Вегани и вегетаријанци

Поступај према оној максими за коју можеш пожелети да постане општи закон

Кантов категорички императив, једна формулација

Мада лично нисам био изложен, чуо сам приче о навалентности и својеврсној кампањи вегана у последње време. Они полазе од тога да је њихово понашање морално, што имплицира да понашање других није, јер повређује жива бића, и овде ћемо углавном размотрити моралност таквог поступања. Довешћемо ствари до крајњих граница из два разлога - прво, зато што кампања указује да би цело "друштво" превели у веганско; и друго, чак и да није тако, према чика Канту би требало да поступају као да ће сви постати они, и то посебно ако се позивају на морална правила. Морал углавном, како га је Кант и не само Кант формулисао (Исус, Конфуције, Хилел...) не познаје специјалне случајеве. Иначе, кажу неке шаљивџије да спроводе геноцид над биљкама, што није тачно ако користе само плодове вишегодишњих и тела једногодишњих биљака. Али да ли је тако? Могу ли то гарантовати у индустријализацији савремене прехране, што укључује и "здраву храну"?!? Но, овде ћу се бавити једним по мени занимљивијим питањем. Дакле: Шта би било да су сви људи вегани?!

Пре него наставимо рећи ћу да се овај блог углавном заснива на њиховој тврдњи да се они занимају за животињску, а не (само) људску добробит. Да се веганство промовише ради здравља људи, или нечега, ова линија доказивања не би била битна (осврнућу се кратко и на неке од тих тврдњи које се тичу људи). Дакле, типични веган сигурно не би био за изумирање скоро свих врста домаћих животиња. Ипак, баш то би се догодило ако би сви људи били вегани.

Типична домаћа животиња се узгаја због хране. Животињска радна снага је у земљама првог и другог света скоро сасвим превазиђена, користи се једино у неприступачним пределима. У земљама трећег света она такође убрзано бива потиснута. Ако би сви били вегани, људима се не би исплатило да гаје краве и козе које гаје због млека и млечних производа. Свиња отпада већ у случају вегетаријанства, јер се узгаја због свог меса. Гајење због коже - не сматра ли се и то неморалним?! Будимо реални, што би рек'о Казимир - човек одгаја ове животиње само ако има економске користи. Не бива да крава буде кућни љубимац. Мало је непрактична за тако нешто, зар не. Свиња би још могла, мада нема много таквих случајева. Тако да остају још само овце и коњи, ако се шишање оваца и јахање коња спорта ради не сматра такође неморалним.

Како стоје ствари са најчешћим кућним љубимцима? Мачка не може да опстане без меса и(ли) млека. Веган који сам не користи намирнице животињског порекла не би требало ни да их купује да би њима хранио своју мацу. Мачке би биле остављене ономе што улове, а то нису само мишеви, него чешће слатке мале птице. Мада, што би неко желео патње мишева, ако не жели патњу телади или прасића? Слично важи за пса, уз додатак да би пас можда и могао опстати без животињских намирница (веома дискутабилно), док пси без надзора човека не лове сами, осим ако су подивљали. Не бих рекао да веган сматра моралним да људи лове, или да се пусте пси да подивљају (има један добар виц о Циги и кастрацији, ал' о томе не сада...). Дакле, поступањем по моралним принципима вегана отпадају краве, козе и све њихове варијације, такође највероватније и мачке и пси. Ове врсте би могле бити сведене на зоолошки врт (пси и мачке као предатори вероватно ни то, из наведених разлога). 

Ван оваквих аргумената који се тичу добробити животиња, постоје још неки, а од оних које сам чуо могу уопште да размислим само о два. Једно је да ниједна одрасла животиња (сисар) не пије млеко, док младунци пију само мајчино млеко. То је тачно. Аргумент би могао да се подведе под нечију доследност још само ако би се одустало од термичке обраде хране, јер животиње ни то не раде. Неки као Маја Волк држе се такве дијете. Међутим, још је неки човеков предак, полумајмун (рецимо да не оспоравамо теорију "хашишара Дарвина") пекао месо (да, месо!) на ватри. Човек је дуго сваштојед, чак нека теорија вели да су еволуирали ка човеку баш примати сваштоједи, док су они лепи биљоједи (слични горилама), као сувише специјализовани изумрли. (Наравно, рекао бих да ова естетика може бити само у нечијој машти, али то на душу "популаризатора науке")... Доместификација животиња које дају млеко постоји већ хиљадама година. Дакле, ако неко хоће одбацити хиљаде и стотине хиљада година, на вољу му. Рекао бих ипак да су ове промене већ и биолошки иреверзибилне (различита генетска толеранција на лактозу, рецимо).

Други аргумент је економско-футуролошки. Сматра се да је узгајање хране животињског порекла неекономично, те да ће човечанство морати да пређе на биљке, да би уопште опстало. Оставићемо по страни ко таква "истраживања" уопште плаћа. Није небитно питање, ал' да не будемо "теоретичари завере". А у другу корпу, иначе тачно, схватање да оваква катастрофична предвиђања постоје већ дуго (Римски клуб), те да су се обистињавала отприлике колико и најаве смака света које су долазиле од различитих гуруа и секти. Не тако давно сматрало се да нам прети ново ледено доба, сад је актуелно глобално отопљење. Него, ајмо галантно и тај контра-аргумент да одложимо...

Ако се више исплати, како то да је сојино млеко вишеструко скупље од крављег? Тражња није велика, а тржиште је отворено. Да ли је само до перцепције произвођача да ће они који користе ово млеко из разлога медицине или снобизма бити вољни да плате више?! Или је ипак цена производње, ерго утрошена енергија већа!?

Да и не говоримо чему би водило волунтаристичко укидање индустрија млечних и месних производа, на основу разлога који нису довољно доказани. Без плана који није на радару банкротство великог броја људи водило би економским потресима, социјалним немирима, а можда и грађанским ратовима...

Да не причамо о томе како сва ова кукумавчења узимају у обзир повећану употребу протеина међу народима Азије, све више припадника "средње класе" тамо, и слично. Ове промене већ имају ефеката у узрасту становника ових земаља (половина човечанства). Па треба ли их можда вратити у беду, на шаку пиринча, да би неко био задовољан!?

А како стоје ствари са вегетаријанцима? Да одмах кажем, много повољније. Није ми био стран апел Питагоре који је рекао "Немојте се браћо држати киклопског обичаја да месо месом храните." Исти је веровао у метемпсихозу и наводно је у крицима малтретираног пса препознао свог преминулог пријатеља. Избегавањем само меса, а не и млека, отпада добар део горњих аргумената - мање врста би било изложено изумирању, мањи економски потреси, чак се задржавају биолошки ефекти повећаног уноса протиеина.

Ипак, оно што се тиче мачака у великој мери остаје, па и оно што је речено о псима у случају свеопштег веганства. Ја не видех студију која говори како мачке или пси опстају на млеку и биљкама. Наравно, свиње би такође нестале. Међутим, могло би се говорити вреди ли опстанак углавном кратак период у затвореном, док те не закољу...

И ово што ћу сад рећи јесу помало "спекулације малог Ђокице". Qualia су по дефиницији појединачна појављивања субјективног свесног искуства. Ја не могу знати како други човек, којег можда и сасвим добро познајем, види рецимо црвену боју, па како бих онда знао како се растаје од живота припадник друге врсте! Оно што "знам", претпостављам на основу реакција које сам видео, а ни то нисам углавном видео својим очима. 

Ипак, претпоставићу да се стручно заклани јагањци не буне пуно, док је код прасета другачија ситуација. Можда зато што се свиња сматра најинтелигентнијом домаћом животињом (дакле, није пас), па она можда зна шта је чека. И с тиме се не мири... Тако гледано, можда је убијање ове врсте свеједно велико мучење. А штета, тако је укусна.

Но, ово важи само за мале фарме. Јер шта је са животом животиња, ма колико он кратак био? А чињенице је да су животиње на индустријализованим фармама, биле оне гајене ради меса или млека, у изразито непријатним (глупо је рећи "нехуманим", зар не) условима. А убијају их не зверски, јер звер без разлога не мучи свој плен, него људски. Дакле, на најгори могући бездушни начин. Додајмо томе да се сви они економски ефекти и црна предвиђања, ако уопште стоје, могу везати за индустријску производњу хране, дакле и за производњу биљних производа. 

То нас најзад доводи до закључка. Морално поступање које би могло имати општи значај (мада ни то не може декретом), било би повезано за децентрализацију производње и потрошње хране, а не за одређену дијету. Снабдевајте се у мањим продавницама, које користе производе мањих фарми. Тамо је производња "хуманија" и економски (ресурсно) одрживија. Још боље, и ефикасније, ако се и преселите ближе производњи хране. Тиме смањујете и трошкове транспорта. Но, за тако нешто потребна је и децентрализација рада. Иако ICT сектор омогућава такву децентрализацију (обављање немануелног рада тамо где постоји јака интернет инфраструктура), она се до сада није догодила. Ипак, рад на томе - личним примером ко је у могућности, или тражењем одређених економских политика, неће ниједну врсту довести до истребљења, па ни људску. Јер шта би се догодило ако бисмо сви живели у мањим градовима? Ништа страшно, а "спасили бисмо планету". Да завршим, пре него што постанем патетичан, такво поступање сигурно није неморално, јер је одрживо као општи закон.

Иван Вукадиновић