Утицај пандемија кроз историју

 Тема које је "свима доста", с друге стране још увек актуелна, па двидимо! Још на самом почетку (почетку код нас) говорио сам о могућим последицама. Сада ћемо видети како је то било у досадашњим ситуацијама. Каже се да је историја учитељица живота, такође има и оно што је Џони рекао - ко не памти изнова проживљава.

Јустинијанова куга

Прва пошаст масовних и "глобалних" (тада је још увек "свет" био везан за Средоземље) размера била је "Јустинијанова куга", она која је настала у време великог римског владара који је покушао да обнови царство. На неки начин је последица климатских промена, а изазвала је бактерија Yersinia pestis, она која изазива болест коју и данас зовемо куга. Депопулација у главном граду била је око четвртине становништва (то је бројка којом данас баратамо, дакле не треба је везивати за укупан број становника империје). Болест јесте на неки начин пресудила покушају обнове Римског царства и на западу, мада тешко да је била једини узрок каснијег слома. Оно на шта ћу се овде осврнути је покушај да се ова епидемија (као такође један од узрока) узме као плаузибилно објашњење успеха тзв. Сеобе Словена по моделу великог праска, како је још увек "критичка историографија" посматра.

Идеја је како је болест довела до велике депопулације што је, уз раније (али размак је био два века!) хунске нападе омогућило слабо наоружаним Словенима да преплаве огромне области и асимилују оно што нису побили. При томе је ова куга морала бити веома успешна и много далеко од тадашњег Ромејског царства - на територији некадашње ДДР или данашње Руске Федерације, где се Словени такође напрасно појављују. 

С тим у вези треба рећи да епидемије никада не погађају руралне области једнако снажно као и урбане, има много разлога зашто је то тако. Пад популације на селима морао је бити много мањи, мада је у неком провинцијском градићу могао бити и већи од оних 25 одсто које су скратиле Константинопољ. Дакле, урбано становништво па и војне посаде на овим просторима могле су бити тешко погођене - што је једино што је занимало тадашње хроничаре. То би довело до ефективног губитка "византијске" власти, што је једино бележено (уз могућа претеривања како би се оправдали порази), а каснији историчари који себи тепају да су "критички" су то посматрали као нестанак целокупног народа који касније замењује неки други народ - Словени, тј. Срби, тј. ми.

Треба узети у обзир и лингвистику. На први поглед је чудно да су градови били романизовани, а са друге стране делимично романизовано становништво, тј. његов говор, опстало је на забитим планинама. То су познати Власи, али кад се две старамајке сретну на Старој Планини (није влашки крај) једна ће другој рећи Ке оратисме, што је чисти латински. С тим у вези треба имати на уму неке ствари.

Ако је народ у свом говору задржао остатке романског говора, требало је да задржи и остатке ранијег илирског - који је преромански и пресловенски. Но ми данас о томе немамо трага, не на онај начин на који се узима да 10 одсто данашњег румунског чине речи старог језика Дачана. Зашто је то тако? Можда зато што се илирски и не може стриктно разграничити од језика оних који се наводно први пут појављују у "Сеоби Словена". О истраживању древног језика можете више наћи код Александра Шаргића.

Дакле, логично је да је куга проредила војне посаде и градове, па је територија Балкана постала подложна упаду Авара који су имали веома јаку државу. Са њима су дошли и неки које данас називамо Словени, такође аланска племена као нпр. Сербои (Сулимирски), која су преузела власт можда уз побуну локалног становништва које није било много другачије од њих (уосталом и званично то су Индоевропљани) и са којим су се лако стопили. Није никакав проблем да ми данас извлачимо свој идентитет од оних који су већ били ту, на неки начин од Винче па и Лепенског вира.

Црна смрт

Поново климатске промене (захлађење, а не отопљавање!) и поново исти бацил. Овога пута чак можемо испратити почетак, оно што би данас звали "нулти пацијент". Догодило се то када су Татари опседали ђеновљанске луке на Црном мору. Сада је депопулација била много већа, процењује се око трећина, а у неким градовима до 70 одсто. Јасно да болест није могла бити популарна, а она је ипак кумовала данашњој Јевропи, сада ћемо видети како!

Током целог тзв. Средњег века имамо постојан развој пољопривредних метода, али не и много успешнију пољопривреду. Препрека је био ситан посед (под тим сматрам породице и људе који обрађују земљу, не улазим у то јесу ли они кметови или "слободни сељаци"). Када је дошло до депопулације, испоставило се да мањи број људи може једнако ефикасно да обрађује земљу. А када се после догодио бејби бум (како то логично бива), имали смо и велики вишак радне снаге који једино може себи наћи место у градовима или колонијама, које срећним сплетом околности баш нешто касније настају. Ово је примарни утицај.

Можемо говорити и о секундарном утицају, истина мање видљивом у Западној Европи, који настаје пошто је Црна смрт јаче погодила оне који су претили, али такође са којима су Европљани сарађивали - Монголе. Најзад имамо и терцијарни утицај јер у муслиманском свету неке нове силе (Тамерлан, Османлије) користе метеж. Комбинација ова два утицаја натерала је Европљане да потраже неке нове, поморске, путеве као алтернативу Пут свиле.

Још боље се ово може видети код браће Руса. Иако директан утицај (пораст градова) не можемо одмах видети због другачијег начина пољопривреде, они индиректни су јасни. Црна смрт је тешко погодила Златну хорду, посебно њене градове који би могли бити зачетак и неке модерније државе (сетимо се да су они себе испрва звали Плава хорда, оно "Златна" је од боје кровова главног града Сараја). То је био сизерен Русије. Али још горе су погођени наследници Џингис кана Илканат (Персија) и Чагатај (Централна Азија). Тамерлан се отцепљује од других, док користи потпуни нестанак првих да би се обрачунао са вођама кланова у данашњем Ирану. Такође, Токтамиш којег је Тамерлан послао да би обезбедио своје северне границе уништио је владара Мамаја (првог Татарина којег су Руси потукли, на Куликовом пољу) и тако на кратко ујединио Плаву и Белу хорду. Такође је поново спалио Москву. Међутим, Тамерлан улази у рат с њим и тешко га поразивши наноси смртни удар Златној хорди. Ипак његов вазал који влада оним што је преостало поразиће Литванце који покушавају да искористе ситуацију. Тиме ће касније пут бити отворен баш Русима (Московији), а не никоме другоме, кад Златна хорда почне да се неумитно распада.

Шпански грип

Најзад болест са којом пореде ову, па онда намећу некакве закључке. Пре свег према проценама било је захваћено пола милијарде људи, страдало је педесет милиона (у три таласа), што чини смртност од десет одсто. Док је сада два-три одсто регистрованих случајева (у Србији ако је веровати бројкама нешто испод један одсто). Али колико је ово поуздано?! Јасно је да о неким "позитивнима" није могло бити речи, просто јер није постојао тест на грип. Да ли су они најлакши случајеви, кијавици налик, уопште негде констатовани? Једине прецизне (што не значи нужно тачне) податке о броју мртвих имамо из Сједињених Држава, па се сада извлаче "дубокоумни" закључци из тога. Без обзира на број мртвих већи од самог Великог рата, као да је остатак света имао паметнија посла, као рецимо Јерменија и Азербејџан прошле године. 

Уопштено, последице се тешко могу одвојити од оних од Великог рата, осим у случају Сједињених Држава. И овде можемо говорити о директним и индиректним последицама, а оне су превасходно психолошке. Људима је једноставно било доста свега (како рекох то не одвајати од ранијег четворогодишњег крвопролића). То је довело до хедонизма и декеденције двадесетих, а онда (заправо почиње 1922. у Италији, а после се захуктава) закономерно имамо да се клатно скреће у другу страну - ка фашизму. Немојмо заборавити да је највећа држава света већ социјалистичка, док највећи број људи живи у (полу)колонијалном режиму и ако се нечиме бави то су покушаји да се ослободи. Дакле, та атмосфера хедонизма је директна последица о којој ће још бити речи (чекам време да објавим) у смислу онога што нам сада следи. И овде имамо индиректне последице...

Како рекох, највише има смисла говорити о последицама у Сједињеним Државама. Директно - људима је било доста проблема. Индиректно је оно што сам чуо на извору коме не верујем, али ето нећу да проверавам. CNN је у поређењу са Трампом изнео податак да је и председник Вилсон прележао ову болест, што је прво довело до параноје према Французима (а јери мора да им верује, па и ако су годину и по, а практично много краће, ратовали на истој страни не пише у звездама да су "пријатељи"), а онда до два "удара" након чега се повукао, није било другог мандата. А управо је Вилсон био идеалиста, данас бисмо рекли интервенциониста.

Када је кренула плима либерализма у свакодневном животу (али тада рецимо Куклокс клан ни по чему није у кризи) Америке, то је био либерализам "за по кући". Не да нико није био спреман да за исти гине, него било какав "извоз демократије" (финансијско улагање у исту), па ни "заштита савезника са којима делимо исте вредности" нису долазили у обзир. Америка је постала изолационистичка. То је одговарало некима у Јевропи...

Иван Вукадиновић