Hellbound (спојлери)

 

Још једна јужнокореанска серија са крајње једноставном премисом заплета: појављује се дух (сличан холограму) који особи каже да ће у тачно одређено време отићи у пакао. Тачно кад је речено појављују се чудовишта која спроводе пресуду (како је речено: декрет). Ову ситуацију користе два удружења - Нова Истина и Arrowhead (можда би се могло превести као стрелоглави, не глава стреле). Касније се појављује и удружење које има за циљ помоћ жртвама (остављам без наводника, видећемо зашто, за она два удружења они су просто грешници). Уочљиво је несналажење до скоро сасвим повлачења легалних институција, као што је полиција (видећемо на крају не сасвим потпуно). Ова хорор серија доживела је и већи успех него што је очекивано, а после веома запажене Squid Game.

Било би поједностављивање када би се Нова Истина и Arrowhead представили просто као "цивилно и војно крило" исте ствари. Нова Истина се бави објављивањем признања грешника и чак директним преносом егзекуције (елементи ријалитија и маске ВИП посетилаца подсећају на Squid Game) док Arrowhead иде бар корак даље "увођењем реда" на терену, хватањем оних који се противе "истини" (односно "Богу"), а оданде се чују и критике Нове Истине за недовољно радикалне методе (онај "главни" за Arrowhead се оглашава преко јутјуба са гротескном маском пре личи на неког панк или метал музичара него верског фанатика, већина чланова су клинци, малолетници, који делују као обични хулигани). Једна од мана серије је што чак у другом делу серије, после неколико година, "веза" ова два удружења новинарима делује нејасно, треба да докажу да уопште постоји...

Речено је да је доктрина Нове Истине пуна рупа. Нисам стручњак за хришћанство, али покушаћу да размотрим колико оно што је приказано има везе са учењем и "мејнстримом" ове вере. Одавно је речено да само од Бога зависи да ли ће човек у рај или пакао и уопште његово "спасење" (лично се питам: од чега?) после смрти. Треба имати у виду да се Пакао у Библији скоро и не помиње, тек у неким метафорама, посебно у последњем поглављу - оно како ми видимо ово "место" има више везе са Дантеом и оним што је утицало на њега него са изворним хришћанским учењем. 

Треба рећи да се на Бога (и кад се има у виду оно што пише у Библији и оно што би могао бити) тешко могу применити појмови као што су "одлуке", "потези", "мишљење" и слично. То све има смисла само из  људске ограничене перспективе. Молити Бога за нешто значило би очекивати да "промени мишљење" или "првобитни план". Заправо не можемо тврдити има ли то смисла или не. Оно што тешко може имати смисла је некаква временски фиксирана пресуда без икакве могућности промене. Није јасно зашто Нова Истина тражи покајање грешника којима је пресуда изнета, кад они свеједно иду у пакао. Зашто се некоме исплати да се "покаје" је јасно - прети се члановима породице што у условима "свега на интернету" (односно мобилним телефонима) постаје итекако гадна претња. Ту наравно предњачи Arrowhead. Рече нешто Фридрих Н. о методама "поправљача човечанства". Кад се све сабере и одузме, зашто би од Бога долазиле те приказе, да можда не долазе од оног другог (на страну његова веза са првим и (не)могућност "независног постојања")?! Додајмо да је мејнстрим хришћанска црква (посебно католичка) била веома конзервативна по питању признавања разних чуда и "објава" - Јованка Орлеанка је горела на ломачи јер није могла поповима да докаже да јој се стварно Бог обратио.

Серија, прва сезона, има само шест епизода а оне као да су подељене у два дела, две мини серије од по три епизоде. У прве три видимо прве "декрете" и покушаје легалних институција (полиције, медија) да ствари хендлују (како се неусмено каже на англосрпском). Видимо и развој харизматичног председника (или председавајућег) Нове Истине и сазнајемо да је и он примио декрет - пре двадесет година. Имамо личну причу полицајца и његове ћерке која је повезана са овим удружењем и спровођење правде над убицом његове жене којег је систем пустио после само неколико година робије, дрога као олакшавајућа околност. Ову егзекуцију не спроводи "Бог" (није дакле описаним механизмом) већ сам председник Нове Истине и ћерка полицајца, али ефекат је исти - угљенисани леш. Што отвара питање колико има таквих случајева узимања правде у своје руке. На крају спроводи се декрет над самим председником а полицајац добија на своју слободну вољу (појам који је сам раније поменуо) "судбину човечанства" - да ли ће то снимити, објавити и дискредитовати Нову Истину или ће се вратити својој ћерки и до краја живота ћутати. Његова одлука је увод у следеће три епизоде и симболизује повлачење државних институција, правне државе како бисмо рекли...

У следеће три епизоде имамо новог председника (стари га је изабрао) који је доста другачији. Он уопште не делује скрушено већ као да ужива у моћи коју је стекао, не много другачији од чланова Arrowheadа. Ипак не видимо некакав хедонизам или разврат, уосталом било би то банализовање тамне стране "светих људи". Он се не либи да директно користи Arrowhead, па стога је чудно како некоме није већ очигледно. Медији и полиција су у принципу већ његов сервис, на услузи Нове Истине. За разлику од првог председника (који пре декрета није био верник) овај је школовани свештеник и укључиваће се у теолошку расправу - јер новорођенче добија декрет!

Нећу овде улазити у тумачења "источног греха" по којем је и новорођени грешник (ваљда док се не искупи) и зашто је то неприхватљиво за Нову Истину, мада су неки у савету (да ли га зову "управни одбор"?) промену доктрине сматрали јединим решењем. Већ сам рекао шта мислим колико "декрет" уопште има смисла. Оно што постаје занимљиво је што најзад има неко да се супротстави овим фанатицима. Ову организацију води жена која је у прве три епизоде помагала жртви над којом је први пут пред камерама изведена егзекуција и прва истраживала шта је иза свега, једва је преживела Arrowhead од чега има ожиљак на челу. Ту су и борилачке вештине, ипак је ово кореанска продукција. Организација остаје тајна за Нову Истину док има своје убачене чланове. Начин избављења мајке и бебе из седишта Нове Истине је на граници наивности, али ипак има домишљатости... 

У овој организацији имамо сасвим другачије виђење догађаја као "природног феномена". Помиње се пошаст (благо подсећање на оно што се две године догађа, а и ту је било разних тумачења и профитерства) коју Нова Истина тумачи на свој начин. То би значило да заправо не страдају грешници, него било ко.

Мишљења сам да нема "натприродног", све што се догађа је природно само је питање да ли ће постојати научно објашњење овим средствима, само протоком времена, да ли је потребна промена парадигме или су неке ствари изван неке границе сазнања (коју реално до сада никада нисмо уочили). У сваком случају, наведимо таксативно шта се заправо догађа:

1. Јављање некаквог духа, аватара или холограма који најављује пресуду и који се може снимити камером, па се појављује у порукама, на интернету.
2. Егзекуција коју спроводе некаква чудовишта (у принципу у тројци) која се појављују ни од куда, ништа их не зауставља, брзо се крећу и нестају по обављеном послу.
3. Веома реални ефекти у виду угљенисаних лешева.

Ово треба имати у виду јер они који кажу "природни феномен" као да мисле да се он може објаснити и на њега деловати, што може бити занимљиво у наставку серије којег ће сигурно бити.

Крај је веома ефектан уз "осуђену" бебу која преживљава жртвом родитеља, за шта заправо имамо више библијских паралела (како рекох, ако бисмо уопште "декрете" сматрали верски прихватљивим) па није немогућа некаква рационализација Нове Истине. Ту је полицајац који ипак хапси припадника ове организације, што указује на промену понашања "државе" и неколико реченица таксисте који каже да се у те ствари не разуме, али мисли да ипак људи одлучују на овој планети. Најзад некаква назнака васкрсавања, што је јасна навлака на следећу сезону, надамо се већ ове године...

Иако се ови догађаји дешавају широм света, како је пар пута речено, сва радња се догађа у Јужној Кореји и имамо неке ствари типичне за ову кинематографију. У првим епизодама се договара око финансијских аспеката пристанка прве жртве да се њена егзекуција снима. Значи да су паре веома важне, слично филмовима и серијама које имају друштвену критику система у Јужној Кореји. Организација која спашава "грешнике" представља се између осталог као да су зеленаши који јуре дужника, па није чудно да он просто нестане. То је онај социјални зачин који је остварења из Јужне Кореје учинио тако занимљивим.

Иван Вукадиновић

Још мало о Игри лигње

п.с. Остаје питање које сам већ једном поставио "тајне успеха" јужнокоеанске кинематографије. Чињеница је да осветљавају проблеме, барем са већим успехом, него било ко из остатка света. Разлога има доста, ако бих спекулисао, од начина транзиције од диктатуре као парламентарном систему и тржишној привреди, како су уопште постали привредно чудо, последица кризе из 2008-9 и ранијих азијских криза (ово су социјални аспекти), па преко тога да у Источној Азији не постоји такав диктат политичке коректности и да је велики број становника те државе релативно скоро у хришћанској вери, што доводи до верског жара и секташења. Како год, уметнички ефекти су очигледни.