao bih da je ovo ozbiljnija verzija parodičnog remek-dela Starship Troopers. Kad kažem ozbijnija prosto mislim da ovde nema očigledne parodije, ne da je rađeno kao neki ko zna koliko zauman SF (isti često ispadnu ne baš pametno urađeni). Niko ovde nije pokušao da radi nešto kao što je Hajlajnova knjiga, po kojoj je onaj film rađen. Sličnosti sa filmom su sasvim jasne počevši od toga da je ovo naravno military SF, da se ratuje sa neantropomofnim/nepoznatim vanzemaljcima (Chigs je ime vezano za parazitskog insekta), tok sukoba koji u početku ne ide dobro po ljude je takođe sličan, ima razlika u karakteru vojne formacije protagonista (tamo je mobilna pešadija, praktično prašinari, ovde marinci kao univerzalni ratnici, o čemu ćemo uskoro), način kako je prikazan politički sistem (mada je ovde drugačije jer vojna služba nije nužna za pravo glasa), pa sve do onih toliko prežvakanih tropa kada je nekome od postrojenih vojni dril smešan - eto, to bi mogla biti parodija, ali poprilično benigna, ako ima drugih parodija one su poprilično suptilne i možda je i autorima serije ironičnost nečega promakla.

A sada pogledajmo aspekte serije.

Ne mnogo bitne primedbe

Dosta toga bi se moglo zameriti ovoj seriji. Krenimo od eksplozija u svemiru, koje su odavno postale kanon lošeg SF-a, kako se glasno čuju tamo gde nema vazduha. Dosta toga se oslanja na CGI, koji je neujednačenog kvaliteta. Scenama borbi na tlu se nema šta zameriti, osim kod poneke eksplozije, ali one u svemiru nekad deluju odlično urađene (zvuk dignorišemo) a nekad baš i ne. No to je serija iz devedesetih prošlog veka, dakle nešto starija tehnologija snimanja, a nije bilo filmskog budžeta (sada se u seriju može spucati milijada dolara, a da ona bude vizualno, i jedino vizualno, dobro urađena). 

Koncepcijski bi se najviše moglo zameriti ideji univerzalnog vojnika (ne mislim na film tog imena, ne bih ga se sećao) koji posle nekoliko nedelja (eventualno par meseci, mislim da nije precizirano) obuke mogu da upravljaju svemirskim letelicama, isto tako da se bore na tlu. To je, naravno, doprinelo dinamičnosti serije, ali deluje naivno.

Ideju wormholea (crvotočine) nalazim na Wiki, a ne sećam se da je u seriji tako nešto pokazano. Ona bi donekle mogla dobjasni kako na početku imamo pažljivo pripreman projekat na koji može ući ograničeni broj ljudi (kolonija u susednom zvezdanom sistemu), što je ključni deo zapleta jednog od aktera; kasnije on do te kolonije doleti za jedan dan i vrati se... Ideja crvotočine dodatno obesmišljava koncept linija (fronta) preuzet iz svetskih ratova - na Zemlji se ratuje dvodimenzionalno, a logično je da u svemiru imamo tri dimenzije, ako dodamo crvotočine možda i više strateških dimenzija.

Ono što bi bilo veća zamerka je kad na početku zarobe neprijateljskog vojnika (Chigsa). Zaključuje da su na nekakvoj ploči uz njega "slike" (pohranjeni podaci) njegove porodice, pa kreće rasprava da li mu treba pomoći, tj. dati mu vode. Rasprava po sebi ima smisla, mada nije mnogo originalna - da li su neprijatelji ljudska bića. No čudno je da ljudi koji imaju akademsko obrazovanje (tako su prikazani, motivi samo nekih su nam objašnjeni), što je većina ove borbene grupe, ne pomisle da bi akt milosrđa kao što je upumpavanje vode kroz prorez na oklopu za vanzemaljca smrtonosan. Da ne pričamo da jedna visoko strukturirana (vojni žargon, birokratija, sve to vidimo u seriji) organizacija kao što su US Marines mora da ima jasne protokole šta se radi, a šta nipošto ne radi, sve i da alien bude zarobljen. Niko nešto tako nije ni pomenuo...

Deo zapleta u kojem Nejtan Vest nalazi svoju devojku koju su Chigsi zarobili, da bi se ona kad je provali i ubije pretvorila u zelenu penu kao i svaki mrtav Chigs, nije objašnjen niti u skladu sa onim da su oni stalno u oklopima, kiseonik im je otrovan... Mada dosta doprinosi psihologiji radnje. Mogla je ona biti i silikat, samo bi trebalo da ima normalne oči i bude drugačije programirana.

Vojna istorija

Pa šta je zapravo ova serija, i zašto su neke od ovih grešaka razumljive ili oprostive?! U velikoj meri ova serija je apoteoza vojne istorije, uviđanje univerzalnih motiva time što je radnja bačena u blisku budućnost (2064.) i susedne zvezdane sisteme. Serija je prosto impregnirana motivima iz prvog i drugog svetskog rata, nešto manje onima iz ranije američke istorije (Linkoln, Navaho Indijanci - warrior code, jopet povezan sa WW2). Tako ćemo videti direktna podsećanja na božićno primirje (u ovom slučaju bez kontakta sa neprijateljem, ali uz njegovu milost); thirty minutes over Tokyo (ne, nisu Simpsoni), bombardovanje glavne planete Chigsa u ranoj fazi rata; kamikaze; uloga naloženih budala u ratu i mnogo šta drugo. 

Mogla bi se povući paralela sa pacifičkim ratom s ostrva na ostrvo. Napad na udaljenu koloniju Zemljana tako bi bio aluzija na Perl Harbur (mnogo bliža analogija nego kada u Starship Troopers imamo uništenje Buenos Airesa, što je naravno mainland); bitka u kojoj se ističu naši junaci - 58a jedinica, Wild Cards - u pojasu asteroida Sunčevog sistema mogla bi ličiti na Midvej; tu je ono bombardovanje metropole neprijatelja kada Zemljani znaju uglavnom za poraze; iscrpljujuće ratovanje podseća na Gvadalkanal. Ovo poslednje pukovnik Mekvin, koji je vojni istoričar, čak pominje pred kraj serije, pošto smo na više planeta videli takvo iscrpljivanje. To ruši ovakvu analogiju, a do kraja serije će nam postati sasvim jasno da Chigsi nisu Japanci.

Mada ima tu jedna mnogo dublja paralela - Japanci su bili dehumanizovani, prikazivani kao bube. U Starship Troopers imamo bukvalno bube (arahnide) kao neprijatelje, sprdnja sa vojnom propagandom je direktna. Ovde je to dosta suptilnije, a kako videćemo uskoro...

Karakteri

U novijoj fantastici nekako je shvaćeno da je izgradnja karaktera zapravo bitnija nego izgradnja svetova. Vidimo da uvid u nečije demone može da opravda i poneku nelogičnost u postavci sveta u kojem se radnja odigrava. Ranije nije bilo tako. Ova serija nije po pitanju karaktera ono što je nemački Dark (i radnja je naravno ovde mnogo jednostavnija), nije ni ono što imamo u The Expanse (koji je mnogo realniji i politički više profilisan). Ipak, serija je dala grupu zanimljivih karaktera, naravno glavninu 58 jedinice marinaca (neki tu samo prođu, poginu, i neki od tih epizodnih likova su prikazani makar nekom tipskom poentom). 

Pukovnik Mekvin je pripadnik potcenjene i još uvek u nekoj meri diskriminisane "rase" In Vitro (pogrdno Tankova). Samo ime ovde nam sve govori, da je reč o veštački kreiranim ljudima, rođenim sa 18 godina uzrasta, kako je rečeno. Zamagljuje stvar ona rečenica da su oni deca roditelja koji nikada nisu živeli - šta bi to zapravo značilo?! Jedinica kojoj je komandovao, legendarna, uništena je na početku rata i on ne može da leti (osim uz veliki rizik). On je naravno veteran rata sa silikatima. Vidimo ga kao čoveka dužnosti, ali ne slepe dužnosti, nijanse njegovog karatera biće nam lepo prikazane. Mnogo je više tipski njegov nadređeni sa činom komodora, no i taj lik je sasvim gledljiv i kod njega imamo evoluciju, posebno u odnosu prema 58ici.

Meni je lično najsimpatičnija Venesa Domfus, mada je njen lik mogao biti bolje razvijen - ovako imamo neke ne-marinske slabosti (fobije), ali ipak veliku unutrašnju snagu, uz naznaku većih mentalnih moći. Veng je tek malo više prikazan. Kao i Venesa on je akademskog miljea (nije baš jasno odakle oni u marincima), sujeverni ateista, sa demonom iznuđenog i snimljenog priznjanja (kad je bio zarobljen) koji ga progoni. Kuper Houks je In Vitro, kao i pukovnik, ali mnogo mlađi (živ tek nekoliko godina) on je neko čije sazrevanje posmatramo, naivan i ne uvek etički čvrst, takođe žrtva predrasuda (mada među marincima nema otvorene diskriminacije). Njemu su Wild Cards jedina porodica. Vensen je operativni komandant jedinice (dobar deo serije istog čina kao i ostali, Ameri imaju taj squad leader fazon u kojem neko komanduje ljudima istim po činu, kasnije je unapređena). Njoj su silikati ubili roditelje (mada ima još neku familiju) i logično da su joj oni najveći demon s kojim se suočava. 

Teško je kod ovih ljudi povući granicu šta su demoni prošlosti, a koliko su oni i dalje aktuelni, no Nejten Vest je svakako neko koga opsedaju demoni sadašnjosti. On je morao ostati na Zemlji kad njegova devojka odlazi u svemir da bi bila zadovoljena In Vitro kvota (pozitivna diskriminacija), što određuje njegov komplikovani odnos sa Kuperom, sve dok njih dvojica jedini ne preostanu. Devojka je u vanzemaljskom zarobljeništvu i to ga progoni, bilo da vidi kako je odvode ili je jedno vreme sa lažnom njom, koju mora da ubije. Paralela sa tom situacijom je kada je on u jednoj epizodi "jedini preživeli", ali je uveren da su njegovi kamarati i dalje živi, u šta mora da uveri ostale i pri tome izbegne lobotomiju (jedna od najboljih epizoda - Stay With the Dead). Povrh svega on je jedini iz ove jedinice koji previše zna, neke političke zavere - epizoda Eyes). 

Borba za prava

Nešto što je rašireno u fantastici, već krajem prošloga veka u Star Trek bismo videli prava androida, pa onda i neka druga (holograma?). U prvom Blade Runner to je nekako tema ispod tepiha (ne daješ prava onima koji su došli na Zemlju da ubijaju), dok u onom iz 2017. imamo gradaciju u hijerarhiji replikanata i holograma, koji su naravno ispod ljudi. U ovoj seriji to možemo videti na primeru ne-običnih ljudi i ne-ljudi nastalih po ljudskom liku.

In Vitro su potlačena "rasa" - oni se genetski ne razlikuju od ostalih ljudi, ali se razlikuju po veštačkom dolasku na ovaj svet. Dve su ključne razlike u odnosu na (ostale) ljude: 1. oni se rađaju zreli, što im stvara neke probleme i to vidimo na primeru Kupera; u njihovim centrima, recimo, postoji nekakvo seksualno obrazovanje, ali on je odatle pobegao 2. za razliku od ljudi (posebno ljudi današnjice) oni su stvoreni sa svrhom - što nam deluje dehumanizujuće. To je bitnija stvar od one prve - stvoreni su za rat sa silikatima, veštačkom inteligencijom. Da prirodno rođeni ljudi ne bi ginuli. Bije ih glas da su se u ratu poneli kao kukavice, a posle rata da su lenštine. Vlasti pokušavaju da poprave njihov položaj (u pilot epizodi pomenuta pozitivna diskriminacija), dok su i dalje žrtve predrasuda ljudi koje susreću. I to vidimo u pilot epizodi i povremeno kasnije. U velikoj meri ovde imamo alegorijski prikaz odnosa u USA devedesetih prošlog veka, kada je serija rađena. Jedan In Vitro ubija genseka UN, posle čega još veća sumnja pada na njih, ali ništa ne ukazuje nelojalnost ljudskoj rasi dok ratuje sa Chigsima. 

Silikati ne mogu "računati" na takva prava jer su se oni deceniju i po pre radnje ove serije otvoreno pobunili i počeli da ubijaju ljude, da bi većina njih pobegla negde u svemir. Oni ulaze u savez sa Chigsima, što objašnjava kako neprijatelj zna dosta o ljudima. Ipak, i ovde možemo pričati o inovativnom pristupu u odnosu na SF klišee. Za veštačku inteligenciju se nekako smatralo da je previše šablonska, pa kako ne može biti kreativna, sasvim je predvidljiva. Ne vidimo neku posebnu inventivnost silikata, ali vidimo jedan sasvim logičan a ne (mnogo) obrađen aspekt takve inteligencije - ona je demonska, a kako nije zasnovana na životu, ne beži od rizika. Baš zato može biti teško predvidljiva. Što rekoše u Animatriksu - za mašinu je svaka realnost virtuelna. Upravo je parola silikata TAKE A CHANCE - to je zapravo virus rizka kojim su zaraženi (stvorio ga je čovek, naučnik), što je vodilo njihovoj pobuni. Oni su stvoreni kao sluge i neki su to i dalje (vidimo jednog u vlasništvu zloglasnog Aero-Techa) takvi ne deluju da bi im se moglo verovati, ali nisu u otvorenoj pobuni.

Politika (zavere)

Na momente se stvara atmosfera pravog saspensa, sa zapletimo koji se ne dovode do kraja, čemu doprinosi izrazita epizodičnost serije. Aero-Tech je zla kompanija, do kraja smo skloni da proverujemo pravi negativac za razliku od Chigsa. Ona krije informacije od vojske, ima političke veze, nešto planira, a moguće i sarađuje sa neprijateljem (mada na kraju predstavnik kompanije na trenutak zauzima najekstremniji stav). 

Ono nije onaj na kojeg sumnjaš videćemo u epizodi Eyes, kada imamo dvoje kandidata za "predsednika sveta". S jedne strane je slepa žena koja deluje empatično, sa druge lider pokreta u uniformi i sumnjivom značkom (ne liči na kukasti ktst, ali podseća). Naravno da ovaj drugi ima predrasude prema In Vitroima zalaže se za njihovo kolektivno kažnjavanje posle ubistva ranijeg sekretara. Ali ona a ne on je povezana sa Aero-Techom, ona pokušava da ubije njega, hipnotišući na neki način dva In Vitra. Naravno, ovaj lider će morati da revidira svoje stavove pošto je preživeo pokušaj atentata. Na kraju serije ta žena je predsednica, ali se ponaša poprilično naivno (ili "naivno").

Politički sistem zapravo ovde nije ni predstavljen, znamo samo da se glasa za onoga ko upravlja svetom, postoje svemoćne kompanije, dakle možemo da zamislimo prosto neki budući USA sistem. I da, vojske su nacionalne, pa tako imamo oznake US na rukavima (mada se pojavljuje i nekakva zastava Zemlje), osim toga tu je naravno kraljevska vojska (Britanci, ko bi drugi), dok vidimo i lidere Rusije, Kine... Dakle nekakav prosti produžetak sistema iz devedesetih prošlog veka.

Moralni relativizam

Ljudi zovu svoje neprijatelje Chigs (kod nas prevedeno kao Krpelji) i naravno alien, ali oni zovu ljude "ogavna crvena stvorenja", zbog krvi koja prsne kad su ranjeni (naravno, na njihovom jeziku to zvuči mnogo dostojanstvenije, rekao je jedan silikat). Relativizam, mada negiran od samih aktera, vidimo kada silikat muči Vanga da bi priznao kako je ubijao civile. Logično je da to jeste radio, mada ne namerno, jer izveli su napad na slepo na njihovu planetu. Ako se ne misli da su baš svi ratnici (a od pilot epizode, onoga kad su Chigsu dali vode, možemo zaključiti da tako ne misle), logično je da će stradati civili, biti čuvene kolateralne štete. 

Ali oni su počeli rat, rekao bi neko (setimo se "našeg" filma Ničija zemlja). Do kraja serije saznajemo da nije baš tako. No prethodno vidimo još jednu štetu od alijenacije neprijatelja (ovoga puta nije krivica same vojske, odnosno marinaca, pošto Aero-Tech krije šta zna). Pošto viđaju Chigse samo u oklopima, čak i tamo gde im atmosfera odgovara (oni dišu metan), vojnici prosto ne mogu da pretpostave da je nevino stvorenje (svojim izgledom) jedan od njih. To mora biti ugrožena vrsta i oni mu odaju svoje ratne planove. 

Na kraju jedan od vanzemaljaca dolazi da pregovara. To bi značilo slabost, pošto znaju da se sprema invazija, međutim udar njihove flote je letalan. Ukazuje čak da njihova vrsta vodi poreklo sa Zemlje, što bi značilo da na ovu planetu polaže i neko pravo.

Glorifikacija marinaca

Na kraju krajeva, serija je prosto glorifikacija marinaca, ili uopšte vojske. No to nije "pričanje bajki". Vidimo stvari kao što su PTSD ili zloupotreba opijata (posebno onih opasnih za In Vitro), napuštanje svojih ljudi u borbi i psihičke probleme zbog toga... Zanimljivo je da u pilot epizodi, prilikom onog pomalo karikiranog drila, narednik viče "Mi nemamo neprijatelje!" Dešava se to posle rata sa silikatima, a pre no što su ljudi saznali da nisu sami u svemiru (kako nam to kaže fenomenalna špica koju viđamo tek negde od 14. epizode). Serije jeste rađena u vreme unipolarnog sveta, kao i film Starship Troopers, kada je Amerikancima moglo izgledati da su u deficitu neprijatelja. Naravno, naša tadašnja istorija sasvim je drugačija, u dobroj meri zahvaljujući njima.

Ivan Vukadinović