Fortitude

 Nije samo hladnoća ono što ubija

Kratak opis na Wiki kaže da na ostrvu Fortitude na Norveškom Artiku sve izgleda mirno, ali serija nasilnih i izuzetno čudnih ubistava pokazuje kako u internacionalnoj zajednici koja ga naseljava svako ima svoju tajnu... Pa, ovakav zaplet nije ništa posebno novo, zapravo me rečenica podseća na ono što sam gledao ove godine. 

Zanimljivo da mi atmosfera ove serije, pored svega, nije delovala kao mračna (sumorna, depresivna), kao što je to recimo bio slučaj sa serijama Dark i Counterpart. Zašto bi bilo tako? Možda zato što bela pozadina večnog snega i leda ne može delovati mračno. Zanimljivo je da, osim u prvih par epizoda, nemamo neki utisak polarne noći, dakle ima i nekog dana iako se dosta toga dešava noću. Ili atmosfera naučne i (ribo)lovačke zajednice (jedini resurs, mada se pominje neko kopanje, rudarstvo (?), a tu su i planovi za izgradnju hotela) deluje kao Last Frontier, a to ne može biti mračno rasoloženje, ne može biti bez neke nade, bez obzira na iskušenja. Atmosfera u kojoj se depresija spečava heavy metalom i alkoholom, s čime se bar većina dobro nosi. I stvarno, negde do kraja prve sezone moral stanovništvna neće pasti pored stvarno čudnih događanja.

Zanimljivo, u svetlu nekih rasprava na koje povremeno nailazim već godinama, svi stanovnici su naoružani. To je nužnost zbog belih medveda, uostlom serija počinje tako što medved jede još uvek živog čoveka. U jednom momentu se pita šta može nekoliko policajaca protiv više od 500 naoružanih ljudi. Ali zanimljivo da ovo oružje neće mnogo pomoći pred iskušenjima. I kad stanovništvo (druga sezona) preuzima zakon u svoje ruke, ono to radi golim rukama. Oružje ne pravi ni mnogo problema, tek u poslednjoj sezoni neko pijan pripuca, bez posledica. I na kraju činjenica da i neko može da dođe sa strane i legalno kupi pištolj ima učešće u raspletu...

Malo o geopolitici. Isprva nisam znao da je reč o fiktivnom ostrvu, pa kad sam video da na jakni piše POLITI zaključio sam da je reč o Grenlandu (danski i norveški jezik su veoma slični). Ostrvo Fortitude je, deo na kojem se odvija veći deo radnje, jeste pod suverenitetom Osla. Odande se imenuju guverneri, što od druge sezone postaje bitno. No kako ima dosta britanskog stanovništva postoji i neki uticaj UK, pa će odatle doći istražitelj u prvoj sezoni, pošto je ubijen britanski državljanin, na osnovu međudržavnog ugovora - sa celom Norveškom?

Ostrvo dele sa Rusima, manje od sto kilometara dalje, gde se dosta brzo može stići motornim sankama ili drugim prevozom, je ruski gradić Vukojebina Vukobejina (kako bi rekli naglašeno Vu-ko-be-džina, place where wolfs fuck reče neko u trećoj sezoni, ako ruski kolokvijalni izrazi nisu veoma slični našima, biće da su autori serije znali neke Srbe). Tako da postoji i ruski uticaj. U prvoj sezoni koja ima dosta od krimi žanra bićemo navedeni da posumnjamo u jednog Rusa (šef bezbednosti u Vukobedžini), u drugoj nekako se deli isti problem, ali osim jedne Ruskinje koja je emotivno povezana, ljudi odande ne učestvuju u zapletu. Naravno, tu je Vladek Klimov, električar i šaman, ali doćićemo do njega.

Jedan od prvih utisaka bio je kako mi policajci deluju totalno uvrnuto, ne i policajke i (tada rekoh za sada) ne guvernerkin muž Erik koji je imao nesreću pa nije mogao odmah da se pokaže, a kasnije se pokazao samo kao glup. No pre nego što pređem na karaktere, jedna paralela. Ovo malo mesto ima pet policajaca, uključujući spasioca i forenzičarku. Tad sam gledao i film Bacurau gde u većem gradiću nema policajca ni na radaru, a to mesto ima i istorijski muzej. Ali ono je brazilska (prava) vukojebina, a ovo naučno-istraživačka stanica gde čudno oboleli mogu da se podvrgnu eksperimentalnim tretmanima, a kasnije vidimo kako baš ta istraživanja podgrevaju sve bizarnije zločine.

Dakle, policajci. Čudan je i istražitelj koji dolazi iz Britanije, ima barem čudne metode istrage i odnos prema životu. Forenzičarka Petra mi je u početku delovala najnormalnije i najsimpatičnije. Plavuša sa tankim glasićem i jedina sa uočljivim naglaskom u seriji (koji vuče na Irsku ili Severnu Englesku, inače nisam primetio da Norvežani pričaju engleski sa nekim naglaskom). Ali ona će kriti šerifa Dana dok prolazi kroz svoju transformaciju u "demona" i neko vreme ga podržati u njegovom ludilu. Ingrid je još najnormalnija, i pored konfuzne porodične situacije. Jedino što neočekivane slučajeve rešava previše po pe-esu. Spasilac koji je ratovao u Avganistanu i ostavlja bolesnog sina da bi bio u švaleraciji što će omogućiti zaplet. Erik, kako rekosmo glup, jedno vreme potpuno isključen kad mu žena nastrada, jedino korisno što će uraditi je kad ubije plaćenika i tako spase jedan život, što će imati uticaja na rasplet.

Naravno, posebna priča je šerif Dan, onaj kome odaju priznanje da on jeste Fortitude. Od početka pokazuje interesovanje za Elenu koja je tu posle odslužene kazne za ubistvo, s njom ima blisko-odbojni odnos, u principu platonski sve dok joj ne prizna da je i on uživao u ubistvu. Iako živi u mestu gde je zločin praktično nepoznat (čime se hvale, na početku su tu planovi za privlačenje investitora) ponaša se ko šerif sa Divljeg Zapada. Kad vrag odnese šalu neko će pomenuti Detroit... No to u prvoj sezoni nije ništa, dok u drugoj ne dođe pod uticaj parazita, koji mu menja karakter, postepeno gubeći ljudskost. Što će se u trećoj sezoni pokazati kao gubitak veze sa realnošću, naizmenično prava lukavost u skrivanju svojih zločina i njihovo sasvim otvoreno priznavanje pred različitim ljudima - uključjući i tadašnjeg upravnika, jedinog koji mu je nadređeni.

Njegov par je upravnica Hildur. Ona i šerif Dan su nekako upareni jer njen muž je "običan" policajac Erik. U početku me je malo iritirala zbog onog "na poslovnoj večeri lažira ko kečeri" (što bi rekle odavno kolege iz Sindikata), korporativnog izražavanja. Ali to je nužno jer u hotelu ona vidi jedinu šansu za "stenu u moru", kako sama kaže. Tu je logično i bar privremeno zataškavanje događaja, mada ona ima poverenje u šerifa Dana. Međutim, kada je u drugoj sezoni prvo praktično, pa onda i formalno smenjena, ona neće pristati na posao na norveškom kopnu. Nešto je vezuje za to mesto koje (skoro?) nikome nije zavičaj. Nivo borbenosti je očaravajući, kad nešto sazna ona plaća glavom. U trećoj sezoni pojavljuje se kao duh.

Zaplet u prvoj sezoni je dosta dobro vođen, sa navođenjem gledaoca da sumnja u različite aktere. Da li je to čovek koji se svađao sa ubijenim zbog pronađenog mamuta? A onda saznajemo da se istražuje još jedno ubistvo, zvanično nesrećni slučaj. Da li je kriv Rus koji je saznao šta taj (prvi) ubijeni vidi kao izvor bogatstva? Kad stvari postanu čudne (jer drugo ubistvo je izvršilo dete od desetak godina) posumnjaćemo da neko na neki način stoji iza. Da li je to učitelj tog klinca koji je sumnjiv kao čudan i antipatičan. On tovi svoju ženu (ne bez njenog pristanka) pa je sumnjiv i bez vidljivog motiva. Posebno kad se ona razboli slično onom klincu, pa onda ubije svoju majku da bi i sama kasnije pala mrtva...

Ali zapravo imamo sasvim različita ubistva iako nam se ukazuje na isti motiv. Prvi, Petigru, stradao je ne zbog svog otkrića nego ga je šerif ostavio medvedima jer je silovao Elenu. Kasnije su žrtve zaraze koju prenose crne ose (muve ili ose, čest motiv u hororima i fantastici), a može da se prenese i telesnim tečnostima. Ove ose imaju veze sa iskopanim mamutom, takođe sa čudnim stvarima koji se događaju fauni ostrva, o čemu svedoči naučnica Natali. Ima veze sa diskretno pomenutom pričom o globalnom zagrevanju, barem sa otopljavanjem permafrosta (nedavno je neko na televiziji ozbiljno pomenuo zaraze koje nam odande prete). Zaraženi, u ovom slučaju, ako ne podlegne menja svoje ponašanje iako stiče sposobnosti regeneracije, videćemo kasnije...

U drugoj sezoni ćemo videti dalju razradu. Te ose privlače medicinska istraživana u kojima žrtvovanje ljudi nije stran pojam, a igra ulogu velika lova. Tu je i korumpirani namesnik doveden iz Osla posle poslednjih događaja. Nešto između Harkonena (mada gluplji od njega) i nama poznatog Stiva Kurčubića (koji barem nikoga nije ubio). I ovde imamo ubistva, serijske dekapitacije. Ali radnja je isuviše uvrnuta da bi se ikako mogla podvesti pod krimi žanr. Jer ima veze sa muskimolom (u seriji kao mokraća irvasa koji je jeo pečurke, nisam našao link koji bi bio kulturološki ili antropološki interesantan, mada tema svakako jeste). Tu je šaman Vladek Klimov. Njegova samokastracija ima veze sa verovanjem i praksom po kojem su žene jači šamani, ali zapravo više liči na bliskoistočne kultove Atisa i Kibele. U drugoj i trećoj sezoni serija zalazi dublje u horor vode, sa kadrovima koji ne mogu baš da uplaše (nema scena da prepadnu) ali svakako utiču da se skrene pogled s ekrana jer nisu gledljivi.

Posle stradanja naučnika, ekipe plaćenika, linčovanja onog korumpiranog, pogibije jedine prave upravnice... ostaje živo dvoje ljudi čija nas sudbina zanima u kratkotrajnoj (četiri epizode) trećoj sezoni. To su šerif Dan, čije je ludilo već opisano, i naučnica Natali koju je namerno zarazila doktorka Katri (zaposlena u zloj kompaniji Šantel). Naravno, tu su i ostali, policajci i civili, koji pokušavaju da sakupe krhotine svog mesta, sa šerifom Danom ili protiv njega. Pogodio sam kada sam rekao da će se poslati nova ekipa da razreši stvari i dolaze dve takve ekipe. Jedno je opet policija s kopna Norveške. Drugu vodi sama vlasnica Šantela, za koju saznajemo de se već 73 godine (od događaja koji su zapamćeni i snimljeni u Vukobejini) transformiše ubijajući ljude. Ona u početku izgleda više bolesno nego staro, da bi se posle terapije cerebrospinalnom tečnošću oporavila i podmladila, na kraju ipak umire... Logično je da policijska ekipa slučaj vidi krajne konvencionalno kao ludilo šerifa Dana i one koji ga se plaše. Iako se Erik izlanuo da osvetničku rulju, što implicira neki razlog osvete, neće oni stići ni da postave pitanje šta je mutio čovek kojeg je ranije postavio Oslo... Oni će Markusa (pomenuti učitelj) postaviti za upravnika kao nekoga koga meštani ne vole, pa valjda neće deliti njihov odnos prema šerifu. No on će preći preko Danovih ubistava kada mu ih ovaj najnormalnije prizna, čak mu u ponečemu pomoći. Ako ne takođe gubitak veze sa realnošću, onda njeno neuobičajeno sagledvanje, što će novi upravnik skupo platiti...

Serija se završava kroz pun krug od medveda ubice do medveda koji neće pojesti dušu umirućeg Dana, ali tu dušu ionako nema ko da povede u sledeći život, zbog zločina koje je počinio. Serija tako ispada više kao lična priča, nego kao sudbina mestašca Fortitude za koje sam u jednom trenutku "predvideo" da će biti spaljeno kao Kartagina zbog svih bizarnosti koje su se tamo događale.

Ivan Vukadinović

p.s. Na kraju prethodnog bloga o serijama, osvrnuo sam se na one započete prethodne godine, čiji nam nastavci dolaze ove. Od fantastike i ostalog za očekivati je Katlu, WoT, Lokija, Foundation, Hellbound, Squid Game... Tu su i nove najave, kao 1899, prikvela GoT ili serije o Obi Vanu (period od nastanka Darta Vejdera do Nove nade). Pa, imaće u čemu da se uživa i izveštava...