Sol i priključenija

Moja priča koja je pobedila na konkursu udruženja Populiarti tema Gde je istina i tako ušla u zbirku Riznica uzdaha. Priča dolazi nakon uspeha priče Susret na trgu i na neki način je nastavlja. 

Tematika je i dalje aktuelna. Nadam se samo da imate vremena da ovo čitate u prazničnom odmoru, i odmoru od provoda, a ne jer se zatvarate. U svakom slučaju ne treba mnogo da se pročita, a vremena, nadam se vredi.

Katarina je osećala neizdržljiv svrab. Pitala se kada će se već jednom „sve ovo“ završiti, jer ova pandemija je dosadila i bogu i ljudima. Pojavila se bakterija slične klase poznatim heliko bakterijama. Ovu klasu su zvali sol, zato što su ćelije patogena bile slične Suncu sa svojim zracima. Bila je rezistentna na većinu antibiotika (koji će ipak delovati zavisilo je od organizma) i izazivala gadne stomačne probleme. Kako se pojavila na „vlažnoj pijaci“ negde na jugu Kine, u početku su je zvali Kantonska bakterija, al to nije politički korektno da se imena bolesti vezuju za zemlje i gradove. Neko vreme bolest nije imala svoje ime, zvali su je sol što je pogrešno jer to označava grupu bakterija, od kojih je većina bezopasna. Onda su se naučnici dogovorili da je nazovu Solid-23.

Iako su se neke psihopate sprdale sa tom bakterijom da je najsmešnija i postoji samo na fejsbuku, opaka bolest je već odnela milione života širom sveta. Svetska zdravstvena organizacija je uvela mere na koje mnogi nisu pristajali. Nije bilo problem videti se sa nekim i uživo popričati, čak i na manjem odstojanju, sve dok nije bilo dodira među ljudima. Patogen je iz probavnog trakta lako dolazio na kožu rezervoara zaraze, pa je svaki fizički kontakt mogao biti fatalan. I da, svaki dodir sa vodom postao je nešto što treba izbegavati. U vanrednom stanju su u jednom momentu isključili sve vodovode, ali se pojavio problem šta sa fekalijama. Jedno vreme su zato puštali vodu samo sat vremena ujutru da ljudi mogu obaviti nuždu. Kasnije je puštena voda ceo dan, ali je na ekranima televizora u ćošku pisalo NE KUPAJ SE – BUDI ODGOVORAN!

Katarina je radosno prigrlila vakcinu, to najveće civilizacijsko dostignuće, ali se, iako potpuno vakcinisana, i dalje pridržavala pravila. Tačno je da će patogen (ako ga ima, Struka kaže da i vakcnisani mogu da prenose) svejedno u mnogo većoj količini telesnim izlučevinama otići u kanalizaciju da dalje zaražava ostale, ali nekupanjem se ipak smanjuje verovatnoća da se ljudi zaraze i šire bolest. Samo nekoliko procenata, samo nekoliko procenata... i to je nešto. Ali kada bi se svi lepo vakcinisali i pridržavali Mera, stvar bi već odavno bila gotova. Ona je to prosto znala.

Uveče joj dolazi partner na zajedničku masturbaciju, pošto je seks kao fizički kontakt par ekselans zabranjen. I to su preporuke SZO. Probala je jednom sa ženom, ali samo su radile svaka svoje, bez nekog uzbuđenja. To je pokušala zato što se govorilo kako će Nova normalnost doneti oslobađanje nekih starih stega, kada su već nove morale da se uvode. Možda svet izađe bolji iz svega, ko to zna. Priroda nam je ionako već dala žuti karton. Ali ipak je ostala heteroseksualna. Uživaće sa svojim dragim iako se neće ni dodirnuti, uostalom smrad neopranih tela nagonio ih je na fizičku (mada ne i socijalnu) distancu. 

Tako je uostalom bilo i kod Andrića. Kada se pojavila kuga, Osmanlije su na drinsku ćupriju postavili askere da sprečavaju prolazak. Oni su jeli beli luk i pili rakiju tako da svejedno niko nije smeo da im priđe. Katarina je bila ljubitelj književnosti, pa je to čitala. Andrić je znao kako sa zarazama, ili da kažemo da su Turci to znali...

I Verku je već bilo dosta svega, ove epidemije sranja, ili plandemije, kako su je zvali neki „teoretičari zavere“. I on se vakcinisao, ali samo zato da bi živeo normalno svoj život, a jebena bakterija neka živi svoj. Bilo mu je muka od vakcinaške kampanje, epidemiološkinja koje su sve hepi vikale kako su najzad vakcinisane dok šminka i osvetljenje u studiju nisu uspevali da sakriju štroku. One i oni, vajni stručnjaci, još uvek se nisu prali. Niti će to činiti dok se pandemija zvanično ne odjavi.

Neki su negirali postojanje bakterije, ali njemu je to bilo glupo. Ljudi su se od nečega ipak mučili po četrdeset dana s dijarejom, neki (relativno mali procenat) su umirali, pred solid ambulantama su satima čekali da se preda stolica na pregled. Bilo je onih koji su govorili da je sve to trovanje, ali on nije u to verovao. Aksiom: zavera koja uključuje veliki broj ljudi ne može da uspe! A nije lako bilo trovati skoro svaki vodovod, širom sveta. Mnogo bi efektnije bilo napraviti bakteriju koja je otporna na penicilin, dugo opstaje u vodama i na koži zaraženog i slično. U školi je učio da jedan dolar uložen u biološko oružje ubija ljudi koliko hiljadu uloženih u hemijsko i čak milion uložen u nuklearno. Istina, biološko oružje je najteže kontrolisati ali u današnje vreme elektronskog nadzora i biotehnologije to uopšte nije nemoguće. Oni koji su to napravili, zarazili su prvo svoje da se ne bi posumnjalo. 

Uostalom, pa šta ako su Kinezi to stvarno uradili, nek se mrski Zapad udavi u svojim govnima! Od kako se u Sjedinjenim Državama promenila vlast postalo je politički korektno optuživati Kineze, više te zbog toga nisu cenzurisali; proglašavali fašistom, rasistom i ravnozemljašem... Zato Verku te teorije više nisu bile zanimljive dok gubi vreme palamudeći na fejsu.

Svejedno je bakterija bila realnost, iako ga je pre dve godine reč sol asocirala prvo i pre svega na pivo. Sol i tekila, limuna po kila... Setio bi se on i Sola Invictusa, boga u koga je kažu stvarno verovao i Konstantin Niški. I umetnika Sola Invictusa, čija je pesma Death Of The West bila nekako proročanska i povezana sa ovim solom...

Kako je zaraza bila stvarna, makar je i ljudi stvorili, morao je nešto uraditi da se može ponovo kupati skoro svaki dan i osetiti dodir nagog ženskog tela. Iako je za Verka žena uvek bila gola, a nikada naga, ova fraza mu se svidela. Uostalom, sećao se kad su na jednom internet forumu za nekog velikog vernika rekli da nije osetio dodir nagog ženskog tela, pa je u kandžama demona, nisu tu čista posla... Smejao se pola sata kada je lego da spava. 

Vakcinu je primilo pola Izraela, ako je ona toliki problem, oni bi valjda znali. Njemu bocka nije ni bila opasnost, koliko društvena kontrola, tzv. Nova normalnost. Ako mu to što se bockao garantuje da neće umreti od bakterije, kako je Famozna Struka govorila, što onda ne bi sasvim normalno živeo!? Pa i ako se zarazi, bolje šest nedelja fizičke dijareje, nego šest godina mentalne. I tako je on nastavio život gde je stao ranije, samo brže, bolje i jače (kako je glasila parola vladajućih). Iskreno je žalio one što se bockali da bi i dalje slušali baš sve što im se kaže. Kako to obično biva, nisu bili u pravu ni ti „normalisti“, ni oni koji su i pored očiglednog pričali kako je sve izmišljeno. A istina, istina je tamo negde...

Ivan Vukadinović

p.s. Kao što možete videti, ime zaraze Solid-23 asocira na nešto što bi moglo biti za dve godine. Ko me je čitao, zna da mi proročanstva ni ranije nisu bila strana, pa sam pre desetak godina pisao o predsedniku Bajdenu, pre dve godine o svetskoj epidemiji. U šali mi je rečeno da više ne pišem... Kome sam gledao u rune zna da i tu, u svojim gledanjima, nisam baš sladak. Ako mogu reći nešto u svoju odbranu, to je: Čitajte Bibliju! Pogledajte kakva su sve žešća stanja, da ne upotrebim gori izraz, proricali starozavetni proroci, al zato ko sad vlada svetom!