Мама Нуит
Уторак 18. феб у 18ч, библиотека Милутин Бојић (Хаџипоповац), Приморска 22, Београд Промоција романа План Црвено.
9. мај 1939.
Рат је био завршен, ако би се тако могло рећи. То није одмах дало предах председнику Кенедију. Јер доста тога се изменило, неке територије су практично изгубљене, статус неких није био баш јасан, а понешто је и добијено. Дуга три месеца требало је да се иоле консолидује овакво „решење“, које није одавало утисак трајности. Тек сада је могао да се посвети породичном проблему.
Гласови о несташлуцима ћерке Розмари стизали су до Џоа. Што је још горе – добили су окултну ноту. Још раније, пре него што се заратило, Џо је помишљао на операцију мозга као решење. Лоботомију. Али ствари су се некако одвијале, подмазивање школских власти помагало је тамо где је Розмарина глупост (или недостатак интересовања, у шта је Џозеф веровао) блокирала њено школовање. Тешко да би могла да постане паметна ударом шипке у предњи део мозга. Али Кенеди није ни мислио да му је ћерка глупа. Са друге стране, имао је податке како је лоботомија помогла у проблемима с понашањем. Можда би учинила да се Розмари усредсреди. На крају, будући председник Сједињених Држава желео је само добро за своју ћерку.
Њена мајка Роуз из почетка је жестоко одбијала такву идеју. Суочен са одбијањем жене и све више обавеза у високој политици, Џозеф је одложио одлуку. Уосталом, имао је још осморо деце. Нека се настави по старом. Међутим, Роуз Фицџералд је променила мишљење када су до ње допрели гласови о призивању духова на бостонском колеџу. Некакав АОУР, сатанистичка магија која је долазила од најозлоглашенијег човека света – Алистера Кроулија. Ништа није помогло то што је стари Кроу, како су га пријатељи звали, пребегао у Америку у предвечерје рата, јер се сматрао Келтом и није подносио своје Енглезе. Штавише, постојала је опасност да овај и лично упозна своју следбеницу – ћерку председничког пара, бар званично оданих католика. Зато је сада Роуз тражила од свога мужа да одобри нужну операцију. Међутим, захуктали рат није дао много прилике. А за Кроулија се нашло место у америчким плановима за Ирску.
У међувремену су се гласине о чудним активностима председничке ћерке све више шириле, док се Алистер вратио из Ирске. По први пут су његове активности стекле шире признање. Американци су ипак нешто лакше прелазили преко ексцентричности, него што је то био случај са било којим европским народом. Међутим, у Ирској, Кроули није могао дуго да ужива у улози хероја. Његова појава је делила народ, одан католичанству више него келтским коренима; осим тога, њему је тамо већ постало досадно. Улазио је у сукобе са америчком командом и зато се морао вратити.
Џо је почео да размишља како би било да ова матора дртина једноставно нестане. Као председник коме нису биле стране везе с мафијом, то би лако извео. А нешто се морало урадити. Плашио се сексуалне енергије Кроулија, кога његова болесна ћерка још није ни видела. И боље је на време се плашити, размишљао је. Онда га је жена Роуз подсетила да има лека за њену бољку. Боље Розмари излечити, него убијати сваког проблематичног на којег би могла наићи.
И тако је председник Џозеф Кенеди легао решен да већ сутра потражи доктора који би извео операцију. Боље да то реше сад, него да имају проблема касније. А онда је уснио чудан сан. Као што бива код убедљивих снова, није знао где је, а мислио је да је стварност. Дуга коврџава црна коса мешала се са констелацијама Млечног пута. Она сама као да је била обучена звездама; у сваком случају, сијале су на њеном телу.
– Ко си ти? – упитао је
– Краљица Бесконачног Простора. – Рече заносна незнанка.
– Ко?
– Наша Госпа од Звезда.
– Имаш ли име?
– Нуит.
– Шта хоћеш од мене?
– Ако ме не послушаш, ништа. Онда ћу само од себе желети освету.
– Шта је проблем?
– Желиш да уништиш своју кћер. Розмари је Ра-Хор-Кхуит, она је и моје дете. Крунисано дете. Предвиђена је да буде богиња Рата и Освете.
– Али рат је завршен...
Грохотан смех. Џо је имао осећај као да се цело небо смеје.
– Призови ме под мојим звездама! – рече богиња. – Љубав је закон, љубав под вољом!
Џо се пробудио, решен да барем одложи своју одлуку. Истог тренутка пробудила се и ћерка Розмари, у својој интернатској соби. Није се сећала свог сна, осим богиње Нуит, коју је већ добро знала из својих изучавања, и њених последњих речи.
Иван Вукадиновић
Коментари
Постави коментар