За вакта сенилног Бајдена

 

Већ неко време је на власти, па да се позабавимо "његовим" резултатима (или резултатима оних који су га довели). Ја сам писао како би у Америци изгледао нови грађански рат, али треба имати у виду да су ту само наведене могућности, не и пророчанство. Па и кад смо код пророковања, храбро ћу признати да сам се зајебао, још јануара протекле године када су ми Руне рекле да Трамп побеђује, истина биће тешко... Занимљиво да се онда нису ни виделе неке тешкоће пред новом Трамповом победом, после је било шта је све било. Сад да ли је Трамп "стварно победио" па су га покрали (према мојим светоназорима рачуна се само ко је на власти) или је просто била реч о много јачој магији (окултној позадини) друга је ствар. Уосталом, Марјан Шерифовић је предвидео победу Доналда Џ. Трампа (како је победоносно рекла), па ми срце било на месту... оћу рећи нисам једини погрешио.

А кад смо код пророковања још 2010. изашао је мој роман Агарта, где се као председник наводи управо Бајден. То сам потпуно заборавио, али сам ове године имао подсетник. Моја тадашња идеја била је да је Бајден вајс, па пошто су рокнули Обаму он постаје преЦедник. Али зашто би био атентат на Обаму?! Нема везе, то је ионако био роман...

Но да се вратимо оним мојим сценаријима грађанског рата, биле су две могућности. Једно је око изборних резултата, што је у гротексном и фарсичном било помало приближено оним упадом у Конгрес, пренос смо гледали на наше Бадње вече (имам с тим у вези неку своју историју). Друга могућност је била да се нова власт покаже радикалном али веома неспособном, па да војска реагује у заштити устава и наравно приватне својине. Нека паралела би била Шпанија. Мада се држање војске видело већ током изборне кризе... Али зашто би се ова администрација показала дилетантском до мере да војска преузима власт?

Разлог је што је Бајден дошао на таласу оних који су, између осталог, тражили дефундовање полиције. Шта би то значило, није тешко предвидети - да ли буквални нестанак полицајаца или да они декинтирани постану много више корумпирани него сада? Но ови захтеви су тотално утихнули, на примарним изборима у Њујорку је (рецимо) црни кандидат, наравно демократа, јасно рекао како је то бесмислица. Друга ствар је што неке личности, као што је рецимо (П)саки не уливају својом "способношћу" нимало поверења, а предстојали су изазови као што је вакцинација или економско хендловање корона-кризе. О овоме ће још бити речи...

Али Бајден уопште није по себи радикалан, напротив он је био најдосаднији кандидат и многи из "тихе већине" баш зато су гласали за њега. Није лоше чути другу страну, па сам од једне од ретких персона које у Србији нису биле за Трампа чуо да је Бајден нешто као Коштуница. Па да, одговорио сам, и добио је толико гласова (у релативном смислу)... Чисто узгред, а пропос оне приче о крађи избора ни Коштуница није сасвим чист - иако је скоро сигурно да је победио у првом кругу (рекли и радикали), докази (гласачки листићи) су уништени упадом у Скупштину, а само формално проглашење његове победе (наведени разлог) је чисто неуставан - кога не мрзи нека провери, тј. нек се подсети.

Ако је Бајден Коштуница, Трамп би био Милошевић, па кратко о томе. Два наша историчара који су се бавили алтернативним историјама Србије (или контрафактуалним) рекоше у најновијим сценаријима да би било поприлично слично и да није био Милошевић на власти. Ипак је он у народу оптужен за пишање уз ветар или оно "опет наши неће да потпишу", што је резултовало ратом и на крају бомбардовањем. Наравно да ништа ни приближно томе није постојало у Америци. Оно што се помало приближило је реаговање на корона-кризу, где је сам Трамп био веома гласан. Америка је избила (и још увек је?) на прво место по броју преминулих, па ето јопет предводи свет. Ипак, у односу на број становника то није много више него у Француској где су све време биле драконске мере. Да не говоримо да је тај грозни антиваксер Трамп (антивакцинални сентимент јесте раширен међу републиканцима) заправо поставио инфраструктуру за боцкање становништва ("ворп спид"), што је признао недавно и Фаучи, дакле то објашњава релативно добро сналажење нове администрације... Онда ту су били добри стари расни нереди. Расизам у Америци јесте структурни проблем (тиме није настао под Трампом, заправо протести су постали тема за вакта Обаме), али занимљиво је да је Трамп републикански кандидат који је добио највише афроамеричких гласова (но и даље убедљиву мањину). Уосталом, скоро сви разглашени случајеви полицијског насиља били су где су демократе на власти! Но овај проблем је емотивно искоришћен, тиме је приступ постао ирационалан, а перцепција је битнија од "објективне реалности", па да не причамо много о томе.

Но ајмо најзад да се бавимо новим властима. Рекли смо шта нису били, шта су избегли да буду... Коментатори (на проњиховим медијима) рећи ће да су избегли "културне ратове", тј. да WASP Америци гурају прст директно у око. Но и без тога ова администрације је већ на почетку донела више десетина одлука које одговарају LBTQ+ заједници, односно (QWERTY зајебници). Али много значајније је оно што су радили у домену економије...

Читао сам текст о томе како ово није кејнзијански покушај превладавања кризе. Прво што је оно привремени одлазак у дефицит, а касније кад привреди крене то би требало бити превладано. Нико не помиње да је оно што ради актуелна администрација привремено, не они би да "мењају свет", док праве кризе тек предстоје (глобално загревање, јел 'те). Друго, ако се већ иде у дефицит, привреди се даје што више луфта, па се и смањују порези. Да, и богатима јер они треба да финансирају нова радна места, рецимо... Али ови повећавају порезе, чак (из угла потписника ових редова поприлично наивно) желе да буде на глобалном нивоу, неким договором. Сматра се зато да је циљ социјализација Америке, да постане нешто као развијена Јевропа. Само, заборавља се један детаљ. Француска је прва организована модерна држава (од краја XV века), етатизам је њихова реч. Немачка је одавно имала свој социјализам (не Марксов, не ни онај национал-, већ Бизмарков). Америка нема традиције у том смислу, па би неко увођење социјализма у најбољем (по њих) случају било као не баш успео welfare state експеримент у Британији. Али у предстојећим турбуленцијама биће да је аџенда да се иде много, много даље... Актуелна последица је највећа инфлација у новијој историји Америке. 

И на крају у спољној политици. Помало је чудно колико она иде Трамповим стопама, ако не рачунамо ту повратак у нека међународна тела, што је више демонстративно него од реалног значаја. Политика према НР Кини је скоро иста, нов је једино покушај неког морал хајграунд приступа, што су сами Кинези исмејали. 

Друга ствар, што је сад актуелно, наравно је Авганистан. Није требало много да се појаве школе мишљења како је све ово исценирано. Уосталом преговори са талибанима (јопет од Трампа) нису били тајна, чак су неки глобалистички "мислиоци" паметовали како је време да ово постане туђи проблем - Ирана, Русије, Кине... Али овакво бекство у журби послало је недвосмислену поруку - ако си сарадник Америке спасаваћеш живу главу буквално висећи на точку авиона, ако ратујеш против Америке још се можеш са њом уталити. Па погледајте шта се више исплати... Сам Бајден је меандрирао од тога да ће се 300 хиљада афганских војника и без Амера снаћи, до тога да је "претходни председник" све договорио, па су њему руке биле везане. Не баш лидер слободног света, кај не... Смехотресно (и трагикомично) било је видети на си-ен-ену коментар како су приметили одсуство емпатије код њега, па ово није "онај стари" Бајден, ваљда онај што нас је бомбардовао, док је исти си-ен-ен приказивао јадне албанске избеглице које у јуну беже по снегу високом два метра...

Лично сам склон да верујем како транзиција ка талибанима јесте била договорена, али су ствари измакле контроли. Два су разлога за катастрофалну грешку. Један је чисто логички - ако се већ Амери тале са талибанима да они дођу на власт, што не би неко на терену једноставно одмах прешао к њима или побегао? За шта да се бори!? Друго су погрешне информације, што је за силу са свим сателитима пишично. Афганске јединице су на папиру билдоване да би се правдале паре које су узете, па потонуле у приватне џепове. Ту је просто и начин размишљања по којем "провинцијски капитал" нешто посебно значи. Неколико недеља су се амерички квислинзи укопали слично харконенима у делу Дина - што рече Муад Диб, тиме су изгубили сваку иницијативу. Ако се ценило да талибани контролишу две трећине територије (провинција), реално је то било већ 95 одсто. И Кабул је пао као крушка (Бајден није галактички цар, нити је Авганистан толико битан, па да имамо спектакуларну битку као на крају првог дела Дине).

Иван Вукадиновић

п.с. За крај нешто што је више начин размишљања, него конкретно везано с овим.

Видео сам размишљања како је пад Кабула изрежиран, не треба се прерано радовати, и слично. Чак и да је теза о режији тачна, треба имати у виду да се ствари не одигравају у вакууму где би Амери радили шта хоће, без да има нежељених (по њих) последица, да други актери седе скрштених руку, итсл. А да би се то објаснило, ево историјског примера. Remember, Remember, the 5th of November...

Почетак XVII века и владавине краља Џејмса (најпознатијег по "његовој" верзији Библије). Католици планирају да разнесу парламент. Е сад, ово је било у филму, питање колико је историјски тачно, ал да терамо даље.

Џејмс је испрва планирао да пусти заверу да се одвије. Парламент га је ионако смарао, решиће га се, завереници ће се показати, увешће неку врсту ванредног стања, испољити своје апсолутистичке склоности...

Онда га је саветник упозорио на пар чињеница. Завереници су имали пар хиљада спремних људи, а он тренутно није. Ако избије грађански рат, парламент ће му бити потребан да уводи порезе. Па је Џејмс одустао и на време похватао заверенике.

Постоји и теорија да је Ердоган дозволио или чак иницирао државни удар из сличних разлога. Ако је то тачно, он је то одрадио више него добро.

Не знамо шта би било да је Џејмс пустио да експлодира парламент (ако је то и намеравао). Можда би се зајебао, можда и не би. Можда би ствари ишле по његовом плану, можда и не. Тако некако и ово у Авганистану.