Култ глобалног загревања (we need to eat the babies)

Ствари знају доћи до свог екстрема, где се покажу у свом сјају апсурда! Тако је жена на једном скупу завапила, али не Господу него перспективној политичарки познатој као Alexandria Ocasio - Cortes (AOC): we need to eat the babies. Дакле имамо још само неколико месеци (ако је читатељка заинтересована за ово-оно, нек види - нема времена за губљење!), није доста да једемо мртве, није довољно ни да бомбардујемо Русију (сиц!), мора се ДЕЛОВАТИ... 

АОС, која је растућа звезда америчке Демократске странке је саосећајно гледала, а онда се (веома љубазно!) оградила од тако екстремног става. Дакле, то није буквално њен став, као што се ни неки екстремни ставови деснице не могу приписати Трампу (број људи који су убили десничари у тако великој земљи је једноцифрен, тако да то што је физичко насиље наводно само на страни једних (а ко је спалио Беркли?!) није аргумент). Међутим, биће да је стварање хистерије од стране либтарда, а све у име "Науке" (пише се великим почетним, фалусно уздигнутим словом) кумовало оваквим глупостима. Јер не кажу ли они које воздижу до неба како имамо (истина, не неколико месеци него) неколико година, тачније до 2030. Мејнстрим медији као што су хипстерски WIRED, глобалистички CNN или позната Национална географија понављају како је време да се паничи, бесомучно користећи оно што је неки научник вероватно рекао у полушали. 

Тако се икона целог тог покрета, у маниру јефтиних хорора, прославила примедбом како не жели да имамо наде, већ да живимо у страху, јер кућа гори. Поређења ради, Черчил, са чијим говорима већ пореде њене, није рекао да Британија треба да паничи после Денкерка, или док су бомбе падале на исту. Ах да, позивао се на славну прошлост, баш као прави десничар и Трамп. 

Овај еко-покрет није само то, јер њему ни у кошмарном сну не би припадала Брижит Бардо, која јавно презире муслимане због њиховог односа према животињама и подржала је Национални фронт. Не, активисти морају бити геј(-френдли), односно инклузивни. Где ћеш бољи примерак еко-активисте од шеснаестогодишњакиње са више психијатријских дијагноза!
Тако чујемо да поремећај није исто што и болест, нити да ставови које износи могу бити ишта друго до рационално сагледавање онога што "наука каже", и поред тих поремећаја које има. Не, Аспергеров синдром јој даје "супермоћи", како се она сама изразила. О тим супермоћима можда једном приликом, и без трунке ироније. А погледајмо прво шта је уопште поремећај. Логично је да то буде одступање од нормалности, иначе се не би звало поремећај! Дакле, неко "има поремећај" (српски, али никако политички коректно, би било рећи да је поремећен) зато што одступа од норме. Али како је то норма постала норма? Има ли то икакве везе са еволуцијом... прилагођавањем окружењу и деловању у истом?!

А сада да видимо шта стварно наука каже. Пренећу чињенично стање око којег постоји "консензус", ако неко има примедби волео бих да ми их изнесе. У супротном - пардон мај френч...
За последњих сто или двеста година глобална температура је порасла за један проценат келвина (0.3 одсто), сматра се углавном због пораста концентрације СО2, тј. деловањем човека. Овај наоко мали проценат доводи до непредвиђених (или непредвидљивих) промена времена, дакле временских непогода. Тренд се неђутим убрзава и може довести и до великих миграција, до краја века неколико стотина милиона, па и смрти због повезаних догађаја, које се мере у милионима. Ако температура порасте за још један или један и по степен, може доћи до "тачке без повратка", што значи да планета или природа сама не би могле да апсорбује вишак СО2 и других гасова (метана...), све и да емисија падне на нулу, у догледно време. То време би било једна или више генерација.

Ајмо сад редом. Прво, "предвидети непредвидљиво" је део управљања ризицима који, да, могу постати већи. Можда временска непогода са најгорим видљивим последицама у овом веку је ураган Катрина, која би могла бити повезана са глобалним отопљавањем ако би доказали да су непогоде све горе и учесталије. Међутим, то је био ураган "само" четврте категорије, а и они пете погађају много сиромашнију Кубу, и немају тако катастрофалне исходе. А да, Куба није демократија... Узгред, од онда прође петнаестак година, па се не догоди гора катастрофа и поред наводних трендова.
Начелно под исту ствар можемо подвести суше и сличне ствари. Државе постоје, између осталог, да би такве ризике хендловале. Иначе, не видесмо од осамдесетих прошлог века такве глади као што је била она у Етиопији, које се сећам кад сам био клинац (и кад смо причали вицеве о томе).
Миграције и жртве (у ратовима?) су такође нека пројекција на пола века и више. Занимљива перспектива се добија када се ствари суоче са већом временском скалом. Тако је Ноам Чомски поредио Кину и Индију. Тачно је да су у НР Кини милиони умрли од глади током Маових експеримената, али је Кина смањила смртност новорођене деце много више него демократска Индија, па испада да не можемо донети закључак да индијски систем (био) бољи од кинеског. Тако је резоновао Ноам.
Кажу да је две трећине или више жена било жртва сексуалног насиља или узнемиравања (шта све спада у исто?), само забораве додати оно - током свог живота. Па колико је мушкараца током живота добило батине, или било прогањано са позиција моћи (отказ, рецимо) или отишло у рат!? Да, срања се догађају. У ту рубрику бисмо могли ставити и много горе климатске непогоде од данашњих, рецимо милион мртвих у Кини када је Хоанг Хо променио свој ток, пре више од сто година и касније. Тај период не обухвата глобално загревање. Па је ли тад требало да цела планета паничи!?

Е сад, иреверзибилност, фамозна тачка без повратка, датирана у катастрофичним пројекцијама за 2030. Природа не би могла сама да довољно брзо апсорбује толико гасова стаклене баште, али значи ли то да човек (технологија) нема решења?!?
У суштини, то је инжењерски проблем, а инжењерство уме бити ефикасније од академске науке. Технологије већ постоје, или се могу развити ако се у њих уложе довољна средства. Наравно да таква средства не могу бити уложена, ако се пажња јавности (која би у крајњем тако нешто подржала, на изборима и иначе) константно скрећу на панику, путовање једрењацима и једење беба бубашваба. А средстава би било не само преусмеравањем са "зелених технологија" и финансирања пропаганде, него и ако би се средства преусмерила (што је ипак много више) са највећег војног буџета на свету. Не треба они да бомбардују Русију (која им није непријатељ, као ни Кина). Уместо тога могу да половину војног буџета постепено преусмере на глобалне пројекте као што би било делимично заклањање Сунца. Економија тако не би трпела, јер би тражњу војске заменила друга тражња. Остатак света би привремено могао да пристане да долар и даље остане резервна валута (што је у суштини главни разлог зашто САД имају толику војску).
Мислим да се не треба цртати, али ипак ево скице како би то изгледало:

• развој различитих модела заклањања Сунца
• симулација по тим моделима - да ли температура пада или се нестабилност времена погоршава
• избор модела и развој ефектног начина повратка на старо, у случају проблема (rollback)
• пилот пројекти, посебно на најугроженијим подручјима, која су иначе најслабије насељена (Арктик)
• ако има проблема, уклањање штита; ако нема проблема и ако делује његово проширивање
• даље праћење ситуације и реаговање.

Чини ми се да је ово довољно једноставно, барем да се разуме. Други начин решавања би био прикупљање СО2 и можда метана из атмосфере. Хемијским или биолошким путем. Са овим стварима треба бити још опрезнији... Ипак, чини се да ћемо моћи избећи дијету која се састоји од беба, лешева или бубашваба. Само ако будемо паметни. 

Наравно да овакво размишљање не можемо наћи у манихејским текстовима "лево-либералних" медија којима смо бомбардовани, посебно од како је ту Велика Грета. Тако, ауторка урадка вели да је немогуће борити се против климатских промена, а истовремено национални успех мерити само стопом економског раста. Прво, тако нешто није тачно, као ни већина реченица које почињу са "немогуће је" или "мора се". Али и да јесте (потписник ових редова није фасциниран "економским растом", нити сумњивим начинима његовог мерења) фали ту један битан детаљ - глобалистичка "левица" нам никад не говори чиме би она мерила национални успех. 

Потписник ових редова уопште није неки конзумеристички или неолиберални непријатељ екологије. Напротив, подржавам праву борбу за природно окружење. У Србији су проблем мини хидро електране. Али уочимо да је њихово постављање убрзано када је Србија прихватила обавезу (си кларо, од ЕУ) да не знам колико процената струје буде "зелено". Ретки (али присутни на медијима) који бране ове еколошке наказе баш причају о "чистој енергији" и "еколошком доприносу". Реч је о онима који имају интереса (као што и од појаве Грете Турнберг неко има интереса). Стварно не знам да се огласио неки потрошач који сматра да струја коју користи (и више плаћа јер је субвенционисана) треба да се производи баш тако...
А све то зато што су термоелектране постале велико зло, велике хидроелектране су постављене у принципу где могу бити, а нуклеарна енергија не може бити довољно геј. Иако је ова еколошки најчистија, чак и ако није базирана на торијуму, него познатој нам уранској фисији. Са друге стране не само МХЕ него и тзв. ветропаркови (ветрењаче) праве не мале проблеме. Ови други су праве убице птица, а птице имају своју улогу у сваком екосистему.

Иван Вукадиновић

Аутор би своју еколошку свест показао овом песмицом.