House of the Dragon

 Nije baš lako započeti blog o sezoni s kojom nisam sasvim načisto. Tokom gledanje mi se veoma svidela, tu nema spora, ali kasnije... Recimo pretposlednja epizoda svidela se i drugaru koji obožava bitke i smatra ih najbitnijim u ovakvim stvarima (zaista ko nije iščekivao borbu zmajeva?!) iako u toj epizodi ove druge sezone nema bitke. Ali se vidi kao priprema za istu. Poslednja, osma epizoda, takođe nije bitka nego priprema, iako se u njoj svašta događa. Mogu reći i da sam bio oduševljen, a onda se setih da će nekakav rasplet (borba i pozicioniranje posle nje, kraj početka recimo to tako) biti tek u trećoj sezoni koju ćemo gledati, skoro sigurno, za dve godine! Pa pomenuti kraj početka bila je deveta i deseta epizoda prve sezone, kaj ne... To nas onda stavlja u poziciju da se pitamo šta se ovde zapravo dogodilo, a dogodilo se mnogo toga.

S tim u vezi, osvrnuću se na dve kritike. Jedna je ono na šta sam u prethodnom pasusu ukazao - nije bilo mnogo bitke. Iako se priznaje da je bilo borbe zmajeva iz koje dva nisu živa izašla, Renis kao jedna od glavnih protagonistkinja je poginula, a kralj Egon obogaljen - to kao da nije dovoljno. U ovoj kritici malo više ima smisla činjenica da ne vidimo istraživanje sveta, zapravo vidimo veoma malo iako se radnja odvija na različitim lokacijama. No to je izbor autora serije da zaplet ograniče na aktere koji odlučuju, da vidimo što oni vide, uz uglavnom mračnu atmosferu. Epic Noir. Zanimljivo je da sezona, čisto vizuelno, deluje svetlije od prethodne ali to je do montaže, rasvete (shvatanja koliko noć treba biti tamna) i slično.

Druga kritika ukazuje na real problem, a to nije manjak bitke nego, a šta bi drugo - razvoj karaktera. Autor klipa ukazuje da je to okosnica i Game of Thrones (serije, dok je pratila radnju knjiga), pa smo tamo bitku videli tek duboko u drugoj sezoni. Nije bilo para za snimanje takvih stvari, kako čujem. Kaže se da je ovde problem ublažavanje nekih karaktra, pre svega Renire. Autor priznaje da je pristrasan (kao fan zelenih), pa je valjda očekivao opasnijeg protivnika. Nasuprot besnoj Reniri, ova želi mir. Donekle je tako i sa Alisent, koja sa Renirom održava kontakt i pokušava da postigne mir, pregovori uz crkveno pojanje. Na kraju postižu provizorni sporazum (samo po sebi ono što se događa na kraju sezone nije loše zbog iščekivanja, ali nije zabavno ako će se čekati duže od godinu dana).

Spekulacija da je tako urađeno zato što su žene, a radi fanova valjda. Samo što Renira nije tako slatka! Hoću reći nije tako prikazana... Tačno je da želi mir, dok ne dobije nove zmajeve. Ako bih baš hteo da se šalim, rekao bih da je napravljena kao Galadrijela, ali to mi ne bi bio neki fazon. Jer, šta god da su hteli s njom, kako da je predstave, lik Renire je prosto za nekoliko redova veličine ubedljiviji. Može se raspravljati o likovima HotD, i na njih prelazim sada, ali ne može se poreći da su likovi opisani realno, odnosno zamislivo... da se ne vraćam na ono što je Aristotel rekao u Estetici.

Likovi

Kako je Martinov naslov onoga što je bilo u prvoj sezoni Princeza i Kraljica, krenućemo od (bivše) princeze. U početku oprezna da uđe u rat, ali spremna da rizikuje radi mira. Alisent tada odbija "sporazum", zapravo priznanje vlastite greške koje ne bi ničemu vodilo, jer ne bi imala sagovornika na svojoj strani. Ako je Alisent u prvoj sezoni bila protiv ubijanja, ovo je "vraćanje duga". Pogledajmo tu i svađu sa Daemonom gde se najzad pominje "slon u prostoriji" - on smatra sebe, a ne nju, pravim naslednikom. Renira je neko čije će odluke biti osporavane na sopstvenom veću, mada to nije prikazano kao da je zato što je žena - u tom slučaju bi njeni otvoreno podržali nekog muškarca umesto nje. Ali teret roda ona objašnjava time što nije pripremljena za vladanje. Sve će se to promeniti kad dobije zmajeve. 

Taktički je mudro podići "armiju kopilana", mada ne baš i strateški što njen sin (isto kopile) uočava. Međutim flegmatičan stav prema onima koje je Vermitor spalio, čak sprečavanje da pobegnu, nije nešto što bi bilo kul (setih se krunisanja u prvoj sezoni kada se Otto dere "Open the gates", više da bi mogao zmaj da izađe ako ih Renis ne spali, nego zbog prisutnog naroda, oni koji su zatvarali kapiju ne znam šta su mislili - da zarobe zmaja?). Zamerka Reniri je i to što u bitku šalje druge, dok će sama odmah zajahati zmaja ako joj je položaj ugrožen - pojavom novog jahača zmaja ili neposluhom njenog ujaka i muža Daemona. Nasuprot tome kod zelenih će Aemond iako već regent sam ići u borbu (istina na najvećem zmaju Vegar), a Egon takođe samoinicijativno uletati u borbu (ne baš pametna odluka u nedostatku pravih informacija, a višku impulsivnosti). Lik Renire krunisan je odlukom da se ide u rat do kraja (ne samo zauzimanje prestonice nego i prestonica vazala neprijatelja) i veoma hladnim prijemom Alisent koja pristaje na njene uslove. Ali izgleda neće moći da ih ispuni...

Alisent je žena čija moć kopni, planovi postaju jalovi, a sve što je radila gubi smisao. Učena od oca da mora postaviti svoje sinove na presto da ih Renira ne bi ubila, ona će videti kako jedan ne zna da vlada (mada nije toliko loš koliko ona vidi), njen otac je jopet skinut sa dugogodišnje pozicije Desnice, drugi sin se polako pretvara u čudovište, čak bratoubicu... Najzad radi preostale kćeri Helene (povučena ali ne i neubedljiva) ona će biti spremna da žrtvuje Egona koji je još uvek kralj i da se okrene protiv drugog sina Aemonda koji ("spolja" gledano) postaje najveća prepreka miru - ili je to ipak Renira? Odluka Alisent se teško može pravdati (u tom smislu nije kul), ali rekao bih da se može razumeti. (Reniru je, s druge strane, moguće u toj tački i pravdati i razumeti - Egon bi morao biti ubijen ako se želi kraj rata, ili eventualno da klekne i ostatak života provede kao sužanj. Odnos Renire sa drugima može biti problematičan, videćemo u trećoj sezoni).

Daemon (Dejmon) je najkompleksniji lik u ovoj seriji, opisan taman koliko treba - više fokusa na njemu svakako bi opteretilo seriju. Posle fijaska u osveti Aemondu, ubistva Egonovog sina koje nije tačno naručio, ali nije se samim činom preterano potresao (u knjizi je to drugačije) Daemon odlazi u prokleti Harenhall gde kao da želi pokrenuti sopstveni rat. Ali to ide dosta sporo, pet ili šest od ovih osam epizoda. Zato ima vizije, borbu sa sobom rekli bi neki, u čemu mu pomaže misteriozna žena. Najzad vidi ono što će biti, uključujući Deneris (!), i najzad se priklanja bratanici i ženi Reniri, jer ona je ta. Kakav boost za crne! I tu mislim na gledaoce-fanove, za Reniru je to pre svega jedna rešena dilema, a značaj ćemo tek videti...

Aemond, praktično druga strana novčića, obrnuti Daemon. I ovde vidimo kako (kad se sve sumira) ide obrnutim smerom. Aemond je neko čije ponašanje može biti mnogo pre opravdano nego Dejmonovo. Njemu su nećaci izbili oko jer je "ukrao zmaja" (besmislena optužba), kao i Daemon on je drugi u naslednom redu (zelenih) iako ima najvećeg zmaja kojeg je platio svojim okom (ako to nešto znači). Ipak on će preći onu zamišljenu liniju nepovratnog zla. Kao i kod Daemona ispada da je test ponašanje prema sopstvenoj strani u ovom sukobu rođaka. 

Egon je bukvalno osetio prokletstvo prestola. Osetila je njegova majka (regent, nije sela na tron), osetio je i otac (Vizeris), iako je vladao u vreme mira. Ali šta je njega moglo sve da strefi u ratu u kojem nije hteo da bude figura! Slaba je uteha da je on možda jedini koji je preživeo dah zmaja. Verovatno svestan da je brat pokušao da ga ubije (Aemond bi bio "vazdušni as" da nije Vegar zapravo odradila posao, ako bi hteo da se razmeće u stilu Velikog rata, mogao bi na njenom oklopu da naslika tri zmaja, ili dva ako se ne bi hvalio time da je ubio Egonovog zmaja, bukvalno "'prijateljskom' vatrom") on shvata da mu je pametnije da ćuti. Pred promenom odnosa snaga rođena majka ga žrtvuje, a on zapravo postaje izgnanik.

Predviđanja

Čini se da je lako predvideti dalje događaje i to ne nekim nastavkom trendova (tu bismo imali više analogiju), nego reverznim inženjeringom. Ovo piše neko ko nije čitao Vatra i krv i (koliko se moglo) držao se dalje od spojlera. No mi znamo da je ovaj rat praktično kraj zmajeva (postojaće još neki poneku deceniju) ergo, zmajevi će svakako biti važni (poređenje sa atomskom bombom!) ali kao da neće imati poslednju reč. To relativizuje nadmoć u zmajevima koju trenutno imaju crni. 

Osim toga, skoro sve kuće koje se ovde pojavljuju prisutne su i skoro dva veka kasnije u Igri prestola. Kuće Strong više nema, prokletstvo Harenhalla je opravdano. To nam govori da neće biti nekakvog "genocida", istrebljenja celih vlastelinskih kuća kao što je bilo prilikom Egonovog osvajanja i kasnije kada je Megor divljao. Iz toga zaključujemo da će na kraju (ovo je predviđanje za celu seriju, ne sledeću sezonu) zavladati neki pomirljiv vladar, a to bi bio neko ko se samo pojavio a ne neko koga smo upoznali. Jer ovi poznati ne deluju nam pomirljivo. Neko ko će ponuditi amnestiju plemićima i ostalim borcima koji su se borili na drugoj strani. To bi bio Deron.

Ako gledamo skoriju budućnost, crni će se naći u stupici. Tu ne bi bili ako bi nastupili pomirljivo posle zauzimanj Kings Landing, ali to se neće dogoditi jer treba da imamo dve sezone, a i zato što vidimo Egona u bekstvu. Preti im pomorska blokada, a kopnene trupe će biti iscrpljene i ako pobede Aemonda, Vegar i kopnenu vojsku. Lanisteri će izgleda imati veoma bitnu, a neko vreme možda i ključnu ulogu, s obzirom moguću prednost u mornarici i pešadiji...

Ivan Vukadinović

Prethodna sezona (zajedno sa onom nesrećnom ROP serijom)

Priče nose poruku - ne morate baš pisati kao Martin, ali...