Battlestar Galactica
Evo jedne ljubavi, ne iz perioda mladosti, nego još ranije - iz detinjstva. Sećam se da kao mali nisam propuštao nastavke ove serije, koja mi je tada delovala maratonski dugo. Blejkovu sedmorku ipak tada nisam gledao, bila je kasno za mene, što bi moglo biti sve posle devet uveče... ta je serija tek u ovom veku došla na dnevni red, što se mene tiče. Ali Galaktiku jesam, dok su obe serije imale ulogu u našim igrama, bili smo tada niži razredi osnovne. Sećam se da je svemirski brod obavezno imao dugme za samouništenje...
Prva Galactica jeste napravljena sa ciljem promocije mormonskih ideja, ima toga dosta tamo, uostalom možete videti kakvih se ludosti (zanimljivosti, jel' te) ima kod njih. Naravno da kao mali nisam to mogao uočiti, možda ću ako jednom ponovo budem gledao. Kada sam početkom veka gledao reimedžining (koji je tada i simljen), barem pilot i još nekoliko epizoda, video sam da je od svega ostao Kobol, kao mitska planeta, što je derivacija mormonskog Koloba, a zvuči kao programslki jezik COBOL, imam i jednu priču o tome... Ova Battlestar Galactica nema mormosku veru kao osnovu, mada sam pre gledanja čuo da su sajlonci (famozni roboti, bar u početku negativci) verski fanatici. To me je zainteresovalo i videćemo šta bi to moglo značiti...
I onda sam, u mladom dobu, video da su sajlonci ostali sa onom crvenom tačkom što im se šeta po viziru, mada više nemaju laserske automate sa sličnom tačkom. Laseri ili frejzeri, još jedno nasleđe Star Wars kojemu prva Galactica toliko toga duguje - recimo dizajn fajtera kod ljudi, donekle i kod mašinskih negativaca. U novoj Galaktici oružje će biti drugačije - automatsko i lanseri, reklo bi se bazirani na barutu, za blisku borbu; strateški bez oklevanja nuklearne bombe. Došlo je do promene u naučnoj fantastici, biće i o tome reči. Novi sajlonci ipak bolje dizajnirani od onih starih, sada svi nazvani senturioni, iako ne izgledaju baš kao kante (oni prvi su tako izgledali) zaslužuju nadimak tosteri. Ali imamo i ljudske modele, tokom serije nazvane skin job. I to kakve - pa pilot počinje uletom Triš Helfer!
Ovakva dela neki svrstavaju u žanr space opera (što baš i ne volim) a moglo bi se nazvati i military SF (što mi se više sviđa). Od vremena Star Warsa došlo je do izmene koja je samo zakačila još jednu poznatu franšizu - Star Trek. Nekada su prizori mogli biti bajkoviti, a neki izgled junaka, pa čak i uređenje međusobnih odnosa koji vidimo da odaju neku egzotiku, utisak udaljenosti. Ovde je, međutim, sve nekako blisko. Ne znam u kojoj meri je to uticaj serije Space Above and Beyond, dok su neki drugi mogući uticaji dosta zanimljivi. Ova serije jeste snimljena neku godinu ranije. Ali događaji u toj seriji se odigravaju u zamišljenoj sredini ovoga veka, dok je Galactica... pa videćemo na kraju (spojer alert!) barem pre sto hiljada godina, ali je svejedno dosta daleko, IN A GALAXY FAR FAR AWAY...
No to sve ne smeta da oružje bude ono s kraja ljudskog dvadesetog veka, komunikacije isto tako (čini mi se da se u scenama sa Kaprike pojavi neki mobilni) - "fiksne" sa velikim šapskim "crvenim" telefonima. Brod predsednice će biti nazvan Colonial One, što je naravno replika iz stvarnosti čuvenog Air Foce One - aviona POTUS-a. Kao i u seriji Space Above and Beyond gledamo politički sistem koji je neka kopija "zemaljskog", u svakom slučaju borbe koje su tu odvijaju nam deluju itekako poznatim. S tim što su u Space Above one date više uzgredno, kao neka pozadina radnje, ovde su razređene do nivoa prežvakavanja, što je svako i do "dizajna" serije - broja sezona i epizoda.
Battlestar Galactica (2004 - 2009) je svakako nastavak onoga započetog u seriji Space Above and Beyond, pored već pomenutog političkog sistema, mada je tu bolji primer Starship Troopers (film je takođe iz devedesetih, takođe veoma uticajan, pomenimo recimo prvu pojavu hiperlinka u vestima)... Dodajmo tu i dalju razradnju "mašinskog života", kakvi mogu biti Sajlonci koji govore, a koji se ovde ne razlikuju od ljudi ne samo izgledom nego i organski - osim što ne mogu imati decu, a moguć im je download svesti te na taj način reinkarnacija (bukvalno: ponovo u mesu). U Space su oni parodija ljudi, mada sklona riziku (nasuprot nekom stereotipnom mišljenju da bi "inteligentni" računar delovao šablonski i predvidljivo), koji bar pokušavaju imitirati osećanja, a ovde svakako imaju - ako ne osećanja, onda njihovu dobru emulaciju. Uostalom, kako razlikovati stvarnost od onoga što je dobro simulirano? Druga stvar koja se razvija je naglasak na karaktere, koji ovde nisu ograničeni na jednu borbenu grupu, nego na svet koji se sastoji od četrdesetak hiljada ljudi koji su preživeli sajlonski holokaust (uništenje 12 planeta - kolonija). U svakom slučaju serija je dobar produkt početka ovoga veka, to više nije "starinska" TV serija, a opet je nastala pre Netflixa (uopšte streaming servisa). Ona jeste u suštini ono što su bile serije na prelazu vekova...
Neće biti spojlera mnogo, uostalom nemam nameru prepričavati preko osamdeset epizoda (četiri sezone, a tada se "pošteno radilo", dvadesetak manje-više epizoda po sezoni). Ipak neke postavke treba izneti. Sajlonski nuklearni napad zbrisao je dvanaest planeta ljudi, ostavivši među živima tek pedesetak hiljada onih koji su zatekli na krstarici Galaktika i pridruženoj floti, uključujući mali broj ljudi koji je uspešno evakuisan. Kasnije nailazimo na još neke preživele ljude, ali veoma brzo saznajemo da postoje "ljudski modeli" Sajlonaca i (što je bitan pokretač radnje) da ne znamo koji su sve to ljudi. Dalje imamo tri pretpostavke na kojima se gradi cela radnja
- ljudima je prvi cilj da prežive i ne samo to - da nađu dom
- Sajlonci imaju plan (što je rečeno u svakoj špici, malo je kontradiktorno sa nuklearnim holokaustom, ali plan uklučuje preživele ljude)
- potraga za (mitskom) Zemljom, gde je otišlo "trinaesto pleme" postaje cilj ljudi, ne bez kontraverzi, ta potraga postaje i cilj Sajlonaca.
Dalje treba reći da polako saznajemo da sajlonski "plan" (postaje upitno da li taj plan uopšte postoji, vidimo da oni znaju biti podeljeni koliko i ljudi, pa i više) uključuje ukrštanje sa ljudima, pošto sajlonci ne mogu imati dece (znači li to odricanje od reinkarnacije, tj. "besmrtnosti"?). Tragovi planete Zemlje su u mitovima, proročanstvima, čak halucinacijama. Sajlonci jesu predstavljeni kao verski fanatici, ali ljudi prave iskorak iz racionalnog, ne bez otpora, pa dolazi da jedni na druge okreću cevi. Zapravo se, ukupno gledano, serija bavi više međuljudskim sukobima i njihovim razrešavanjem, nego sukobom sa mašinskom inteligencijom, koja je prava pretnja.
Kako rekoh, međuljudski, politički, sukobi postaju glavni pokretač radnje. Sukobi između predsednice i opozicije, između vojne i civilne vlasti... disidenti i pokušaji vojnog udara. Jasno je da će se u takvim sukobima izbrusiti likovi i to jeste jedno od nasleđa serije - razvoj karaktera koji kroz serije vidimo od Space Above and Beyond, pa do recimo The Expanse. Battlestar Galactica je i vremenski i prostorno najšira od ovih epopeja (po broju epizoda se "kolje" sa The Expanse) ali kvantitet ne mora nužno da znači kvalitet. Kada je bilo preko dvadeset epizoda po seriji, uobičajeno je bilo da bude "fillera", ali kod Galactice nije ostalo samo na tome. Pre nego krenemo na zamerke, dvidimo šta valja.
Više od pasusa bi se sigurno moglo napisati o njoj, no takođe o Adami, predsednici Rozlin, njihovom sukobu koji prerasta u dirljivu vezu... Tu je onda Šef koji deluije kao klasičan dobar momak, ali opkoljen problemima (pa i jednim od najglupljih rešenja ne samo u ovoj seriji!)... pa Boomer - Athena različite osobe, ali isti model Sajlonke - kako ih igra ista glumica teško mi je bilo da pratim koja je od njih upucala Adamu, a koja je prva Sajlonka koja je rodila dete... Zanimljiv je lik koji igra Triš Helfer, u različitim sajlonskim inkarnacijama i kao "duh". Ipak, samo još jedna osoba biće ovde razrađena. Čovek koji je u vezi sa Triš ili Šesticom.
Baltar (Gaius Baltar) je, kad se "formalno" gleda prošlost najveći izdajnik čovečanstva, čovek odgovoran za nuklearni holokaust i skoro pa istrebljenje čovečanstva. Zanimljiv je i lik Lorda Baltara iz prve Galaktike, ali dosta drugačiji od ovoga.
Osim ovog "prvobitnog greha" za koji mi gledaoci znamo, ali je krivica koja veći deo serije nije otkrivena, a kasnije na sudu nije dokazana... Gaius Baltar je još mnogo toga. On je naučnik koji ima kontraverzni postupak otkrivanja Sajlonca, opozicionar koji je produžio život predsednici, potpredsednik ljudi, pa kasnije i predsednik, kvisling na okupiranoj Novoj Kaprici (za šta mu se sudi, i od optužbe za veleizdaju je oslobođen), vođa verskog kulta, pisac knjige u kojoj (između ostalog) ističe kako se izdigao iznad seljačeta sa planete-koja-nije-Kaprika... Kada je oslobođen zakonskih optužbi on od istih advokata traži dalju pravnu zaštitu, jer nalazi se u situaciji kad svako može da ga isprebija. Oni to odbijaju, a Apolo (da, niko drugi do Adamin sin) će mu reći kako će se on već snaći.
I snašao se itekako. No, suprotno od činjenice da je odgovoran za smrt milijardi ljudi njemu njegova sajlonska lubavnica (koja "postoji" samo (?!) u njegovoj glavi) govori da je ni manje ni više nego Božiji izabranik. Jasno je da možemo imati široka očekivnja od takvog karaktera, pri čemu je još najmanja stvar kad "priča sa sobom". No da bi postao zaista "čovek Boga" (u koga kao naučnik nikada zapravo ne veruje) potrebno je nešto što vidimo u klipu koji definiše osnovnu poruku cele serije kao veru - ne nužno u Boga. Dakle, veru u ljude. Ako je on fokus te vere (i to ne od strane njegovih vernica - skoro isključivo žene), vere koju treba zasluži, kakav je to on?
Pre svega egoista, umereno narcis. Ne neko ko će namerno da pravi zlo (ili štetu) niti da se sveti. Ali neko go gleda praktično jedino sebe. Bio je potreban jedan nesebičan čin s njegove strane da bi tu veru opravdao. Da li je to dovoljno, ostavljam čitatejki ovog teksta (naravno osobi koja je gledala celu seriju). Bilo je već i gorih nezasluženih iskupljenja - najpoznatiji primer je Kajlo Ren (Star Wars). Ali Boltarova uloga (plus njegove Šestice) na kraju nije sasvim, a sigurno ne jedina, presudna. I tu već zalazimo na teren propusta serije, ali prethodno još ponešto što nije objašnjeno, a čisto dramaturški to nije problem.
Organski brodovi sajlonskog neprijatelja su još jedna stvar koja deluje kao da je pozajmljena iz Space Above and Beyond. Ali Chiggsi su organska bića, niko ne sumnja (iako su stalno u dehumanizujućem oklopu). Zašto bi mašinska inteligencija imala organske lovce, koji čak imaju neku minimalnu svest?! Nije objašnjeno, no ni sajlonska inteligencija nije sasvim veštačka (osim što imaju mitske programere, a to je već poseban problem). Tu su hibridi, kako ih zovu, praktično kiborzi sa nekim moćima koji podsećaju na film Minority Report. Šta je zapravo "hibrid" prikačen na kompjuterski interfejs broda nije sasvim razjašnjeno, mada vidimo da jedan od "prvih pet" Sajlonaca posle oštećenja mozga postaje "hibrid". Možda mi nešto bude jasnije posle gledanja serije Caprica, ali o tom potom...
Serija uopšteno, svojim trajanjem, sve češće pribegava mistici, novim misterijama a da stare nisu razrešene. To može delovati isprva veoma efektno (slika desno), ali polako postaje dosadno i frustrirajuće. Najznačajiji primer toga je Kara Thrace kao Anđeo (njen nestanak i povratak), koji ne samo da nije objašnjen, nego (osim notnog zapisa i njegovog korištenja kao koordinata) nije uopšte bitan za rasplet serije. A to sa notama (i novom verzijom čuvene Dilanove pesme!) je inače genijalno urađeno, ali je moglo i bez nestanka i povratka Kare, onoga kao ona pronalazi svoj leš, etc.
No krenimo redom, jer serija posle svog vrhunca negde do šeste epizode treće sezone kreće u smeru deteriorizacije koja istina nije linearna, nego nekako ciklična, sa i dalje izuzetnim pikovima.
Možda je upoznati lice Boga stvarno isto što i upoznati ludilo, ali serija se zapravo i ne kreće u tom "psihiodeličnom" pravcu, nećemo pomisliti ni u trenutku da je kao da je radio Lynch ili Jodorowski. Negde od sedme epizode treće sezone, pa recimo do sedamnaeste, uz par izuzetaka, kreće teško razvlačenje. Kara jeste zanimljiv lik, videti nekoliko pasusa gore, njen ljubavni trougao ili četvorougao jeste nešto zanimljivo, ali da mu budu posvećene skoro tri cele epizode!? Filler-logika je nesumnjivo tu u epizodama koje skoro pa da se zovu u stilu dan-života-na-Galaktici. A onda zagrevanje u dve epizode, pa u poslednje dve u toj sezoni krešendo!
There must be some kind of way out of here - šekspirovska je dilema koju imamo u Dilanovoj pesmi o čijem bi se tumačenju mogli napisati tomovi knjiga... Za potrebe serije urađena je posebna verzija - Bear McCreary je jedan od najpoznatijih i najplodnijih kompozitora muzike za serije, u Galaktici je inače briljirao sa korišćenjem aramejskog, sanskrita, staroengleskog i ko za čega još...
Imamo suđenje Boltaru, ali to je očigledno sporedno pred još jednim napadom Sajlonaca koji može biti fatalan. A onda imamo njihovo naglo povlačenje i pravi udar - četvoro ljudi bitnih za odbranu i funkcionisanje Galaktike su zapravo Sajlonci. Peti se ne zna, i to dalje vodi radnju...
Polet se oseća u prvim epizodama a onda već imamo kombinaciju ponovo razvlačenja (u proncipu Boltarov kult) i veoma glupih "rešenja". Najeklatantniji primer je Šef, pošto u međuvremenu saznajemo da je Sajlonac. Njegovo dete bi onda bilo sajlonsko, čime Hera (do tada jedina) praktično gubi na značaju (imamo i trudnu Šesticu, njeno je već dete dvoje Sajlonaca, ali nekako do kraja zaboravljeno!). Rešenje je da to dete nije njegovo, da ga je žena varala, pa pojavljuje se i "pravi otac". Ovo je ono što neki zovu PIDOOMA (Pulled It Directly Out Of My Ass, odnosno argument iz bulje, dešava se u raspravama, a eto vidimo da može biti i razrešenje zapleta serije). Jasno je da je u hodu smišljano ono što je ranije zakuvano.
Međuljudski odnosi jesu kvalitet serije, ali šta reći kad se razrešavaju uglavnom alkoholom! Kara nedvosmisleno ima PTSD, Saul takođe, a on deluje kao da je ceo svoj život apsolvirao C2H5OH! No mora li onda da se tome pridruži i Adama, koji je pre toga delovao kao ozbiljan čovek... Pa, svako ima neku falinku, ali mora li baš najseljačkije?! Dobro de, imamo i tuče kao rešenje problema, pa i boks mečeve...
I onda je vrhunac svega kada se cirkusu priključuje Peti Sajlonac, zapravo Sajlonka, lično Solova žena. Ona jeste takođe jedan od zanimljivijih likova, ali...
Nju je Saul ubio pošto je odavala tajne pokreta otpora još na Novoj Kaprici (i legala sa Sajloncem Kamilom koji je jedini pravi negativac i zanimljiv kao potpuni nihilista, ali nećemo sad o tome). Onda se budi u sajlonskom postrojenju pored Kamila (ali i Boomer) a dosta pre sajlonskog građanskog rata, a da o njoj niko od Sajlonaca dotle u seriji ništa nije rekao. Ko je znao, dobro je krio!
Pri tome je još najmanji problem njena neskrivena seksualnost u telu programerke... to je čak po sebi zanimljivo. Ali, da apstrahujemo kontradikcije u radnji, ako je ona glavna programerka, a i drugih četvoro su valjda programeri (ali se toga ne sećaju?) jesu li oni ljudi ili Sajlonci?! Mašine, kao što i sami za sebe govore ili programeri?! Mašine koje programiraju?!? Posledica još jednog neuspelog eksperimenta ljudi sa mašinama na "pravoj Zemlji", koju u međuvremenu pronalaze!?
Poslednjih nekoliko epizoda stvarno jeste zanimljivo (ja sam skinuo u jednom fajlu poslednje tri epizode), ali je opterećeno svim ovim kontradikcijama i nejasnoćama. Povrh svega rešenje koje je daleko od pametnog ali je svakako deo zeitgeista ne tako davnog početka ovog veka. Da li je Hera stvarno "genetska Eva", što je inače jedan uglavnom pogrešno shvaćen koncept? Ili su se to možda šalili Boltar i Šestica, sada kao "duhovi", pošto se ispostavilo da postoje "van glave" pravih junaka, oni ispadaju nešto kao hroničari čovečanstva (ove naše Zemlje). Pa i priča o "bogovima vanzemaljcima" koju smo do sada toliko puta čuli... Jer naši izgnanici (ljudi, ali uglavnom ne Sajlonci, mada tu je i Hera...) ispadoše neki kreatori današnje ljudske vrste. Pri tome je očigledan problem malo verovatne genetske kompatibilnosti (osnovna logika, alo!) objašnjen direktno kao Božije čudo (iz usta Baltara koji u tom trenutku nastupa kao naučnik, a ne kao lider kulta što je bio do neku epizodu ranije). Pa dobro, čudo bi valjda i trebalo da se kosi sa logikom, a (ne)verovatnoća je posve nebitna...
Umesto zaključka, šta reći? Battlestar Galactica je veoma bitna, a većini epizoda solidna ili čak odlična serija. A nekad je teška gnjavaža, uz sav bagaž nerazjašnjenih ili glupih stvari na kraju. Valjda bi bilo bolje da su poslednje dve sezone spakovane u jednu, a ta jedna da je dobro odrađena. Ukupni utisak je ipak sasvim pozitivan, makar bilo i malo hejt-vočinga.
Ivan Vukadinović
I naravno, vera da postoji "neki izlaz odvade", ma kako definisali to "ovde", hvale je vredan umjetnički pokretač. Kada sam pisao roman Najjači u vaseljeni, mislio sam i ja o tome.
Коментари
Постави коментар