Биосфера - настанак и "вера у науку"

Наше даље излагање заснива се искључиво на таквим емпиријским уопштавањима, заснованим на свеукупности познатих чињеница, а не на хипотезама и теоријама. Ево принципа на које се позивамо:

1. Током свих геолошких периода никада није било и нема никаквих трагова абиогенезе (тј. непосредног стварања живог организма од мртве, инертне материје).
2. Током целокупног геолошког времена никада нису  опажене азоичне геолошке епохе (то јест епохе лишене живота).
3. Из овога следи да је, као прво, савремена жива материја генетички повезана са живом материјом свих прошлих геолошких епоха и да су, као друго, током читавог тог времена услови земаљске средине били повољни за њено постојање, тј. да су непрекидно били налик данашњим.
4. Током читавог овог геолошког времена није било упадљиве промене у хемијском деловању живе материје на околну средину; на Земаљској површини све време су се одигравали исти процеси, то јест углавном се опажао исти средњи хемијски састав живе материје и Земљине коре какав се опажа и данас.
5. Из постојаности процеса површинског мењања Земље проистиче и постојаност броја атома захваћених животом, то јест није било великих измена у количини живе материја.
6. Каква год да је природа животних појава, енергија коју одају организми представља у свом главном делу, а можда и целини, зрачењску енергију Сунца. Она посредством организама регулише хемијска збивања у области Земљине коре.

Узимање ових емпиријских уопштавања за основ наших суђења неизбежно рађа поставку о томе да низ проблема, покренутих у науци, пре свега у њеним философским обрадама, нестаје из поља наших разматрања, будући да они не проистичу из емпиријских уопштавања и не могу бити изграђени без хипотетичких претпоставки. То је, на пример, случај с питањима о почетку живота на Земљи, ако га је уопште било, са свим космогонијским представама о некадашњем беживотном стању Земље, о постојању абиогенезе у хипотетичким космичким периодима Земљине историје.

Ова питања - почетак живота, абиогенеза, постојање периода лишених живота у историји Земљине  коре - тако су тесно везана са владајућим научно-философским конструкцијама, дубоко прожетим космогонијским хипотезама, да многима делују логички неизбежна. 

Међутим, проучавање историје науке показује да су ова питања ушла у науку споља, да су рођена изван ње - у религијским или философским трагањима човечанства. И ово постаје јасно кад се ти проблеми упореде са емпиријском облашћу прецизно утврђених научних чињеница, која гради науку.

Све познате нам, тачно утврђене чињенице неће се ни у чему променити чак и ако сви ти проблеми добију негативно решење, тј. чак и ако бисмо признали да је живот постојао увек и да није имао почетак, да живо - живи организам - никад и нигде није настао из неживе материје и да у историји Земље уопште нису постојале геолошке епохе лишене живота.

Мораћемо само да уместо владајућих космогонијских изградимо нове, да на поједине философске или религијске поставке, занемарене од научне мисли, применимо другачију математичку или научну, као што је и било учињено за друге философске и религијске творевине приликом израде савремених научних космогонија.

Владимир Вернардски

Биосфера и ноосфера