Stilske vežbe 1

Mnogo je i jedan pasus, al ipak ću reći da je ovo paradigma dokle može ići izražavanje u različitim stilovima (ne nužno perspektivama kao kod Rašomona, mada ima i toga), jednog beznačajnog događaja. Čak 99 primera, mada iskreno većina nije impresivna. Neki vas ipak mogu impresivno nasmejati (smeh u busu, recimo). Knjiga ne bi imala mnogo smisla na srpskom (tada srpskohrvatskom) bez prevoda Danila Kiša. Pa dok čekate MOJE stilske vežbe, a nećete čekati dugo...

Beleška

U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadeset i šest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kad neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.

Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog svog druga koji mu kaže: "Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu." Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto.

Kolebanje

Nisam baš siguran gde se sve to dogoilo... u crkvi, u kanti za đubre, u sušnici za meso? Možda u nekom autobusu. Bilo je jaja,  džakova, rotkvica? Ili su tamo bili kosturi, šta li? Da, ali obloženi mesom i živi. Čini mi se da su baš oni bili u pitanju. Neki ljudi u autobusu. Ali među njima bio je jedan čovek (ili dva?) koji se po nečemu isticao, ne znam baš sigurno po čemu. Po svojoj megalomaniji? Po svojoj glomaznosti? Po svojoj melanholiji? Pre će biti... i tačnije... po svojoj mladosti koju je krasio dug... nos li? brada li? palac li? ne: vrat i jedan šešir, čudan, čudan, čudan. On poče da se svađa, da, tačno, sećam se, upravo tako, s jednim drugim putnikom (čovek ili žena? dete ili starac?). To se završilo to mora da se već nekako završilo, verovatno time što se jedan od suparnika povukao, šta li.

Mislim da je to isto lice koje sam već negde morao sresti, ali gde? Pred nekom crkvom? Pred nekom sušincom za meso? Pred nekom kantom za đubre? Bio je, čini mi se, s nekim drugom koji mu je, po svojoj prilici, govorio nešto, ali šta, o čemu i kako?

Precizno

U autobusu na liniji S, dugom 10 metara, čirokom 3 metra, visokom 6, na 3km i 60m od polazne stanice, u trenutku kada je bio pod opterećenjem od 48 ličnosti, tačno u 12 časova i 17 minuta, jedna ličnost muškog roda, stara 27 godina 3 meseca i 8 dana, visine 1 m i 72cm, težine 65kg, broj šešira 35cm, dužina pantljike 60cm, obrati se jednom čoveku od 48 godina, 4 meseca i 3 dana, visine do 1m i 68cm, težine 77kg, sa 14 reči čije je ukupno trajanje bilo 5 sekundi i koje su aludirale na prisilno premeštanje od 15 do 20 centimetara. On zatim sede na nekih 1m i 10cm dalje.

Ravno 57 minuta kasnije on se nalazio na 10 metara od stanice Sen Lazar, ulaz u predgrađe, i šetao se tamo-amo stazom od 30 metara dužine, a sa jednim drugom od 28 gidona, visine 1,70m, težine 71kg, koji mu je dao savet od 15 reči: da premesti u pravcu zenita jedno dugme od 3 centimetra u prečniku. 

Filozofski

Jedino veliki gradovi mogu da prezentiraju fenomenoškoj spiritualnosti esencijalnost temporalnih i improbabilističkih koincidencija. Filozof koji ponekad uđe u ništavno i utilitarno nebiće nekog autobusa može tu da zapazi, lucidnošću svog duhovnog oka, bezbojnu i neodređenu pojavu jednog profanog i tužnog bića s dugim vratom taštine i sa šeširom okruženim pletenom trakom ignorancije. Ovo stvorenje bez prave saznajnosti inteligentiae počne katkada da optužuje, vođeno kategoričnim imperativom svog elan vitala, i da se buni protiv neoberklijevske irealnosti jednog telesnog mehanizma neopterećenog saznajnošću. Ovakav moralni stav nateruje onoga od njih koji je "najmanje saznajan" ka jednoj prostorno-vremenskoj praznini, gde se on dekomponuje u svoj primarno-antropoidni položaj. 

Ovakvo se filozofsko istraživanje nastavlja obično u iznenadnom, no anagogičkom susretu tog istog bića praćenog svojim neesencijalnim replikantom arbiter elegantiarum koji mu numenalno savetuje da transponuje na jedan saznajni plan koncept dugmeta na kaputum dugmeta koje je iz sociološkog aspekta suviše nisko.

Slobodan stih

autobus

pun

srce

prazno

vrat

dug

traka

pletena

rasprava

prostačka

prostačka i gruba

mesto 

prazno

i neočekivani susret kraj stanice u

    blesku lampiona

s tim srcem, s tim vratom, s tim šeširom,

s tim prostacima, s tim praznim mestom

i s tim dugmetom.

Rejmon Keno, Stilske vežbe

prevod Danilo Kiš

O knjizi