Пилуле за лилуле и промену свести

 

У својој књизи Заробљени ум Чеслав Милош користи пример новеле Виткијевича, познатог и контроверзног пољског уметника из међуратног периода. У његовој књизи Евроазијом влада нова Монголска империја, чији је домен од обала Балтика, па до обала Кинеског мора. Нема сумње да је војска ове државе јака, али окосницу њене снаге чине пилуле Мурти-Бинга, које мењају свест. Оне то не раде "одједном", једна није довољна, него постепено. Друго има ових пилула је очигледно пристајање.

Е сад, ко ће то буквално да схвата, да се на тако нешто ложи, постоје и такви текстови. Практично сам сигуран, иако нисам читао, да је Виткијевич те пилуле посматрао као алегорију. Чеслава Милоша сам читао и он недвосмислено види описује промену свести коју су спроводили комунисти, са којима је пет година сарађивао. Али остати на том "историјском" нивоу значи сузити себи видике, а видици су нам данас итекако потребни.

Тако у уратку Против страха човек који има користи од овог режима пише о Пекићевом антикомунизму, његовој борби против страха онда, као да се сада буквално не сеје страх. Иначе нисам писао блог због те (зло)употребе Пекића, већ оне коју је радила америчка амбасада, овај лик ми се само својим текстом нацртао. Не само да је плитко него и штетно тако уско посматрати великане прошлости, као да они данас не би имали шта да кажу. А што би рекао Џони - ко не памти изнова проживљава. То је иначе из оне песме где каже Слобода није божје сјеме па да ти га нетко да. Па погледајте шта је слобода!

Не могу тврдити да би Милош био против либералног Мордора. Неки тако велики писци су чак подржали "неолиберализам". Али ја имам пуну слободу, ако ништа друго сам је себи дајем, да оно што је причао за комунисте онда ја примењујем на глобалисте сада. Иначе сматрам себе довољно широким умом да из било које историјске ситуације могу извући поуку за садашњост, што наравно не значи да би некадашње рецепте требало данас буквално примењивати. Све у складу са оном Џонијевом...

Па погледајмо како то данас изгледа. Неко попије пилулу мислећи да се тима ништа није променило, осим тога оно што је урадио он само-оправдава. Учланиће се да би задржао посао. Али неће га тиме "оставити на миру", није циљ само да негде пише да си друг члан, ваља стићи до капиларних гласова. Ако си пристао на то, ићи ћеш и на митинг подршке. Дакле, јешћеш сендвич. И онда се питају шта се људима догодило, како су то постали. Кажу да је и чувени Тома Мона некада био кул...

Јасно је да је овде реч о кувању жабе. Миртибингизму на делу, како би рекао Чеслав Милош. Заробљеном уму. То је систем на којем режим опстаје. Али не само овај. Овај је само довео до савршенства оно што је већ затекао, а што су, да се не лежемо, поставили већ "жути" - од владиних невладиних организација, па преко страначког запошљавања, контроле медија... Месија, а.к.а. Сајко, само није имао некаквих скрупула које је његов претходник Кен ипак имао јер потиче из грађанске (буржоаске) породице.

И наравно да се ово не односи само на власт СНС-а, такође не само на Србију. Зашто би тако било?! Систем прихватања, уподобљавања, је дакако универзалан. Па двидимо даље...

Још увек су на интернету доступне прве препоруке свеЦке здравствене, гледе ове пландемије. "Ношење медицинске маске ако имате респираторне симптоме и одржавање хигијене руку након бацања маске". Такође: "одржавања социјалне удаљености од најмање једног метра међу пацијентима и између пацијената и здравствених радника..." Канда мало другачије него што нам се данас сервира. Па су онда променили мишљење да се маске користе у "јавним просторијама" и да владе "охрабре ношење маски у јавности". Па се дошло до обавезног ношења маски и на улици (срећом не и у Србији, видећемо зашто), свуда осим код куће и у колима, мада неки и тамо носе. Неки носе две маске, чак на отвореном... Жаба је скувана, брњичење је успело, срећом само код неких.

За фамозну вакцинацију рекли бисмо да није био сличан поступак. Узимање боцке је поприлично бинарно, кај не... Ипак назнаке постоје код обавезности боцки и прикладног нивоа друштвене контроле. Да буде обавезно "само" за здравствене раднике и још неке, па онда још за неке... Може се завршити са наруквицама, као у Израелу. Замислимо неког ко је вакцинисан, из неког свог разлога, али ипак није за дељење народа (ако вакцина штити можда се не осећа угроженим од оних који нису вакцинисани), па онда ипак пристаје на неку од "погодности" које држава нуди, а ко је су тренутно у Србији за сада само далека најава... И овде бисмо имали муртибингизам, у принципу без неке реалне потребе... 

Још један пример на личном нивоу је оно проверавање антитела. Истина, Тхе Струка није ту резолутна, неки које иначе поштоваоци "мера" (да не кажем "проваксери") поштују кажу отворено да је то губљење пара и времена. Али ипак се та појава шири. Постоје примери суптилног навођења и кад нешто није експлицитно речено. И марта прошле године је почело са непаничењем. Ускоро смо добили "италијански сценарио" у СМС-овима. Осим тога, можда се жаба и даље кува, чак и ако се казан више не загрева...

Наравно, има и много других примера. Скоро је најпознатији како је не тако давно било да "они" само прошетају (тзв. Парада поноса), да укажу на своје проблеме, па шта вам смета. Данас ти уводе вербални деликт ако ти се нешто у хомосексуализму не свиђа.

Неко би реко да сам у досадашњем тексту превидео једну битну чињеницу - свет се мења, па су и промене нужне. Непристајање би се у том кључу видело просто као ригидност, чак реактивност осуђена на неуспех, изолацију или брањење све мањег "подручја слободе". Све то стоји. Који су одговори?

Један је некакав паралелни живот. Повратак природи, нешто као Амиши рецимо. Али имајмо у виду, а то сам рекао у свом разматрању вештачке интелигенције, да је онај ко иде тим путем практично на милости оних који (рецимо технолошки) иду даље.

Други начин је по мени занимљивији: Натерајмо власт да гута пилуле. Оне који имају позиције моћи, практично супротну страну. И то смо имали у Србији током летошње побуне. Месија, а.к.а. Сајко, је након једне за њега катастрофалне недеље (која ће нажалост бити заборављена, а било би добро да буде предмет анализа) ноншалантно рекао да ће нас затворити за викенд, док иде код свог великог пријатеља Макарона. Помињао је и неко регулисање шетања кућних љубимаца и слично што смо имали у ванредном стању. У року од ништа имао је народ испред Скупштине. Наравно да "протести нису успели" (сетимо се како је било фамозних деведесетих, нећу сад да објашњавам), али су у ствари успели - одлука о затварању је већ сутра повучена. Као и избацивање студената из домова, мало раније... Било је занимљиво гледати на јесен, кад је неко од Тхе Струке ("лепа Дарија", колко се сећам) рекла у девет ујутру да су брњице обавезне и на отвореном, да би у подне "независно" променила мишљење. Као неспоразум, а ми се закопчавамо на леђа. У међувремену су "друштвене мреже" биле јасне - излази се на улицу! 

Коју смо поуку извукли? Власт реагује на притисак грађана, реаговала је једном, реаговаће и поново. Власт гута пилуле, односно жабе, како је то давно реко Ђинђић, доктор Зоран. Е сад, ствари су мало теже, али не и немогуће кад је лова у питању. Чак и да не гледамо личну алавост, некоме је нешто обећано, а тај неко није наиван и може да прави жешће проблеме. То само значи да притисак мора бити већи, као рецимо по питању екологије.

Тако су најзад (да ли и формално, не знам, треба бити опрезан) забрањене МХЕ у заштићеним подручјима. Али зашто само тамо, оћемо ли остале реке у цеви?! Најзад, није само реч о екологији, већ о томе да се неко уграђује у "зелену енергију". Зашто то дозволити, чак и ако еколошки није велики проблем (ветрењаче). Зашто да то плаћамо у својим рачунима или кроз државне дотације ЕПС-у?! Нек лепо производе струју под комерцијалним условима, ако је скупо раскидати постојеће уговоре, може да се не направи ниједан нови. 

Тако видимо активистички приступ, контранапад. Ипак, непристајање је први нужни корак. Онај који тако поступа може слободно питати оне друге - колико си пилула, тачније гована, спреман да прогуташ!?

Иван Вукадиновић