ИНФАНТИЛИЗАЦИЈА

У већини традиционалних култура, одрасли су се према деци односили као према недовршеним, рудиментарним људским бићима којима је потребно да се изграде. Деца су сматрана циљем и сврхом заснивања породице, али од деце саме, и од детињства, није чињен култ. Напротив: од почетка, деца су, кроз низ поука, практичних упутстава и оспособљавања, кроз вишестепене иницијације, постепено увођена у свет одраслих. Одрасло доба, доба за удадбу и материнство, пушку, бркове, посао, за прћију или наслеђе, преузимање породичне славе, улоге домаћина породице - то је био живот каквом се стремило.

Нушићева цртица о "добу када се носи сукња па још ниси ни мушко ни женско" - парадигма је односа према детињству. Није то данашња "gender fluid" тлапња, него став да је дете још неформиран човек - безбрижан и слободан, али човек без одговорности, без способности да се сам о себи стара, и практично - без идентитета. Овладавајући знањем и вештинма, дете је добијало темељ, личност и достојанство, а тиме и поштовање, улогу и место у породици и широј заједници.

Детињство и младост су за генерације у двадесетом веку, када се смртност смањила а економски аспекти поправили, када је уведено опште обавезно школовање, а социјална покретљивост, хоризонтала и вертикална, олакшана (мада никада није постала неограничена) - периоди великих снова и грандиозних животних планова, период бунта и отпора, уметничких и мисаоних пробоја, сопствених теорија о животу. И та деца желела су да што пре ступе у свет одраслих и добију могућност да стварају и преуређују свет по сопственом кроју. Наравно, одрастање неминовно доноси и сабијање рогова, прагматичност и изоштравање слике, умањивање диспропорције жеља и могућности; али снови и идеали су важна и неопходна сила која је обликовала идентитет и децу производила у људе.

Генерације рођене деценију или две уочи освита новог миленијума прве су међу онима чије је одрастање добило сасвим нови смисао и облик. На сцену ступа армија младих људи која у традиционалном концепту зрелости не види ништа привлачно. Они желе, у најбољем случају, економску самосталност, али уз слободу у понашању и слободу од одговорности - која је својствена само деци. Они често не пристају уз традиционални облик породице, немају жељу за потомством, врло често лишени су потребе да промишљају о свету, идеали су им рудиментарни или потпуно непознати. Занимање за заједницу, друштво, свет, прошлост и садашњост, планету, најчешће је површно, активизам је у најбољем случају прагматичан - кроз дотиране државне или невладине организације, да би се обезбедила боља позиција у друштву, бољи приходи и радна места. Интересовања су себична, повезаност са било којом широм групом - вршњачком, локалном, породичном, националном, општељудском - лабава и привремена. Стасава генерација људи чије се деловање своди на неопходности ради личне, непосредне користи. 

Треба бити опрезан у објашњавању ове појаве: не може се све свалити на либерално васпитање које је од детета начинило господара. Дете треба обасипати љубављу, подстицајем и подршком, детету је потребна слобода и поштовање; али исто му је тако потребно вођство - и постављање темеља за његов потоњи систем вредности.

Но, вредности у модерном либералном капитализму своде се на - "слободу" и новац. Да, имате личну "слободу" - да чините са собом шта год вам падне на памет - осим да пољуљате стуб система: Његово Величанство Капитал. Механизми којима се ове вредности усађују у мекане коре мозга - до танчина су разрађени и невероватно суптилни. Ми смо констатно замајани тривијалностима - бирократијом, испуњавањем стандарда, формализованим поступцима у сваком пољу делатности; електронским пословањем, двоструком папирологијом, сталним променама и "усавршавањем" процедура и поступака. Замајани смо привидом избора који се своди на потпуно површне ствари - робне марке, начине исхране, депресоре ЦНС, телевизијске серије, модне трендове, родне идентитете, сексуалне праксе, животне стилове. Активизам је строго контролисан, и такође сведен на бесмислене и формализоване перформансе без икаквог стварног утицаја.

Млади људи постају корисни, прилагодљиви шрафови система који им, уз надокнаду, нуди и отупљење по избору - од сплавова и клубова, синтетичке дроге, козметике, хирургије, преко мегаломанских телевизијских формата који им једу све слободно време, до лажног друштвеног, интелектуалног и научног ангажовања. 

Уистину, они само бирају лажу - варалицу коју ће цоктати уместо млека стварне пуноће живота и одговорности према њему. Моћ ових младих људи не шири се изван граница њихових тела и личности. Стварна моћ налази се у рукама оних који систем осмишљавају, финансирају и одржавају - али пионима се мора дати привид утицаја и слободе; и тај привид подсећа на избор који се детету даје - коју ће чоколаду, или који укус сладоледа одабрати после дана проведеног у вртићу. 

Интернет и друштвене мреже постају виртуелне играонице за ову прераслу децу. Тип "саркастичног мудраца" који се на мрежама јавља неодољиво подсећа на набусито дете црвених образа које љутито лупа ногама у покушају да га примете. Пословични "трол" личи на дете - лакрдијаша које својим глупирањем час забавља, час иритира остатак групе.

Чини се да и форсирано сексуализовање деце иде наруку раном развоју у одговарајућем смеру: јер одрастао човек данас треба да мисли, понаша се и поступа као - сексуално активно дете. Такав, човек треба да остане читавог живота - императив вечне младости и сексуалне привлачности утискује се у људску свест непрестано и са свих страна. 

У традиционални друштвима, старост, и са њом скопчана мудрост и искуство, уживала је огромно поштовање. Стар човек није се упињао да - не постане стар ; напротив, и за жене и за мушкарце старост и смирај живота доба су највеће пуноће и остварења, и најдубљег поштовања. 

Данас, уз естетску хирургију, сексуална помагала, козметику, стероиде, импланте и додатке, могуће је одржавати идеал лепоте и сексуалне активности практично до смрти; једино дух и ум не трпе пречице и помагала, те је и памет и мудрост све теже стећи.

Тако, ускоро долазимо до оваплоћења оног старог вица - уз пластику, вијагру и Алцхајмера, у будућности нас очекује карневал нарајцаних стараца великих груди и функционалних полних органа - са којима појма неће имати шта да раде.

Spiritual guerilla