Филозофија Тајлера Дердена (Борилачки клуб)
"Прво правило борилачког клуба гласи: о борилачком клубу се не прича", каже механичар. А последње правило пројекта Хаос гласи, не постављаш питања."
Па шта онда може да ми каже?
Он каже: "Мораш да схватиш, твој отац је био твој модел за Бога."
Иза нас, мој посао и моја канцеларија све су мањи и мањи и онда су нестали.
Осећам мирис бензина на шакама.
Механичар каже: "Ако си мушко, хришћанин и живиш у Америци, твој отац је твој модел Бога. А ако никад ниси упознао оца, ако ти отац збрише или умре или никад није код куће, у шта верујеш о Богу?"
То је све догма Тајлера Дердена. Нажврљао ју је на папирићима док сам ја спавао и оставио да је прекуцам и фотокопирам на послу. Све сам то прочитао. Чак је и мој шеф вероватно то прочитао.
"И шта на крају радиш", каже механичар, "проводиш читав живот тражећи оца и Бога."
"Оно што мораш да размотриш", каже, "јесте могућност да те Бог не воли. Могуће, Бог нас мрзи. То није најгоре што може да се деси."
Тајлер је сматрао да је боље бити лош и тако скренути на себе божју пажњу него бити без икакве пажње. Можда зато што је божја мржња боља од његове равнодушности.
Ако би могао да будеш најгори непријатељ Бога или нико и ништа, шта би изабрао?
Ми смо средња деца Бога, по Тајлеру Дердену, немамо неко посебно место у историји и немамо никакву посебну пажњу.
Ако не скренемо на себе божју пажњу, немамо наде у проклетство или спасење.
Шта је горе, пакао или ништа?
"Спали Лувр", каже механичар, "и обриши дупе Мона Лизом. Тако ће Бог бар знати наша имена."
Што ниже паднеш, више ћеш летети. Што даље бежиш, то ће Бог више желети твој повратак.
"Да грешни син никада није одлазио од куће", каже механичар, "ухрањено теле још би било живо."
Није довољно бити избројан са зрнима песка на жалу и звездама на небу.
Чак Палахњук
Коментари
Постави коментар