Никад боље нисмо живели

Ако неко мисли да ћу се овде бавити изјавама Месије, мораћу га разочарати - не блогујем о баналностима. А баналан је задатак демантовати изјаве да се у Србији живи боље него икада пре, или да имамо највећу стопу раста, си кларо БДП-а, "у региону". Рецимо румунскох три одсто је више од српских 1,5 одсто, или можда треба да доказујем да је 3,0 > 1,5!? Истина, Бертранд Расел је кажу (не знам, нисам то читао) на 80 страница доказао да је 1 + 1 = 2...

Мада живимо у времену кад банални искази постају врхунске истине. Тако је Братски водич арапске социјалистичке револуције Моамер Гадафи рекао да је мушкарац особа мушког пола, док је жена особа женског пола. Либераши су се спрдали како је тиме његова Зелена књига испразна, али шта би са свим оним причама да пол и род нису исто, родова има више од два, етц?! Не, овде ћемо се бавити нечим глобалнијим, најглобалнијим... причом да човечанство живи данас боље него икада пре. А баналности можда и буде, јер је приступ теми код неких који су ме инспирисали такав.

Тако јуче налетех на Ћирковића у емисији Агапе. Исти зна бити занимљив, мада се с њим углавном не слажем, посебно кад почне да вређа упадајући у контрадикције. Сада се дохватио неке Пинкерове књиге, која је ваљда била тема емисије, а где исти доказује како људска врста живи боље него икад пре. Пинкер јесте класични (нео)либерал (знам да звучи нелогично, па шта!) али за разлику од његовог колеге и земљака Џордана Питерсона, који се иначе на њега често позива, није (колико знам) улазио у колизије са постмодерним феминисткињама, културним марксистима и осталом антифом. Ако није, не значи да неће, па ће му бити предочено како људи умиру, и цели екосистеми as well, те како се усуђујете, украли сте ми детињство! Слично важи и за Ћирка, јер избегавањем конфронтације она се не може стварно избећи, ако постоје они који је стално траже... То ће време показати, а овај блог где Ћирко иначе упада у контрадикције, когнитивне дисонанце, етц.

ЛМ, теза да људи живе боље него икад пре може се бранити разним бројкама - од дужег животног века, до мањег броја насилних смрти (мада се ово драстично мења релативно малом променом временског оквира), непостојањем неких заразних болести, неким "општим утиском", итсл... Она је ипак веома мањкава, што ћемо овде видети.

Прво, све има своју цену. Потписник ових редова није екофашиста (иначе, ово је први пут у историји да се појам "фашизам" може прикачити кмекавим пахуљицама). Међутим, неке ствари једноставно стоје. Мада је у укупној биосфери оно везано за човека и његову привреду и даље занемарљиво, кад гледамо биомасу копнених животиња тежих од килограм, то је већ преко деведесет одсто! У току је пети или шести талас изумирања врста (мада "врста" јесте релативан појам) од кад је ове планете (то је много више од шест хиљада година!) и овај талас изазива човек. Баш зато што људи живе боље него икада пре. Па да видимо да ли ће тако живети без пчела, рецимо...

Оне поменуте пахуљице ће рећи како је човек најгора животињска врста, и многи много нормалнији ће им се прикључити... Међутим, свака врста је инвазивна, кад год јој је то могуће. Инвазивне су бактерије, траве, мишеви... Човек је само имао успеха. Друга је ствар што се "у природи" (не видим што би људске делатности биле неприродне, и техника је природна техне = вештина) ретко дешава да нека врста има прилику да испољи своју инвазивност - рецимо да пређе на друго острво или континент, а за њом да не крену предатори. И, наравно, свака инвазивност има свој лимит. И код човека је можемо "видети". Рецимо, пре десетак година је била она занимљива (наравно идеолошки обојена) серијица о свету после човека. Па... рецимо да човек "уништи планету", за само 30 милиона година иста би се вратила у стање равнотеже (осим ако је тотално стерилисана, што је мало вероватно), па би само форензика неких ванземаљаца могла да утврди трагове људске деструкције. 

У ту причу спада и оно ложење око глобалног отопљавања. У последњих два века је број људи експоненцијално растао (иначе, због тога што се живи никад боље, мање смртности, етц... а то баш потенцирају такви као што су Пинкер и Ћирко, види пар пасуса горе), а температура је порасла глобално за 0,3 одсто. Чудно да је само толико! Ипак, тај наоко мали проценат теоријом хаоса доводи до разних непредвиђених последица, проблема, а ми смо на проблеме постали преосетљиви (о томе ће још бити речи) и онда - ААААА време је да паничите!

Колико знам, Ћирко се слаже с тим  наративом о глобалном отопљењу, и ту не спада само податак оних 0,3 одсто пораста температуре (или један степен келвина, с тим се и ја слажем), него и са јединим начином који нам ето "Наука" предлаже. Али то је већ следећа тачка.

Друго, живимо боље неко икад пре, па ајмо онда панично у гори живот! Да, звучи чудно и  нелогично, али тако баш испада кад слушаш ове "модерне". Па и Ћирка... Истина, не бих рекао да је он ту фанатик, ипак има мало више од шеснаест година и нема поремећај из спектра аутизма, али Ћирко је бранiо тај "научни консензус" да морамо смањити емисију СО2 и метана "по сваку цену". У јучерашњој емисији је помињао како се свет решио фреона, халона и сличних глупости, па се смањила озонска рупа над Антарктиком. Што значи да двеста милиона људи није добило рак коже, етц. Узгред, питам се онда што нас онда све више сваког лета обавештавају о УВ фактору или како се то сад зове!?

Међутим, смањење емисије СО2 и, што је битније, метана није тако једноставан задатак. Да јесте већ би био спроведено, зар не... Можда ће нас сутра такви као Ћирко и даље уверавати да живимо боље него икада пре док морамо јести смути (или тако неко млекце) од бубашваба уместо меса, на које смо навикли. Морамо... баш занимљив глагол у ситуацији свеопштег изобиља...

Месо је тренутно релативно јефтино и доступно "нарастајућој средњој класи" Кине и Индије (да, да, живимо боље...). Можда се догоди да се оно више не једе. Само два начина ми падају на памет - једно је свеопшта катастрофа; друго су казнене мере - порез на месо или стављање производње истог ван закона. У оба случаја тешко да ћемо рећи да нам је тад живот бољи него пре. (Заборавите на подизање свести из наводно моралних разлога, или приче да месо није здраво. Колико дуго су рафинирани шећери континуирано проказани па није опала њихова производња ни потрошња).

Иначе чуди ме како такав трансхуманиста, футуриста или шта ли је већ Ћирко, не помисли да технолошки проблем реши технологијом. Заклониш извор топлоте и решио си проблем, не мораш да се враћаш на превоз бродом (јахте као што је Ротшилдова Гретина имају еколошку цену, да би се напуштање авиона, си кларо еколошки, исплатило прекоокеанска путовања би морала постати или екстремно ретка и привилегија најбогатијих или слична прекоморским путовањима црнаца из Африке до Америка) или да једеш бубашвабе. Иронично је да ће ова афирмација панике заправо довести до све већих проблема због губљења времена. Јер, да вам одам тајну, то је све инжењерски, а  не научни проблем.

Треће, "живети боље" је донекле релативан и временски промењив појам. Лако је схватити да је некоме добро једно, некоме друго, па ни оне све цифре о бољем животу планете које смо видели не морају сваког да импресионирају. Међутим, занимљиво је да се људи углавном "слажу" (углавном о томе и не размишљају, али реакције су сличне) да се технолошки напредак "не рачуна".

Објаснићемо. У Србији су многи носталгични за осамдесетим прошлог века, и потписник ових редова макар за музиком осамдесетих. Многи су носталгични јер су тад били млади или млађи, ал' ајде... Са друге стране, фамозне деведесете, тешка вунена времена "неоправданих и ничим изазваних санкција" или "Милошевићеве диктатуре" - како већ ко воли рећи. Тешко да би неко рекао да се деведесетих живело боље, осим ако није имао неке личне разлоге, који се често могу назвати профитерским. 

Деведесетих смо виниле заменили ЦД-овима који имају много јаснији звук. Није нешто много значајно, али ипак јесте нешто (осим ако нисмо носталгични, а посебно је питање како носталгију упаковати у оно "сад је боље"). Међутим, деведесетих су персонални рачунари, па и фамозни Пентијум, постали нешто нормално, док су пре били ствар само етузијаста или богатијих. Ипак је много лакше куцати текст (као рецимо овај) на едитору него на писаћој машини, па чак и да не иде на интернет (иначе се такође појавио деведесетих мада је то била она старија верзија). Међутим нико због тога не говори да се боље живело деведесетих него осамдесетих! 

Људи не рачунају техничке изуме у побољшања свог живота. То не значи да су сви критеријуми чисто субјективни и немерљиви. Лако би се људи сложили око критеријума као што су број квадрата у којима особа живи или број сати слободног времена. Занимљиво да ово друго не расте (односно број сати радног времена, па ни број сати проведен у превозу не опада) и поред свог развоја технологије. Занимљиво и има везе са тријумфом економског (нео)либерализма за који је Пинкер, а вероватно и Ћирко. Јер некад је социјализам законски увео "три осмице" (зна ли неко данас шта значи тај појам!?) док су га и сурови капиталисти увели страхујући од револуције на Западу. 

Па погледајмо такве ствари у временски разумљивом распону. Како је било пре пола века, а како је сада. Немојмо ићи на дуге векове, јер онда и оно мањем насиљу је веома упитно (Хитлер, Стаљин, Мао и остали другари...)

И четврто - политика и остале ствари. И тако долазимо до ствари које људи виде. Рецимо расподела богатства али сад (дакле у поређењу са оним чега се сећамо) и овде (мислимо на Пинкерову и Ћиркову земљу и сличне земље првог и другог света). Или нивои одлучивања. Око овог другог тешко да би се људи сложили шта је боље, али ценим да Пинкер и Ћирко би, рецимо имајући у виду мишљење другог о Милошевићу и "теоретичарима завере". 

Већина се слаже око расподеле дохотка, осим ако није као потписник ових редова (све више) у размишљањима како повратак феудализма заправо није лоша ствар. Пинкер нас неће уверавати да је добро да богати постају све богатији, а фамозна средња класа све ређа, али ће нас уверавати да је црно постало бело. Нема везе како је у твојој (нашој) земљи, црнци живе све боље, кинеска средња класа је све бројнија...

Прво и друго имају занимљиве последице. Рекосмо горе да то што нас је све више (мања смртност) има све већу цену. Све је више људи у Африци, и све више њих жели у Јевропу. Па шта ћемо онда? Да чекамо да се "опамете" пређу на еволутивну стратегију са мало рођених кад је већ мало умрлих (пре су имали стратегију са много рођених и много умрлих - "боље" и "горе" су само тумачења). Или да се изједначимо са њима и ми живимо као у трећем и четвртом свету и понављамо како нам је боље. Можда тако може код Орвела...

Друго је промена односа снага у свету. Ваљда је и Пинкер о томе говорио... Некада је Запад доминирао квантитетима и примером, данас више ниједно од та два не важи. (Узгред, ако прихватимо догму линеарног напретка - социјализам па и иранска теократија су дошли после капитализма). Дакле, бољи ће бити у свет у којем доминира НР Кина (званично није парламентарна демократија), него онај ђе доминирају Сједињене Државе. Доооброоо! Или се можда надате да ће некако "правда да тријумфује". Смешно.

Индију су не тако давно звали "највећа демократија" сад је позната по Модију који је сличнији Путину него Макрону. Слично је диљем света - Болсонаро, Дутерте, Ердоган, Орбан... Па ето и у Америци Трамп - не дај се бастиону слободе! Ако је по Пинкеру и Ћирку то је боље него кад смо имали Крукд Хилари, Обаму и остале другаре. Па можда и јесте боље, што да не.

Коначно, али не и најмање важно, перцепцијом да нам је боље више саосећамо са раније нормалним проблемима, више реагујемо, па то прави повратну спрегу... Пре више од сто година су поплаве у Кини буквално побиле милионе, па нико није причао о климатским променама и како треба паничити (а, Ћирко!?). Шуме горе сваке године. Али човек то сузбија, из разних разлога и интереса, па кад букну после двајес година то се види из свемира. Мислим да то може објаснити делимично пожаре у Сибиру. Што се тиче пожара у Амазонији (сад чујем и Индонезији) подмећу их људи који (јопет!) желе да живе боље, па да терен искористе за пољопривреду. Треба ли их због тога кривити?!

Иван Вукадиновић

Најзад, сав тај утопизам ме некако подсећа на ову вишезначну песму, о којој ће бити посебан блог.