Konkretno - digest

Prvi tekst na poznatom portalu objavio sam 18.02.2017. Sledi presek, citati po vlastitom izboru i zanimljivijih tekstova, po istom izvoru.

Tramp i TT sindrom - U najkraćem – ekonomska imperija je dobra po svoju maticu, dok ova može da je održava. Kako američka privreda očigledno nije dovoljno konkurentna prema onima sa kojima bi se udruživala, ona mora da se povlači, da sama sebe zaštiti carinama i drugim merama. Gde može da ispregovara bilateralne ugovore. Samim tim otvara se prostor za nove igrače, koji inače uopšte nisu naivni. Zanimljivo da ovim izgleda dobija oponent koga Tramp smatra najopasnijim – Narodna Republika Kina. Kod nas će se sve ovo osetiti kao manje globalizma – manje njihovog kapitala i nametanja njihovih standarda.

Teoretičari zavere - Na stranici piše da Lučić nije samo enigma za čitaoce, već i za mnoge obaveštajne službe. A da, on je beše bio agent MI6. Šta mislite da je neko stvarno bio agent MI6 i da okolo o tome laprda, koliko bi živeo?! Ne bi li imao saobraćajnu nesreću u roku od tri dana... Lučić zna reći i da nije intelektualac (naglasak na TELE) onaj ko ne čita njegove knjige „Tajne lopovskog zanata“ i legendarnu „Teoriju zavere (i priručnik za osvajanje vlasti)“.

Krupije, čobani i IQ - Ne znam da li je ova anegdota istinita priča, uostalom, to uopšte nije bitno. Jer njena logika je itekako istinita. Priča kaže da se sin bugarskog diktatora Todora Živkova kockao u Monte Karlu i pukao je tri ili četiri miliona maraka. Bez problema je platio krupijeu. Ovaj je rekao:

„Vi ste bogat mladić, šta vam radi otac?“

„Čobanin.“

„Kako čobanin, koliko stoke imate?!“

„Jedno šest-sedam miliona ovaca.“

Da je Sokolović uspeo - priča u nastavcima o tome šta bi bilo da je veliki vezir, i možda najmoćniji Srbin ikada, uspeo u svojim namerama da oblikuje Osmansko carstvo. Prvi, drugi i treći deo.

Kvantna mehanika i ostali drugari - Prema Kopenhaškoj interpretaciji, različita stanja predmeta istovremeno postoje. Čuvena Šredingerova mačka je istovremeno živa i mrtva, dok se merenjem ne utvrdi šta je od ta dva. Ali ko može da meri? Samo čovek? Ili možda i miš ili insekt koji je u istoj prostoriji?! Zbog toga postoji i interpretacija paralelnih svetova – svakom “odlukom“ priroda se cepa na dva svemira – u jednom se dogodilo jedno, a u drugome drugo. Ovi svetovi mogu biti veoma slični, da se razlika ne može primetiti, no verovatno ima mnogo veoma različitih, u kojima bi život bio nezamisliv. Međutim, mogući su i svetovi koji su dosta slični, sa sličnom planetom Zemljom i istim prirodnim zakonima. Ali u njima su Nemci dobili Drugi svetski rat ili su Srbi pobedili na Marici (Kosovska bitka je prema ovoj imala drugorazredni značaj), pa ušli u Carigrad i dalje u Malu Aziju...

A izvesni Ron Garet je dokazao iz kvantne mehanike kako svet u stvari ne postoji. On je programer u Guglu, pa kome ćemo verovati, ako ne njemu (klip The Quantum Conspiracy).

Neutralnost? - Otkriću toplu vodu ako kažem da nama Srbima problemi dolaze od zapadnih sila i od okolnih naroda. I tako je, manje ili više, od kako je postalo jasno da ćemo Osmanlije ispratiti sa Balkana. Uostalom, nije naš narod jedini za kojeg to važi. No, razmislimo malo o tim opštepoznatim činjenicama. Zapadne sile jesu zabavljene sobom, i tu bar trenutno proklamovana neutralnost bolje prolazi nego neko skretanje pažnje na sebe. Međutim, ko uopšte može pomisliti da će naši dragi susedi iz bivše nam SFRJ tek tako odustati od svojih interesa i ako ne postoji „globalni zapad“ oličen u organizacijama kao što su NATO i EU?! Nema potrebe pominjati kako su ti interesi suprotni našima (ovo je najblaže rečeno). Ako ih ne štite kroz međunarodne birokratske organizacije obratiće se pojedinim zapadnim zemljama, ili državama kao što je Turska. Imamo li mi kome da se obratimo, ili ćemo se praviti da smo sa svima dobri?!?

Inauguraše li ga više? - Neuspeh „desnice“ me je malo iznenadio, mada izgleda da su tu pogodile naše vajne agencije za predviđanja. Zajedno imaju malo više od cenzusa (da su bili parlamentarni izbori), a razdvojeni ne bi ušli uopšte u skupštinu (i ne bi im bio prvi put da tako prođu). To ne znači da je samo nekoliko procenata onih koji ne žele u EU, oprezni su po pitanju trgovanja nacionalnim interesima, ne podnose NATO, vole Rusiju i slično… Prema istraživanjima manje od polovine građana je za ulazak u EU, broj onih koji su eksplicitno protiv se skoro izjednačio, a Evroazijska unija kao opcija je blizu.

To znači da je Mesija uzeo skoro sve njihove glasove. To dalje znači da on sada predstavlja takve glasače, iako (osim propagandnih trikova) ne zastupa tu opciju, a u praksi je ne sprovodi uopšte. To dalje znači da je on uverio glasače „desnice“, a da vajni „desničari“ to nisu uspeli. Uostalom, slažem se sa mišljenjem da svaki kandidat koji je dobio manje glasova od Belog (bez obzira na opciju), nema šta više da traži u politici.

Šta je realnost? - Zlatni presek utkan je u geometriju prirode. Pojavljuje se na mnogim mestima, recimo kod školjki beskičmenjaka (nautilus) ili kod Leonarda (Vitruvijanski čovek), takođe kod Mikelanđela, Rafaela, možda i kod Donatela (da imamo sve nindža-kornjače). Međutim, zlatni presek se javlja i u teoriji crnih rupa, takođe u matematici kvantne fizike. Ako dodamo tome i ovu projekciju iz koje proizilaze subatomske čestice po kojima se CERN proslavio, možemo li zaključiti da je Bog matematičar? Ili možda da Bog jeste matematika…

Slobodna volja - U svom prethodnom tekstu govorio sam o najnovijim istraživanjima kvantne gravitacije, vezanim za staro pitanje – Šta je realnost? Ovakva izučavanja ne mogu bez filozofske dimenzije, ali nije reč o nečemu neshvatljivom, samo pitanju šta neki pojmovi uopšte znače. Informacija (koja je u osnovi sveta) je značenje dato simbolima. Ali značenje može biti samo subjektivno. Kod može biti čitan ovako ili onako, realnost je njegovo tumačenje.

No, ostaje tu krupno pitanje: Ko čita kod?!? Čovek je nastao od osnovnih elemenata, kako rekosmo ne svojom voljom (osim ako čovek nije bog koji je zaboravio da to jeste, ali dok se čovek ne seti i osvesti ne možemo o tome mnogo toga reći). Čovek onda ne može biti čitač i tumač koda. Ne može onda biti ni neko antropomorfno viđenje Boga – zvalo se ono Jahve, Odin, Perun, Zevs... Kao ljudska viđenja i ove religijske predstave mogu biti samo rezultat koda prirode.

Univerzalna svest? Zvuči isuviše New Age. Osim toga, ako bismo rekli „svemir slobodnom voljom spoznaje sam sebe“ ne deluje li to nekako tautološki (kao otkrivanje tople vode). Ili kao što imamo u Pinčonovom postmodernom romanu V – svet je ono o čemu se tu radi.

Demonstranti i njihov neprijatelj - Protest je imao za povod objavljivanje rezultata predsedničkih izbora, činjenicu da neće biti drugog kruga. No niko nije toliko naivan da misli kako će protestovanje dovesti do novog brojanja glasova ili poništavanja ovih izbora. Zato se protestanti spremaju za sledeće izborno sučeljavanje (neki pominju Beograd). Međutim, na tim izborima mogu učestvovati samo političari – bilo da je reč onima koji su vladali pre SNS; Saši Jankoviću, navodno nezavisnom; ili samim (anti)političarima sa protesta. Bilo je već slučajeva da se iz jeftinih kožnih jakni uskače u skupa armani odela.

Dejstvo makrokosmosa na mikrokosmos (ili kako smo se upoznali preko političko-kulturološke linije)

Prvi deo - Naše „patriotske“ fejsbuk grupe se u velikoj meri bave pitanjima makrokosmosa, pri čemu je zanimljivo videti nivo elokvencije kafanskih eksperata. Druga stvar, bitna za našeg čitaoca, je to što ove grupe „na društvenoj mreži“ služe za deljenje sadržaja internet sajtova (srpski rečeno: spamovanje). Ti verovatno ovo sad čitaš jer si video link u tako nekoj grupi, pa svratio. Više bih voleo, kao i gazda portala, kada bi otvarao Konkretno nezavisno od toga da li si video negde link, kao svoju jutarnju (ili večernju) naviku. Ja tako već radim, a nadam se i još poneko.

Drugi deo - A moja draga nije se priključila fejsbuk grupi „Vratimo Evropu korenima“ da bi promovisala svoje tekstove na portalu Konkretno, nego još dok je bila verenica i saradnik jednog našeg već malo poznatijeg društvenog radnika. Nećemo reći ime lika, već samo da se nedavno proslavio intervjuišući jednog verskog fanatika koji se izražava onako dorčolskim slengom, pa je zanimljiv do nivoa viralnosti. Možda bih i tom radniku mogao biti zahvalan, recimo da je odigrao svoju ulogu kao Golum u Gospodaru Prstenova.

Solidarnost i identitet - Grčka je odavno članica EU, pa problem nezaposlenosti, uopšte enormne ekonomske krize nije „rešila“ na način koji zagovaraju naši „lumeni“. Mladi Grci nisu većinski zainteresovani da nauče da misle na stranom jeziku, i traže egzistenciju van svoje otadžbine. Neki su otišli tamo gde je nezaposlenost manja, jeste, ali u Grčkoj je nezaposlenost mladih ostala oko polovine. Sa druge strane Nemačka, kao ekonomski motor evrozone, bila je ekstremno neraspoložena da finansijski, makar i otpisom dugova, pomogne Grčkoj. Ista zemlja je ulagala sto milijardi dolara godišnje za integraciju DDR, pri čemu ekonomska integracija nije baš sasvim uspela. Nemci su jednostavno mnogo raspoloženiji da pomognu druge Nemce, nego Grke. Logično, zar ne!? Ali i jedni i drugi su Evropljani… Pa šta?!

Postmoderno Dušanovo carstvo - Najzad, posebno je pitanje škola, za koju Miroljub kaže da je debilana. Ovakav stav nije samo kod njega, nego i kod Stiva Molnoa, čije stavove mnogo ozbiljnije razmatram. Stiv Molno je inače ateista i anarho-kapitalista (libertijanac), dok je Miroljub verski fanatik koji videsmo za šta se zalaže. Dakle, takve ideje, protiv državne škole, dolaze od ljudi različitih ideologija, a videćemo koliko su ostvarljive. Zanimljivo je da su obojica prošli kroz državno obrazovanje, ono ih je, između ostalog, stvorilo… Treba znati da roditelji ne daju decu u školu samo zato da bi ona nešto naučila, pa da budu pametna, to je čak na listi prioriteta treće ili četvrto mesto. Od škole se i dalje pre svega očekuje društveni status, ne toliko bogatstvo koliko situiranost (finansijska sigurnost). U novije vreme je akcenat na fleksibilnosti – ako neko bude otpušten, treba da je istreniran da se što pre ponovo zaposli. Prema tome, ako roditelj hoće dete sam da školuje, treba da mu obezbedi egzistenciju. Miroljub priča o povratku zemlji, no sam živi od svojih knjiga i predavanja. Da li je to licemerno na stranu, možemo zaključiti da nam je potreban nezavisan izvor prihoda, pa tek onda da kupimo zemlju i ulažemo u nju. Jasno je da to ne može svako, no Miroljub je za hijerarhijsko društvo, gde se pitaju samo domaćini. Žena treba da izrodi što više dece, a pošto je to muka živa, da joj pomažu sluškinje. To bi bile one nesrećnice koje bi da „imaju fakultet“, kako reče on izrugujući se. Pomalo mi to liči na Republiku Gilead (TheHandmaid's Tale).

Mahmud-paša Anđelović - No, danas je nasleđe Srba muslimanske vere, značajnih Srba Osmanskog carstva, zaboravljeno ili zanemareno. Doprinela je tome i SPC kad je rekla da samo pravoslavac može biti Srbin. Kao i kod drugih stvari (čak i za ćirilicu!) na Anđelovića polažu pravo Hrvati. Kod njih se može videti da je on bio hrvatskog („po drugim izvorima grčkog“) porekla. Zabuni doprinose i turski izvori koji ga ponegde nazivaju Hrvat ili Bosanac. Treba znati da u to vreme nema nacionalne pripadnosti u današnjem smislu. Kao i njegov brat završio je život u tamnici, što nam govori dosta o tome kakva su to vremena bila.

Za kraj Adnijevi stihovi: Kad smrt pusta najposlije svađu diže, mir uviđa - Zašto ljudstvo rad svijeta uzalud se tude svađa? Ne spominji svoga druga nigdje ime u pjesmama. O, Adnija, svrha pjesme: diviti se ljepotama...Mi smo mali, al' u nama veliki se ponos budi, što smo barem turskoj knjizi velikije dali ljudi.