Енграми

Иако је уобичајено да лаици већ деценијама понављају реченицу како је највећи део људског мозга неистражен, наука у тој области, а поготову психологија, психијатрија и неурологија, напредовале су крупним корацима. Сада је увелико доказано да у сивој кори мозга, у виду биохемијских молекула постоје такозвани енграми. Њихова функција је несвакидашња. Они су одговорни за сећање на давне претке. Подвлачим, не на сећања из сопственог живота, већ на оно што су преживљавали они који су живели пре нас. Пракса нам је показала да људи који су преживели изузетно стресне ситуације или су, опет, имали тешке, механичке повреде мозга, умеју да проговоре језиком својих дедова, за које смо поуздано сигурни да га не препознају. Однекуд из њих почињу да извиру реченице које никада раније нити су изговорили, нити су у стању да их разумеју.

То је језик, мета језик, којим су говорили људи које ови пацијенти никада нису могли да упознају јер су, заједно са својим начином живота, упокојени већ неколико векова. 

И то је необично важно, јер баца потпуно ново светло на то колико су нам важни они који су пре нас живели и колико, у ствари, живе у нама. Тако је доказано да се не можемо отети прошлости, јер заједно са прецима чинимо значајну целину, чији смо настављачи и у психолошком смислу. Већ је доказано да су они који су заборављали или прекидали контакт са традицијом или цивилизацијом својих предака тешко оболевали.

Мила Алечковић, докторанд Сорбоне

Београд испод Београда