Косово и бојкот избора

Месија делује недодирљиво, али кључне потезе његове политике одредиће - опозиција. Ту мислим наравно на Косово и хоће ли "потписати", и спољнополитичку орјентацију.

Овакав текст је незахвално писати. Сви знају све, а праве се да не знају. Текстописцу нико неће рећи хвала. Постоји ризик негативних последица (по оно што би аутор текста хтео) самим тим што је неко проговорио...

Ипак, власт Месије базира се на пољу конфузије. Такви су и они, шатро другачији од њега, који би да га замене. Само што су они много мање успешни у томе од њега. Зато су тамо где јесу. Можда неком након читања овог текста буде јасније. А не мислим да сам толко битан да нешто променим, ако већ "сви" знају оно о чему ћу писати.

Прво да разјаснимо, нисам велики присталица прича да је неко доведен или уцењен. Не зато што такве приче нису тачне, вероватно јесу, после многих "коинциденција" се замислимо. Реч је о томе да такве ствари ипак нису фиксиране. Сетимо се Додика, ако и није "доведен", колико му је политика била јасно прозападна. Негде око 2000-те дошло је чак до сукоба полиције РС одане прозападном Додику, и оне одане радикалском председнику РС Поплашену (ко се још њега сећа!?). Сад је много другачије, видимо како Додик некоме смета, али остаје на власти. Но можда он некоме на Западу и одговара... То је још једна мисконценпција - о некој непобедивости и монолитности Запада - бавићемо се и тиме...

Косово и будући (могући) бојкот избора се већ повезују на један начин који изгледа близу истини, али је од ње много далеко. Такве ситуације је најбоље знао описати мој професор руског речима "добро гађаш, али лоше погађаш". Сматра се, веле АНАЛитичари, да Вучић ако опозиција бојкутује неће имати легитимитет за "споразум". Да би се то оповргло и дошло до реалности, потребно је поставити два питања, једно па друго. Прво - да ли неко стварно мисли да ако Вучић потпише на Западу ће рећи "а не, није легитимно"!? Наравно да неће. Неко би можда рекао како би опозиција могла да минира споразум као нелегитиман, али спреман сам да ставим ону ствар на пањ - кад они дођу на власт поштоваће потписано (и ако буду говорили да ће поништити). Буквално је тако  урадила и данашња власт. Нека "десница" практично не постоји, да би нешто учинила. Углавном је апсорбована у СНС, а ако је ван је предмет неких других игара. Е сад, зашто је то тако... Русија би могла лако загорчати живот Вучићу тиме што би само рекла да се неће журити са укидањем рампе на учећше "Kosova"-е у УН. Мислим да они то неће урадити (мада нисам сигуран) јер питање шта би тиме добили, а ризикују да изгубе Србе као тренутно једине пријатеље на Балакану. Што се тиче постављеног питања - није стил Русије да преиспитује неки демокраЦки легитимитет. И то је битно, видећемо у наставку текста.

Друго питање - а да ли ће сам Вучић бити легитиман?! И ту долазимо ближе истини. Ситуације се може описати речима ја знам да они знају да ја знам... Вучић зна да је за Запад потрошен кад преда Косово. Не треба ту велика мудрост, доста је сетити се како је Милошевић од фактора мира постао балкански касапин. И ето разлога зашто се сад закувава! Објаснићемо детаљније два сценарија - шта ако Вучић потпише у ситуацији кад је опозиција у парламенту, а шта ако потпише када су избори бојкотовани. Али претходно још једно разјашњење, које нас опет приближава реалности.

На сајту "Пешчаник" неко рече да би СНС отишао са власти без већих проблема кад би изгубио изборе. Што није неко велико чудо где се поштују демократске процедуре, ал овде се то баш и не очекује... Идеја је да они не би могли да мотивишу присталице, јер "дил" са њима укључује то да је Вучић непобедив. Битно за овај текст - аутор вели да нема неке приче која би подигла присталице режима, као што беше национализам код Милошевића. Коректно, али јопет није речено све. Поента је у томе да се опозиција и власт не разликују уопште око кључних питања. Те разлике је рецимо било у Северној Македонији... Разлика је у стилу владавине, што може бити веома битно, али сада за нас није такво...

Ерго, Вучић потписује, а опозиција је изашла на изборе, нека је у скупштини. Као прво, парламент траје четири године, ако не буде много већих протеста, а то већ није мала ствар. Колико дугорочно наши политичари мисле (и поред месијанског комплекса), то је читава вечност. Уосталом, ко зна шта се догоди за то време. Оно чега би требало бити јесу председнички избори. По природи ствари, на парламентарне изборе још и може "у више колона", па ако неки не-СНС има већину... Али на председничким је практично немогуће да се тако победи. Сад замислите јединственог опозиционог кандидата и какав би био његов став о "признатом" односно продатом Косову! Опозиција у парламенту просто не може да игнорише тему Косова (пароле и игру на емоције не рачунамо), да о томе нема јасан став. А тај став није јединствен. Они би и око тога били подељени, за сад су само подељени око лидерства. Дакле, Вучић добија преЦедничке изборе...

Други сценарио - Вучић потписује, а избори су бојкотовани. Плус за њега, у очима Запада, постојаће и неки "медени месец" који може трајати три до шест месеци. Зависи од тога шта се у Србији догоди, али да се ништа посебно и не догоди, после пола године Запад ће почети да прича како је ипак боље да се направе инклузивни избори (у почетку нека мека, уобичајено љигава, реторика). Ако га не одобровоље ласкањем (а и пре тога!) почеће да озбиљно помажу "демократску опозицију". Финансијски и пропагандно. А следе председнички избори. Опозицији Косово не мора бити главна тема (није то била ни 2000-те, кај не, а и онда је претходио неки бојкот). Тема је демократија, зар не... 

А сад да видимо опозициону страну приче, бојкот или избори. Као и код власти, ни овде не видим никакву принципијелност. Излазак на изборе има неке погоднисти. Наравно, ту су оне финансијске, финансирање из буџета и остало, не треба о томе трошити речи... Друго, тиме гомила минорних не би ушла у парламент, ни ако се удруже, а некога ко има ипак нешто могу да фрустрирају ти неки СПАС, онда фракције настале распадом Радуловог покрета (једна је чак занимљива као евроскептична, друга су "класични либерали" типа ЛДП само без Чедине "каризме") итсл. Ако се бојкотује можда они негде фигурирају. Рецимо, Чеду питају за мишљење јер има посланике у републичкој скупштини иако је на (последњим) београдским изборима добио 0,2 одсто, што је и званично статистичка грешка.

Ако уђе у парламент већина њих може да игра игру на коју неки и отворено рачунају. То је оно да нас Косово "задржава", уосталом постоји "космичка правда" да га призна баш Вучић који је "закувао". Они ће, уз мало крокодилских суза, онда моћи да се баве "важнијим питањима" (од поштовања Устава!) које сад не долазе на дневни ред... Они којима Косово јесте тема, као патриотама, то би помогло да се позиционирају. Но већина би, и поред пљувачине у случају последица (ако би пала крв, могло би бити веома густо, горе него 2004. године), заправо кад дође на власт наставила исту политику. Било је "Слобо пиздо Крајину си издао", па јери неко после 2000-те барем погоршао односе са Рвацком?! Не, дапаче...

Но, ако опозиција учествује на изборима, сетимо се шта сам рекао кад сам разматрао опције режима (а то су спојени судови, да не подсећам). СНС има већину вероватно до 2024, Вучић добија председничке изборе. Дакле, има да се начекају власти, а питање да ли ће их ико ишта питати кад једном СНС ослаби.

Ако опозиција бојкотује изборе онда је ван институција система. А тамо ће остати фингирана опозиција. Можда је за Шешеља буквално питање математике учешће опозиције на изборима - да ли пролази цензус или не. Неким другима (Чеда, Чанак, СМС) може се фингирати (технички проблем јесте што нико неће моћи да надгледа изборе). Можда уђу они који нису баш ботови, али ето тако процене (кад СзС и ресто нису моралне громаде, што да не омаше у процени). Ту мислим на СПАС (Шапић) и "нови" ДСС. Али то није много битно. Ови ће бити видљиви, али могу бити нападани за нелегитимитет, издају, етц. 

Опозиција може онда да рачуна на подршку Запада - ако се Вучић ипак зезне па призна покреће се описани сценарио, ако не призна окреће се он Русији, а ови самим тим постају занимљиви Западу. Не треба сумњати да ће ако не призна Вучић постати апријатан за сарадњу многима, који га сад-е хвале. Његово "окретање Истоку" неће бити (посебно не одмах) ништа епохално, никакво лупање шаком о сто, "никада" нећемо у ЕУ, или тражење формалног чланства у ЕАУ или ОДКБ. Тако је покушао Коштуница (и много умереније) па је постао пензионер. А он је још најбоље прошао. То може бити само слично Додику, уз све сличности и разлике положаје Српске и Србије. Што остављам читаоцу да размисли, текст (а  и тема) су већ довољно обимни.

Није тешко признати за шта је аутор блога из реалистичних и етичких разлога. Јер исти је већ за Исток (ко је читао ове странице зна), а овако ће то бити добијено, макар на средњи рок. А после ко зна... Режим тиме неће бити ништа бољи, а Русија је већ подржавала Јануковича. Не треба имати илузије. Ако ништа друго, некима ће бити апријатно, а бићемо поштеђени неких њихових глупости. Уосталом, тај процес је већ отпочео. 

Етички само треба поставити питање - а што би се у свему, целој тој игри, учествовало!? Иначе не бих гласао, немам за кога, и да није покренуто питање бојкота. То је предност бојкотера, али са друге стране њихов "успех" биће процењиван у односу на неку (просечну, очекивану...) излазност. Но то све није много битно, из низа разлога...

Остаје још нека реална процена изгледа за будућност. Пажљиви читалац може да види како сам прво (кратко) тврдио да је грешка мислити о неком монолитном Западу, а после Запад па Запад... Заправо сам мислио о неком збиру свих могућих дејстава које долазе оданде. Истина, која "улива наду", је да се нама баве трећеразредни оданде (видети слику) горе, а цео овај процес "округлог стола" покренули су у најбољем случају другоразредни (и за услове у Србији). Погедајмо само онога (Антонијевића?) који је ваљда наследио рахметли БКВ или времешну Наташу Кандић. Неки комитет за љуЦка права, небитно... Не делују ми способни да исослују дил, али видећемо. Ко зна који су процеси "испод жита", и ко може да искрсне. До избора има доста.

Са друге стране, тема бојкота је заживела, и већ је реалност. Ако главнина опозиције изађе, може да рачуна да проћи катастрофално на изборима, њих ће грађани који су их подржавали (оно мало) или којима би били "мање зло" бојкотовати!

Индикативна је нервоза Чедаја, који је изгледа рекао и више него што је "мислио" да каже. Канда ствари не иду као што би 'тели. Помињао је и он Косово... Постоји неки егзистенцијални страх од коначног слома буржоазије у Србији. Наравно, Чедај је нечији гласноговорник (делом плаћен, делом корисни идиот). Живковић је такође занимљив. Помиње неки ОЕБС, што би било "Соломонско решење", кад бисмо били глупи. Да не изгуби на "аутентичности" почео је да прича о "победничком духу" и како ће да "ухапси Вучића". Веома индикативно, како по питању циљева (зна се за шта је иначе Живковић), тако и по питању способности оних који су отворено прозападни у земљи Србији. 

И то би било то. Овога пута неће бити речи о томе како је режим чак формално у праву (правила су писали "жути", некада њихови "људи" су на челу РТС-а и којегега другог, "функционерску кампању" је имао и Тадић и сви...) и како је уопште могуће скинути власт које се идентификовала са државом. Већ је доста тога речено.