Подземље је спас

Нови феудализам, идеја да му управо сада тежимо, ствар о којој сам писао . При том узимајући да то не мора бити лоша ствар, дапаче. Сада ћу, међутим, указати и на другу врсту новог феудализма. Наиме, када сам писао своје дело Смрт Свима указао сам на неке чињенице данашњег тренутка и како то користе лидери онога што се назива популизам . Сада се клатно, барем привремено, љуља на другу страну, па није згорег указати да је и то феудализам. Но добро је и поменути друге који су писали на ову тему, рецимо Гајић , о коме сам већ писао поводом његовог бављења рок музиком .  Ове две "врсте" новог феудализма, од којих ћемо једну назвати неофеудализам а другу посткапитализам, још увек су део истог система. Институције остају исте, мада их обе стране негирају, односно заобилазе, свака на свој начин. Такође постоје базични трендови који сви воде у истом смеру. Те трендове сам већ и ја уочио у свом тексту (увод у истоимено поглавље одломака). Поменимо пре свега истањивање фамозне средње...

Гледајући филм Черчил схватио сам да су проблеми заправо почели кад Хенри (или његов наследник) није искористио победу код Ажинкура. Е сад зашто баш гледајући Черчила... И зашто је то тако могу објаснити. Што рече Боске Црногорцу "Сједи да ти објасним..." Прво о самом филму уз нужну ограду како добро знам да он не мора да одражава "стварне догађаје", тј. историју, али свеједно може да подстакне размишљање, а што рече инспектор Калахан - мишљење је ко дупе, свако га има ...  ЛМ, знао сам ја и раније да је Винстон био за напредовање кроз југ Европе, рецимо Балкан, где су га неки наши чекали, али га нису дочекали, па мислимо да нас је зајебао (што Енглези иначе стално раде), а има теорија да нас је омрзао кад му је у једној кафани Воја Танкосић налупао шамаре. Исувише лепо да би било истина... Осим наших чекали су "савезнике" и они други, па је постојала пјесмица: Партизани спремимо митраљезе, да чекамо краља и Енглезе . Нисам знао за његов рационале који в...

Карактеран човек, у извесним околностима, може да начини само један избор. Човек који под истим околностима види два избора можда је уметник живљења, али тешко да заслужује неко поштовање. Ото Скорцени, Специјална мисија Ја сам у филозофском и светоназорном смислу мониста . То значи да сам против лажних подела, уосталом једна од највећих индијских школа мишљења назвала је себе адваита , што значи не-двојство. Далеко сам од оних система по којима животиње немају душу, а за човека би важила посебна правила (питајте Декарта). Или прича да треба да сузбијемо "анимално" у себи. Ау контре , мислим да од животиња треба учити . Нисам ни за неко временско двојство , по којем смо сада нешто битно другачији од наших старих, па неки весељаци тврде како свест постоји три хиљаде година (нема везе с Библијом, на шта је помислила пријатељица, они мисле да (само)свест настаје у неком тренутку "цивилизацијског развоја"). Ако је тако и било, можда је човек том њиховом свешћу више изг...

  Неко као Ана Ин, Ин Ана, види све живо; жив је сваки зупчаник, свака мајушна ствар; само ми, мањи, то не видимо. Нама се такво гледање дешава с времена на време и лако оде у заборав; због тога смо смртни. Од рођења се привикавамо на мртвило. Кад бисмо умели да видимо свет као жив, од почетка до краја, не бисмо умирали, чак и кад бисмо то силно желели. Олга Токарчук, Ана Ин силази у Доњи свет Девојка или жена Ана Ин "из чиста мира" напушта свој удобни градски стан и сплетом лифтова силази - у Доњи свет, свет мртвих. Прати је њена пријатељица Нина Шубур, која приповеда већи део ове приче... Као што ће рећи у свом Поговору, Олга Токарчук се у свом роману објављеном још давне 2006. (дакле много пре Нобела, иначе ми та награда није рефренца шта ћу читати, али имао сам прилике да се упознам о чему она пише и какве ставове има...), бави честим митолошким мотивом силаска у доњи свет . Из неког разлога она ту не помиње Гилгамеша, па ни шамане чија је то главна мисија (видећемо касн...

  Spremajući "Izlete" Parafi su više razgovarali nego što su svirali. Često bi otišli negde na dva-tri sata, bez gitara, samo pričali. To su zvali "satovima vjeronauka". Bili su skroz unutra . Pavica priznaje da je često izazivala nevolje, a onda bi sutradan posle ekscesa došli Zdrave i Foks i rekli: "Ono nije bilo u redu, korigiraj to." Isto tako je i ona njima govorila kada bi zabrljali nešto. Tako su međusobno uticali jedni na druge i izgrađivali se kao ličnosti. Jedno vreme nisu imali gde da rade, sva vrata prostora za vežbanje u Rijeci bila su im zatvorena. Našli su mesto tek u zadružnom domu u Pasjaku, u brdima iznad Rijeke. Otišli bi tamo vozom, napušili se - bilo se pojavilo i dobro ulje od kanabisa - a onda čekali noć. Noću bi pala magla, a onda bi automobil penjući se prema Pasjaku bojili svetlima u plavo. To su čuvene "plave magle" na Pasjaku, i to su u stvari "Izleti". Uveli su i nov način pisanja pesama. Slušali bi tačno o...

Ово није алтернативна историја, ово је алтернативна будућност. Алтернативна зато што нема савршеног предсказања, сигурно ће се догодити другачије од онога што ћеш прочитати, а сасвим је могуће да оно што ће се догодити неће бити много другачије. Текст пишем под утиском једног од клипова који се том темом баве. И тамо је занимљиво што је речено какав рат неће бити . Док је из речи аутора јасно да неће бити као онај грађански рат из претпрошлог века, мени изгледа да неће бити ни онакав како је речено у једном коментару - као грађански рат (и револуција) у Русији. Па какав ће онда бити? У једној реченици: Нешто између Шпанског грађанског рата и онога што је било у СФРЈ . У наставку текста видећемо зашто. Ограничићу се на почетак рата, који у многоме може одредити и његов ток... Нови грађански рат не би могао бити као онај познати Грађански рат (1861-1865). Тај рат је вођен око једне ствари, која има два лица. Неки кажу да је реч о праву држава, други о ропству. Право држава на ропство ,...

Komentar na klipu: Sećam se baš davno sam čitao tekst o uticaju religije na domaći rok, i videh da je neko pevao "On će doći i polja će opet biti zelena"...  Ne znajući čija je to stvar to sam koristio u nekim svojim pričama izjavama, pokušao da nađem kasnije na Guglu. A onda čitam prikaz certa riječkog Parafa i vidim da je njihov album Zastave bio postpank i mračan, što me je zaintrigiralo. I naletim na ovu pesmu. Istina, nema bukvalno taj stih, ali to je to! Ali krenimo od početka. Inače upravo čitam knjigu Dušana Vesića Bunt dece socijalizma , gde se može videti kako je to bilo jednom u SFRJ .  Novi talas je zapljusnuo sa severozapada, i tako se širio državom. Prvi su bili Ljubljana i Rijeka, gde su klinci poželeli da sviraju pank, iako baš nisu znali šta je to (putovanja u London bi pomogla) i da "nešto promene", iako baš nisu znali šta. Prvi bendovi bili su Pankrti i Paraf. Talas je onda preskočio Zagreb, ili se tamo polako krčkalo, zapljusnuo Novi Sad (Čonta, ...