Proširenje područja borbe

 Jadničak. Jadni jadničak. Znam ja u dubini duše zbog čega on toliko drži do mog društva; to je zato što nikada ne govorim o devojkama s kojima sam, nikada ne razglabam o svojim uspesima kod žena. To njemu daje povoda da pretpostavi (i ta je pretpostavka, uostalom, na mestu) da iz ovog ili onog razloga ja seksualni život i nemam; za njega jedna muka manje, kakvo-takvo olakšanje na golgoti koju sam prolazi.

Mišel Uelbek, Proširenje područja borbe

Za Uelbeka sam čuo, čuo da je kontraverzan što je kod mene plus, ali nisam ga čitao. Sve dok nisam gledao podkast Kulturni Lešinari povodom serije Adolescence, gde momci rekoše kako je Uelbek prvi pisao o incelima, te da imaju klip na tu temu (što naravno do sada nisam gledao/slušao da ne bi bilo spojlera, mada ih u podkastu nema, ovde će ih biti). Ne mogu se dovoljno zahvaliti, što se tiče ove teme, u nastavku teksta biće rečeno nešto što je u tom podkastu, neću posebno navoditi.

Kako sam išao na rehabilitaciju (plaćeno odsustvo, praktično odmor) i tamo nisam očekivao neko društvo, i bio sam u pravu, rekoh da je ovakav roman odličan za takvo okruženje. Gde se nisam prevario, mada je malo sačekalo za ovaj blog i citate na društvenoj mreži...

Povodom serije Odrastanje dao sam čak četiri moguća značenja reči "incel", sada ću ponoviti nešto drugačijim rečima, jer treba rasvetliti ovaj pojam koji postaje etiketa. 1. prosto neko ko je u nedobrovoljnom celibatu, ne mora biti muškarac (postoji pojam femcel koji ima neki paralelni razvoj) 2. onaj koji se tako identifikuje, po pravilu muškarac, razvija ekstremne stavove koji se, si claro, na internetu amplifikuju. 3. prosto lična uvreda, kao u toj seriji, nekad je bilo ono kad ti recimo žena kaže da si peder (jer za nju nisi zainteresovan) 4. krovni termin za različite oblike manosphere (zvučniji, nema šta); filozofsko je pitanje koliko se može širiti, kao i pojam "fašizam" na ono što je bilo u Nemačkoj, Španiji, drugde... Zanimljivo je da sve ove grane ipak sve bolje slažu, politički su po pravilu za Trampa, ne pratim baš ali rekao bih da su prestali da se svađaju, recimo MGTOW i pick-up "umjetnici", koji zagovaraju bukvalno suprotna rešenja. Za potrebe ovog bloga citiraću sebe u onom ranijem, jer ovde to postaje bitno: inače ima incela u prvom značenju reči koji ne idu u pravcu mizoginije nego nihilizma - pogađate da je tako kod Uelbeka.

Uelbek nije samo kontraverzan po svojim stavovima (koje iznosi u esejima, ne samo romanima) nego i po proceni kvaliteta njegovih dela. Zamera mu se da nema neki stil, da su mu dela poluautobiografska (zar nisu uostalom sva književna dela takva, možda je reč o tome koliko autor to vešto sakrije), etc. Nakon slušanja podkasta (jer njega nisam posebno proučavao) zanimljive su mi dve stvari - da je bio informatičar (kao i njegov junak u ovom, prvom, romanu, u drugima se bavi drugim profesijama, naučnicima recimo) i da je smatrao naučnu fantastiku jedinom književnošću koja posle 1945. valja.

Ovde se ne bavim time koliko on piše o sebi (rekoh nisam proučavao), prenosim prosto stavove njegovog junaka (piše u prvom licu) bilo da su oni autorovi ili da im ovaj prosto daje prostora (što je naravno pisanjem o njima uradio). Odlika je Uelbekovog pisanja, tako rekoše a na osnovu ovog romana se slažem, da on ne razvija toliko likove koliko ih daje kao osnovu nekih ideja. To se nekima, rekao bih, ne bi svidelo, ali ja kao čitalac s tim nemam problema, dapače...

Roman počinje njegovim mamurlukom na žurci (eto jedna od dodirnih tački sa Bukovskim), posle čega lik ne može da nađe svoja kola, pa prijavljuje kao da su ukradena (zbog sramote); reklo bi se da su to sitnice koje čine život mučnijim. Onda ulazi u diskusije sa prijateljem sveštenikom (dakle prilika da se s nekim idejama upoznamo); čitamo neku životinjsku fikciju (protagonista piše romane gde su "životinje" akteri, možda nešto kao BoJack Horseman; pominje neuglednu koleginicu... Prvi deo uopšte nije mnogo zanimljiv, dok u priču ne uđe njegov kolega Tiseran, koji je nekako parnjak, komplement ili antipod našeg junaka, pa ćemo o njemu nešto više reći.

S tim u vezi odgovaraćemo na dva pitanja: 1. da li je Tiseran incel? 2. koliko je on realan (moguć) u Francuskoj karajem prošlog veka (dakle u delu, kako je opisan), u Srbiji sada ili u USA gde su sada najglasniji inceli. Na druga pitanja odgovaramo imajući u vidu ono što je sam protagonista "rekao": Na ekonomskom planu, Rafael Tiseran pripada taboru pobednika; na seksualnom planu on je u taboru poraženih.

Tiseran nije incel. Nije incel zato što se nečemu nada. Sa svojom srećom može postati incel (u nekom terminalnom stupnju), a može učiniti ono što je u ovom romanu učinio. Mišljenja sam da, dok postoji nada u uspeh, neko ne može biti incel, ne u prva dva navedena značenja. Ne znači da incel ne može biti neko ko nekad nešto pokušava, ali ako i pokušava ne nada se mnogo i, rekao bih, nije spreman previše da žrtvuje. Što ne znači da je dobro imati nadu, nije za džabe ona bila na dnu Pandorine kutije...

A koliko je moguće (pod uslovom da nije naivan, a Tiseran barem na poslu to nije) da neko bude ekonomski pobednik a seksualni gubitnik? U tadašnje vreme (devedesete prošlog veka su van naše zemlje zapamćene kao kul period) ne bi neko imao velike prednosti na osnovu toga što je ekonomski situairan. Recimo to s obzirom na ekonomsku nezavisnost žena što je tema s kojom se Uelbek (zanimljivo, u ovom romanu) primetno ne bavi. No ova nezavisnost može postati upitna u krizna vremena. Drugo što Tiseranu ne ide u prilog - tada nije bilo mnogo interneta - budimo precizni, jer i Tiseran je informatičar - nije bilo onoga što su zvali Internet 2.0, društvenih mreža i aplikacija. U takvoj situaciji Tiseran je ono što se od njega vidi pri prvom susretu, a utisci nastaju u nekoliko sekundi. Možda bi mogao da izvede da se parkira blizu kafića nekim jačim kolima, naravno u romanu takve stvari ne vidimo...

No u Srbiji danas, s obzirom na ekonomsku situaciju koja je već hronična, s obzirom da imamo mreže i aplikacije gde čovek može da se predstavi nečim što ima (što vele "statusni simboli") ili svojim idejama, situacija za Tiserana postaje povoljnija. Nije sve u izgledu, ili... Ili?! Zanimljivo da se kritičari društvenih mreža (koje uništavaju date market) ne bave ozbiljno fenomenom laganja na istima... A u USA? Kad slušam one koji su glasni "inceli" (četvrta navedena kategorija), finansije su donekle zamena za izgled, uostalom treba raditi na sebi. Nemaju oni razumevanje koliko Uelbekov junak ima za Tiserana. U krajnjoj liniji razni tiserani su sami krivi, a ovima je najveći problem da njih žene finansijski ili psihološki ne ojade.

S Tiseranom se ulazi u dinamičniju fazu romanu, tu je i sećanje na interakciju protagoniste sa Brižit Bardo (!), još njegove esejističke proze gde se direktno izražava. Ženskim junacima ćemo se vratiti posle ideja. Pa da završimo spojlere time da Tiseran udara u zid, nakon čega može uraditi nešto drastično. Protagonista će reći Tiseranu da ubije nju (koja je otišla sa crncem), nakon čega bi feminista mogao reći: aha! nasilje incela. Ali kad Tiseran kaže da bi radije ubio njega, junak romana će mu reći pa ubij njega, samo uradi nešto! Neko bi možda Uelbeku zamerio rasizam, ali meni je bitno to uradi nešto. Podseća malo na Limonova. I Tiseran će fakat nešto uraditi...

Do kraja će i naš junak doći na raskrsnicu (gde je bio i negde na početku romana, zbog srčanog oboljenja koje mu je delovalo ko infarkst, ali to nije bilo). Posle epizode ludila, sklonjen je sa posla, neko vreme hospitalizovan. Tamo će ući u diskusiju sa svojom terapeutkinjom koja mu kaže da je on zatvoren a njegove teorije (o čemu priča) su sociološke. On će je pitati što se ne kresnu, nakon čega ga ona odbija ne u smislu da joj je lično odbojan nego jer je neprikladno - mali trijumf sociologije nad psihologijom. Na kraju ćemo videti nešto o idejama Uelbeka (njegovog junaka), pa i o ženama u ovom romanu, uključujući i Brižit Bardo.

Neka sam kaže, inače kod mene na zidu ovo ide u dva dela: To je ono što se naziva „zakonom tržišta“. U ekonomskom sistemu u kojem je zabranjeno otpuštanje zaposlenih, svako će, u manjoj ili većoj meri, uspeti sebi da nađe mesto. U seksualnom sistemu u kojem je zabranjena preljuba, svako će, više ili manje, uspeti sebi da nađe društvo za krevet. U jednom savršeno liberalnom ekonomskom sistemu, neki zgrću velika blaga; drugi grcaju u nezaposlenosti i bedi. U jednom pak savršeno liberalnom seksualnom sistemu neki vode raznovrsan i uzbudljiv erotski život; drugi moraju da se zadovolje masturbacijom i samoćom. Ekonomski liberalizam predstavlja proširenje područja borbe, njeno širenje na sve starosne dobi i sve društvene staleže. Isto tako i seksualni liberalizam predstavlja proširenje područja borbe, njeno širenje na sve starosne dobi i sve društvene staleže. Na ekonomskom planu, Rafael Tiseran pripada taboru pobednika; na seksualnom planu on je u taboru poraženih.

Dakle, ovde imamo nedvosmislenu kritiku liberalizma po dva osnova - kritikuje se kao takav, sa "previše slobode"; imamo eksplicitnu paralelu sa ekonomskim liberalizmom - neobuzdanim tržištem. Kapitalizam je total(itar)an, sveobuhatan, ne može mu se pobeći. No treba reći da Uelbek ne nudi drugi sistem kao alternativu, niti neko rešenje, on je nihilista. Lako možemo videti razlike Uelbeka i različitih oblika menosfere (koje zovu inače "inceli"). Kod njih imamo kritike previše slobode, uspeha seksualne revolucije, dolaska "levice na vlast", etc. Ali nikad ne vidimo kritiku kapitalizma, zašto bi kad su oni za ekstremni kapitalizam! Problem je sloboda i ekonomska nezavisnost žena, što Uelbek ne problematizuje. Rešenje, ako ga oni nude, jeste pre svega potčinjenost žena, povratak religiji (u koju sami, reklo bi se, ne veruju) i naravno ukidanje države "blagostanja". Nasuprot tome Uelbek makar retorički razmatra jačanje države i njene uloge, no ne nudi takvo rešenje, a videćemo kasnije zašto to kod njega nije rešenje.

Što se tiče junakinja ovaj roman nije nešto, uostalom na manje od 150 strana i ne mora biti. Recimo da junakova bivša i ona psihološkinja nisu nešto posebno opisane, one su date svojim ulogama, koje inače oslikavaju nešto što je društvena stvarnost. Više su opisane Katrin Lešardoa, što je lepo ime za jednu neuglednu osobu (uostalom, koje francusko ime nije lepo?). Ona bi uz doterivanje izgleda mogla da prođe. Nije da nema interesovanja, čim junak zaključuje dobro ćemo se slagati, neće biti ničega. On je izlaže onom što feministkinje zovu male gaze, ali nema tu nekog erotskog uzbuđenja, pogled je analitički. Što je verovatno i gore. Protagonista žali njene pokušaje da se dopadne, mada ne u toj meri kao kod Tiserana, uostalom sa njom nije toliko (poslovno, društveno) blizak. Niti tu ima dubljih analiza...

Ako je Katrin Lešardoa neugledna, Brižit Bardo je direktno odbojna! Naravno, reč je samo o imenu - osoba se prosto tako zove. Reč je o školskoj drugarici junaka. Ona je neverovatno debela i možda može da privuče na neki izvitoperen način. Junak se sa njom družio kad su ga već u odeljenju tretirali kao frika. Sve što je "pokušao" je poljubac u obraz - smatra da ona ne bi pristala na više, jer je izgradila tu neku sliku, ako je već prvi... ili nikako. Ne treba reći da junak ima problema sa samopouzdanjem, međutim ne sećam se da je to uopšte pomenuo.

Najzad, nudi li Uelbek kroz svog junaka ikakvo rešenje? Rekosmo da je nihilista, izvesni citati budističkih tekstova doprinose utisku. Pomiriti se sa stvarnošću? Možda, ali "snižavanje kriterijuma" nije rešenje, vidimo to kroz odnos sa Brižit Bardo. Treba reći da teorija patrijarhalne demokratije (jer svako ima para, budući da je odnos monogaman) nije "nešto novo". Sastavni deo takvih odnosa, kao i onih gde niko ne dobija otkaz, jeste zadržavanje postojećih odnosa u kojima se svako nekako nalazi. Pa ima likova iz menosfere koji obožavaju da rangiraju osobe oba spola. Po njima je problem to što žena koja je "četvorka", recimo, želi muškarca koji je "devetka" ili "desetka", makar mu bila deveta rupa na svirali ili samo o njemu maštala. Kroz ono što oni nude četvorka bi bila sa četvorkom i svi bi bili zdovoljni Jeri!? Stručno se to zove hipergamija i stvari bi se rešile njenim ukidanjem tako što bismo se (nasilno?) vratili u patrijarhat. No Uelbek hipergamiju ne pominje, dok se ona praktično (ne po imenu) pojavljuje u seriji Adolescence (Odrastanje). Rekoh, ne toliko novi fenomen, pre petnaest godina sam ga našao u knjizi zanimljivog naslova Filozofija Konana Varvarina, opisanu kao bračni moral.

Ne znam kako se Uelbek kasnije očitovao po ovim pitanjima, posebno kad su inceli postali IN (da se našalimo), a znamo da se izjašnjavao po mnogim drugim pitanjima kao što je dominacija muslimana, etc.

Ivan Vukadinović

Seksualno tržište i metafizičke mutacije - Kulturni Lešinari vele

p.s. Rekosmo da pojam "incel", makar u izvornom značenju, nije rezervisan za muškarce. Imati u vidu jer u mom romanu, koji će nadam se uskoro izaći, moja junakinja je možda incel, a barem je sigma female. Uz to je i informatičarka. Poluautobiografski, kaj ne... Uelbekov roman sam čitao kad sam ovaj svoj sređivao, pa je samo jedna rečenica ušla odande - "što reče neko krajem prošlog veka".