О узурпаторима

"Довели су их пред Озрика Узурпатора, некада моћног Северњака" Конан Варварин

На овај детаљ осврће се и Божидар Маслаћ у свом делу Филозофија Конана Варварина. То да је на власти човек чије је друго име Узурпатор доста говори о таквој држави. Није она настала на основу друштвеног уговора (Хобс?), макар између јаких и слабих, јер што би узурпатор поштовао уговоре!? Овај детаљ филма обелодањује карактер државе (њен настанак), како је види Ниче - као власт коју ратничка мањина намеће мирној већини. Међутим, ако некога већ зовеш Узурпатор, биће да је прекршио нека правила (наслеђивања, доласка на власт), ерго таква правила су постојала... 

Овде је нешто друго мени занимљиво, а у модерном речнику то се зове вертикална друштвена покретљивост. У Средњем веку било је неколико начина да се она оствари... (Овде стављамо запету: "Средњи век" је у много чему "конструкт". Подразумева се феудализам, но већина уређења није то била према стриктнијој дефиницији истог - наведимо Ромејско и касније Отоманско царство. Са друге стране се неки облик феудализма може протегнути и на "Стари век", који обично повезујемо са робовласничким уређењем. А робови нису били толико чести, негде их скоро није ни било. Тако је "феудализам" почео у Кини много пре него у Европи. Феудалистичко уређење је много раширеније од "Средњег века", ако гледамо тако да већина субјеката нису тек оруђе-које-говори, а нису ни формално-правно једнаки учесници на тржишту, што је већ капитализам. Није чудо да се феудализам тако везује за постапокалиптични жанр, и наравно већину дела мача & магије, где спада и Конан Варварин)

Питање да ли је кмет могао да се уздигне икада изнад свог положаја. Можда ако би се истакао у ретким приликама кад се сакупља нека "велика војска", односно "ланена пешадија" која би окупљала и сељаке. Племић би лако могао постати владар, ако се царство изнад распадне, посебно ако се истакао у очувању реда и некакве државности. Маслаћ наводи као примере Мрњавчевиће, Хребљановиће, Стратимировиће... који долазе на место које су оставили Немањићи. 

Много већа покретљивост била је код Османлија, наравно ако се пређе на ислам. Забележено је да су читава села прелазила Турцима (многи не мењајући веру, а циљ је ту пре био постићи мир него постати неко). Јањичари јесу установљено као данак у крви, но није немогуће да су сиромашни родитељи сами давали децу, јер одведени би могао постати чак и везир. И везири по правилу нису били Турци. То је омогућавало уређење које заправо није било феудално, јер су сви осим владарске породице били "робови" султана, падишаха. Везир или било који паша могао је много тога постићи, али свилени гајтан би му се сво време смешио...

Најзад, имамо узурпаторе, лидере војске или чланове краљевске породице који смењују (обично убијају) неспособне владаре. Јер ови да су били способни сами себе би заштитили. Замислите члана краљевске продице ако владар(ка) баш дуго живи - као што је случај са оним рептилом Елизабетом. Чему он да се нада? Или ако мора уклонити неколико чланова који су у реду наслеђивања пре њега...

Можда је ту најбољи пример Шекспиров Ричард Трећи. No beast so fierce but knows some touch of pity. But I know none, and therefore am no beast... Филмска верзија, наравно уз оригинални текст, је у модном и техничком ентеријеру тридсетих прошлог века. То већ није феудализам, то је фашизам (најшире схваћен). Британија у којој би на власт дошао Мозли, или можда не би абдицирао онај плавокрвац наклоњен Хитлеру... Велика је универзалност Шекспирових дела, поменимо и Кориолана, сниманог у Београду и околини. 

Вратимо се разматрању узурпатора. Рекосмо да нека правила, осим голе силе, ипак постоје -наравно, да би се кршила. А ту је најбољи пример узурпатор. Неко, ко суштински, полаже право на престо не по праву традиције каквом је постала, него по праву традиције како је настала. Јер сви ти плавокрвци воде порекло од племства мача. Погледајмо наше династије. Карађорђе је био ратни вођа који није оклевао да убија чланове властите фамилије. Милош Обреновић је наредио убиство Карађорђа. Иначе, то што су данашњи плавокрвци, барем видљиво (ако верујемо у теорије завере, онда можемо ценити очуване инстикте рептила међу њима) заборавили на оно што су некад били главни је разлог што нисам монархиста, док ми империјална идеја није страна. 

Но погледајмо Римско царство у којем су столовали војнички цареви (узурпатори), илирског порекла, из Србије, дакле наши преци. Они су утрли пут романизованим варварима (романо-германска култура) на Западу и преко Константина Ромејском царству на Истоку. Данас више узурпатора скоро да и нема. У изворном облику монархије то би било беспредметно, јер иста више нема власт (мада се не бих кладио да посредно, преко симбола и понечег окултног, нема ни моћ). У неком преносном смислу републике (демократије) то би можда могао бити тек понеки демагог. Ако нема те животности, онда цивилизација умире стварно на мртво, не наслеђују је они који се угледају на њене вредности, већ они тотално ван те културе користе вакуум. Неће бити више амалгама Грчке, Рима, Славо-Келто-Гермна (тј. "варвара"), хришћанства и слично. Корени се већ не смеју ни поменути, то није политички коректно. Са друге стране рахметли (?) Ал Багдади нам изгледа много више узурпаторски.

Иван Вукадиновић