Научни поглед на свет
Али била би велика грешка сматрати борбу Коперниковог и Њутновог система са Птоломејевим борбом двају погледа на свет, научног и науци страног; била је то унутрашња борба међу представницима једног научног погледа на свет. И за једне и за друге као крајњи критеријум, повод за промену погледа, служиле су тачно констатоване чињенице; и једни и други објашњавали су природу путем посматрања и искуства, путем прецизног израчунавања и мерења. На погледе најбољих представника обеју теорија свесно су једнако мало утицали разлози туђи науци, било да су проистицали из философских, религијских било из друштвених околности. Све док научно није доказана немогућност основних премиса Птоломејевог система, он је могао бити део научног погледа на свет. Напори особа које су самостално радиле у области Птоломејевог система, поражавају нас научном строгошћу рада. Не смемо заборавити да управо њиховим напорима морамо бити захвални за израду тачних метода мерних наука. На овој теорији развили су се тригонометрија и графички поступци рада; прилагођавајући се њој, рођена је сферна тригонометрија; на тлу исте те теорије настали су мерни инструменти астрономије и математике, који су били неопходна полазна тачка за све друге егзактне науке.
---
Због свега тога "научни поглед на свет" није синоним за истину, као што то нису ни религијски или философски системи. Сви они представљају само пут ка истини, различите манифестације људског духа. Обележја научног погледа на свет су сасвим другачија. И та обележја су таква, да је Птоломејева представа о Васељени оправдано улазила у састав научног погледа на свет наведене епохе, и да и у наше време научни поглед на свет садржи делове који једнако мало одговарају стварности, као што јој је мало одговарала вековима владајућа теорија епицикала.
Владимир Вернадски
БИОСФЕРА И НООСФЕРА
п.с. Ето одговора надобудним "верницима у науку", по којима наука постоји тек од 16. века (си клару, у Јевропи) и супериорна је у односу на све друге погледе на свет...
Суштина науке је управо та променљивост. У религији се полази од прокламованих и непроменљивих истина; у науци имамо радознали "поглед на свет" који, оног тренутка када уочи појаву која руши постојећи систем тражи ново објашњење.
ОдговориИзбришиСувише често сам чуо ту причу да бих је игнорисао јер понашање неких научника (академске заједнице) је демантује. Блиски научницима су атеисти који се хвале и да су скептици, па веома једноставна, и оправдана скепса, рецимо око "глобалног отопљавања" (и утицаја човека, алармантних вести и планова који немају кост-бенефит анализу) се напада. Слично важи и за ГМО, вакцине... Неодарвинисти не само да ригидно и селективно (шта је у човеку тако мистично да се одбацује социјал-дарвинизам?!) тумаче чика Дарвина, него проширују његову теорију на настанак света, настанак живота па и настанак свести (дакле настанак човека, али ту не мислимо само на биолошке одлике него оно кад смо добили "друштво", а по њима је борба за опстанак престала да важи...) И тако даље. Ако се слажете самном онда можда мислите да ће "наука" (из мојих блогова можете видети да тај израз треба пажљиво употребљавати) превазићи своје "дечије болести" које наведох. Ако се не слажете значи да понављате само оно што сте чули...
ОдговориИзбриши