Путовања малог дива - прикази

Књига је сада доступна на сајту Фантастични водич. Можете видети о чему је реч читајући ова три приказа.

Рат је део нас. Рат је елемент  човечанства, јуче, данас и сутра. Иза нас су ратови, многобројни и мучни. Као у сваком добром роману, јунак нас води кроз свој живот, али и кроз туђе животе. Колхозни посед, земља, вечера, глад, детињство,  једноставност у изразу, али не задуго.

Упознајемо Василија, у првом делу живота, како наводи аутор, у првој фамилији.

''Неколико струкова остало је непожњевено и сељаци су то звали „Божја брада“. Пре него ће почети да једу вола, извели су две овце на њиву – белу и црну. Било је то гатање. На ужас присутних бела овца је незаинтересовано блејала док је црна појела сво класје. То је значило да ће бити рата.''

Читалац види један одређен дан, вече, сујеверје, гатање, а наш се јунак још не сналази у својој кожи. Тек ће то успети, треба му времена. Белорусија је његов завичај, а служење СССР-у његова будућа окупација. Не и потпуна, на срећу. 

У наставку Василиј путује кроз један сасвим другачији свет, који се не може тек тако објаснити. Тај се свет мора прихватити од стране читаоца. Паралелизам кроз странице и кроз сазревање главног јунака обојен је изузетним знањем аутора романа. Готово да је чаролија присутна у фабули, а јунак је поносно носи, али је и поносно чува од обичног света. 

Чаролија и снови су нешто што је лично богатство, покушамо ли да то поделимо, испаднемо углавном смешни.

„Уруз је питање. Напуштање установљених ставова, довођење 'истина' у сумњу. Животиња која изађе из штале и освоји слободу!

Јер како би рекао Бакуњин – Сила разарања је сила стварања сама по себи.''

Тако се Василиј упушта у нови свет, где је службовање, где је опасност, где су строга правила, и храбро мислим – где је један смртно-идеолошки систем који нас је окруживао током двадесетог века. Да ли је Василиј јунак свакодневице Другог светског рата и свега што је немили рат разрушио? Можда је Василиј јунак који својим сновима успева да улепша болне одлуке оних који су око њега. 

Василиј припада служби тајне полиције Совјетског савеза, НКВД је његова дужност, али живот је сасвим различит и бескрајно занимљив. Јунак је сањар, јунак има визије и креира кроз роман невероватан бег од крваве светске боли која је владала. 

„Тир се увек бори само на страни правде. Његова моћ се не може добити за неправедни циљ. Симбол вечног закона Универзума, манифестација Орлога на нивоу људског схватања природе. Праведност често захтева жртву.“

Кроз сваку страницу сазнајемо нешто ново, а нешто веома старо, из културе која је Србији далека и сасвим непозната. Једно је сигурно – сила је у сну, у самоспознаји и у поукама. Уз све то што кроз Путовања малог дива видимо и замишљамо, овај роман можемо сврстати у историјски, али и спиритуални.

Професор књижевности и језика Тара Влаисављевић

Путовање о ком је у књизи реч, одвија се барем на три равни - историјској, иницијацијској и медитативној.

Приповест је смештена у Европу прве половине 20. века, у време у ком се светска позорница муњевито мења заједно са својим вођама и политичким режимима, што све представља пут времена у историјској димензији.

Јунак који нам служи као лик рефлектор и сведок догађаја на овом вишестепеном путовању, јесте дечак који пролази 24 обреда преласка да би постао зрео мушкарац.

Са подсвесне, ониричке стране, Василија све време воде снови-визије, сећања на архајску прошлост која се изнова пресликава и на историју и на појединца. Ту долазимо до теме медитативног путовања кроз које једнако пролазе и јунак и аутор и читалац романа. Водичи и постројитељи на том путу су Руне, древно писмо од 24 знака, подељено на три фамилије од по 8 симбола. Ако бисмо условно прву рунску фамилију посматрали као пут индивидуе, одрастање; другу као силе природе и неприлике друштва; а трећу као сусрет са сферама божанског, могли бисмо рећи да је симболика такве поделе управо оно што одређује ток Путовања Малог Дива, својеврсни роман-дневник-уџбеник о увидима у тајне рунског писма и рунске магије.

Ива Ђуриловска

Чим је Иван на свом ФБ профилу обзнанио да је рукопис његове нове књиге оваквог имена завршен, знао сам да ме неће мимоићи макар каква врста ангажмана у њеном промицању, да не кажем представљању. И таман што сам почео да нагађам о каквој би се овога пута причи могло радити, кад ето ти стиже порука са doc. фајлом уз пропратно: „Мали див за Дива, да видиш у чему је штос, па пола странице, страница својих мисли о томе.“

Наравно, већ после првог лаког прелажења преко насумично одабраних реченица из тог doc. фајла, спопадоше ме помисли:

„Како сад да спојим другарски похвалну критику са мојом намргођеношћу према свему овоме што он ту велича?! А можда је и најбоље да му се само лепо захвалим, и да због 'приговора савести' избегнем читаво петљање? Јер ево, ако ја као теиста и монотеиста и хришћанин и антисовјет кренем да објашњ... АЛО БРЕ, ДОСТА! Већ ти стоји име у наслову и то је то, немаш куд; читај, па седи и пиши. Over.“

И онда, стотинак ишчитаних А4 страница потом, мени поста драго што ћу имати прилике да напишем нешто о једној оваквој, на „агартански начин“ скоцканој књизи.

Не зато што сам „поменут“ у наслову, већ зато што је књига одлично написана. А одлично је написана зато што је аутор талентован приповедач, просто. Који поврх тога тачно зна како да набој сопствених уверења искористи за стварање упечатљивих литерарних слика.

Јер Иван је већ и у поговору написао да је ово рунски роман базиран на „луцидним сновима и визијама“ које је он сам доживљавао тијеком Раидо курса о рунама. Визије су, потом, само приписане мистичном протагонисти Путовања Василију Анатоличу, високом официру НКВД-а.

Да, Василиј Анатолич јесте Иван Вукадиновић, и то је јасно већ после неколико прочитаних страна. Али не због тих приписаних визија - о том детаљу прочитах тек у поговору приче - већ због оног карактеристичног озарења при помену било ког од следећих појмова (слободно читај: Богова), а који чине неодвојиви део личности главног Ивановог јунака: СССР, Стаљин, Москва, Црвена Армија, НКВД, Стаљинград, ШТАЗИ, Мајка Русија, Руси улазе у Берлин, Црвена Застава на Рајхстагу; односно Стара вера, Богови, Руне, Аркона, Атлантида, Дворана стубова, ЕвроАзија, Мајка Земља.

И да сведем - Путовања малог дива су засигурно један одлично написан роман, чим га је са лакоћом и константном заинтересованошћу читао неко ко сматра да су „сви богови незнабожаца демони, а Господ је небеса створио“ (Псалам 95,5), да је Исус Пут, Истина и Живот, и да нико не долази Оцу осим кроз Њега (Јован 14,6), као и да је СССР – Evil Empire, и да је Стаљин, уз Јулијана Апостату, највећи богоборац ever!

Мислим да претходни пасус довољно убедљиво потврђује да је Иван Вукадиновић написао једну одличну књигу.

Див Рајковић

Путовања малог дива