Антифашизам и антисемитизам данас

Овде наилазимо на склизак терен, тема је добра за избегавање, али ђаво не да мира... Конкретан повод је био када сам по ко зна који пут (сада јопет Дојчин Стојановић) чуо алузије на потребу за "рационално схваћеним националним интересом" насупрот емоцијама. А знамо добро да емоције воде на Исток, док рациЈо води на Запад. Овога пута нећемо о томе (мада би дакако било занимљиво & забавно) колико је то њихово рационално, а и какав је то "национални интерес"...
Не тако давно наша земља је одабрала "неутралност", да један од блокова у светском рату препусти преко своје територије, а да је касније не дирају, чак су били у изгледу територијални добици (наравно веома нечасни). А ако одбије, отворено је прећено нападом и разбијањем земље. То је у ствари прихватила власт, која представља земљу, док је народ (који даје суверенитет) изашао на улице, догодио се пуч, а претња агресије и распада, уз геноцид над Србима (тј. нама) је испуњена. Добро и? Па ништа, само велики "рационалисти" су истовремено и "левичари" и "антифашисти", што ће рећи да не сматрају 27. март 1941. грешком...
Али какве то везе има, неки весељак би се питао... Па никакве весељаче, ако не знаш кога све Америка (односно Запад) данас подржава, уз "малу" разлику - док си са Хитлером у принципу знао на чему си, ови се позивају на "демократију". Од Нигерије до Синкјанга виде се ефекти њихове "борбе за демократију". (Вратимо се последњи пут у 1941. Они који правдају одлуку "Боље рат него пакт" кажу да се Хитлеру није могло веровати, за шта има историјских аргумената. Је ли са овима боље? Кисинџер је то најбоље објаснио - "Бити непријатељ Америке је опасно, бити њен пријатељ је погубно.")
Јавна је тајна да је ИСИС, који се сада зове Исламска држава (ИД) основала ЦИА. Постоје и теорије завере, не без основа, да и Мосад стоји иза њих. Но, можемо се ограничити на оно што је у потпуности јавно доступан податак. Америка се подржавала "Слободну сиријску армију", чији је ИД био део у почетку, све се (званично) надајући да ће "либерали" и "умерени ислам" превладати. А ко треба да зна, вероватно је и знао како ствари у стварности стоје. Не много после неуспеха планова за војну интервенцију на страни "побуњеника", а пре него што ће Америка (јавно!) одобрити наоружавање ових терориста, један од бораца "Слободне сиријске армије" признао је како је појео срце сиријског војника! Дакле, Америка се одлучила да "помажући демократију" наоружава људождере!
Шта имамо у Украјини? 2. маја ове године су "мајдановци", односно бандераши, спалили у згради синдиката стотину својих политичких неистомишљеника. И за то је била крива Русија... Како би било другачије, када су украјински националисти "борци за демократију" чак и када носе отворено нацистичке симболе. "Прави сектор" није нешто прошао на изборима, али радикална десница је ушла у парламент Украјине са чак три фракције од која свака има око 10 одсто подршке. Да су јединствени, били би најјача парламентарна група. Формирана је "национална гарда" чији су батаљони Ајдар и Азов, састављени од екстремиста, починили злодела на територији Новорусије. Запад планира да наоружава такву земљу.
 
Мислим да је поента сада јасна. Наши драги "левичари" баштине тековине борбе када смо "бирали срцем", чак су веома озлојеђени ако неки "ревизиониста" не дели њихов "антифашистички" ентузијазам, али би се данас ради неког "интереса" (што се може разумети ако је то само њихов лични интерес) сврстали са онима који подржавају само срце таме. Но! Они ће рећи како ни Русија (као главни опонент, и онај кога "националисти воле и више него Србију") није демократска, како подржава европске националисте, ксенофобе, десничаре и слично - као што су Фронт Насионал, Јобик и још неки. Ово би требало размотрити.
Осим мантрања по којем је "десничар" најгора псовка (док је кул утрпавати се да будеш "левичар") овој европској десници замерају се две ствари. Једна од њих је ксенофобија, односно анти-имиграциона политика. Но, изгледа да се ови од европских власти разликују углавном у реторици. Не држи НФ логоре за имигранте на територији Африке да им не би дозволио улазак у Просвештену Јевропу. Је ли Саркози, који је био министар полиције када је претио да ће младе Арапе (по законима његове земље Французе) почистити шмрковима са улица, био њихов члан?! Том реториком је добио изборе и поништио француско НОН на референдуму за "Европски Устав".
Антисемитизам је нешто занимљивија оптужба. Морамо признати да овде има веома мало или никаквог ефекта речи на дела. Јеврејима данас у практичном смислу скоро искључиво прете муслимани. Међутим, ту је јасна разлика (из разлога који се не морају објашњавати) између "радикалне деснице" и политичко мејнстрима Европе. Потписник ових редова не сматра себе антисемитом, и има потребу да се овим проблемом (пред Русијом, а не овим "радикалима") позабави.
Вратимо се у Украјину. Када су на "Евромајдану" изашли загрљени опозиционари, демонстрирајући јединство како би се заборавила њихова ранија трвења (како слично "демократској опозицији" у Србији фамозних деведесетих), један од тројице лидера био је Тјагнибок, вођа партије Свобода. Овај човек је дуго на политичкој сцени, потписник ових редова се сећа његове улоге у "наранџастој револуцији" пре 10 година. Тада је лондонски Гардијан пренео његову изјаву како је Вермахт са милион Јевреја спровео 1941. инвазију на Украјину. И не тако давно тврдио је да Москва преко богатих Јевреја влада Украјином. Глупости које не треба коментарисати, међутим има богатих Јевреја баш на његовој страни.
У средини Украјине је Дњепропетровск, можда кључан град својим положајем. То је историјско средиште новије Украјине, Запорожје, где су се козаци побунили и пре него је Русија ослободила Кијев од Пољака. Град који није подржавао "Мајдан", који није Галиција, пре спада у оно што су звали Југоисток. А тамо је Кијев сада поставио Игора Коломорског, тајкуна, етничког Јеврејина. Он је обезбедио овај град за кијевску хунту! Како Тјагнибоку он није сметао не знам, али занимљиво ми је како овом Јеврејину не сметају отворено антисемитски ставовио једног од лидера власти која га је поставила, нити носање стилизованог кукастог крста и ознака SS дивизија од стране Правог Сектора који је ту власт довео. Коломорски је чак отпремио одреде "добровољаца" (плаћеника) и послао их против бораца Новорусије. Колико знам, Јевреји га се нису одрекли.
Међутим, чињеница је да Израел данас барем отворено (а тајно ко ће га знати) нема ништа против Русије, чак је у ОЕБС-у гласао против санкција истој. И поред тога што је Путин наводно добар са Марин Лепен и онима из Јобика, и што се ови њему мање више отворено диве (а што и не би!). Либерман је добар са Путином, а и са Додиком који води "Шумски Рајх", као то каже "антифашистички"(самозвани) портал "е-новине". Јеврејској држави не смета, али вељим "левичарима" смета...
Осим тога, не подржава Русија само десничаре. Русија је у БРИКС-у, где је једина европска земља. Кина је званично комунистичка, Бразил има левичарску владу, а донедавно је имала и Индија. Русија је подржала Асанжа. Сноуден има азил у Русији. Дакле они које ти фенси-шменси-кул "левичари", како би то рекао Теофил, такође готиве.
Оно што је прогресивно данас у свету (да се помало старомодно изразимо) на страни је Русије. Гинтер Грас тврди да је Трећи светски рат почео. Ако мисле да Србија ипак треба да буде на страни новог фашизма, нека нам "реалисти" објасне како и даље мисле да су "антифашисти", а и који им је тај "рационални национални интерес".
Иван Вукадиновић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину