Само два рода дају хиљаде могућности

Мушкарац је особа мушког пола, док је жена особа женског пола.
Моамер ел Гадафи, Зелена књига

У овим временима Кали-југе баналне чињенице постају врхунске истине. У том смислу сам на једној трибини цитирао горње речи Братског водича арапске социјалистичке револуције. Мислим да је требало нешто поентирати око Евроазије, но свеједно је цитат остао упамћен у свом директном значењу. Пре неколико година су се "либерални" спрдали са Зеленом књигом, користећи баш тај цитат. Међутим, управо су они својим деловањем и глупостима типа "пол и род нису исто" дали за право Гаши. Када је он то писао можда је било сасвим небитно да се истиче да је мушкарац мушко, а жена женско, но можда је пуковник предвидео шта следи...
Овакве глупости су на трулом Западу толико раширене да су већ и декларисани гејеви почели да се буне против политичке коректности и феминизма. Пример је Мајло Јанопулос. Наравно, буни се он и против толерисања стварне претње по "западне вредности", како сам каже, а то је исламски фактор, којем се дозвољавају много горе ствари од истицања да постоје само два пола (рода, итсл.). Док је Лорин Саутерн активиста полио пишаћком зато што је веселој дружини рекла да постоје само два рода. 
Надаље је коментарисање једног покушаја да се овакве глупости са Запада, као и иначе, увезу. Текст је објављен на сајту фамозног Пешчаника. Odgajanje dece bez rodnih predrasuda. Није него! Надаље копирам занимљиве делове гајевицом, а ја ћу им одговарати идентитетски ћирилицом.
Креће се од употребом излизане декларације о људским правима. Svi ljudi su rođeni slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima. А је ли? Па јел нека "конзерва" има једнако право на достојанство!? Не бих рекао, ако је по вама... Књига говори о васпитавању деце, а јасно је да дете није слободно да одреди како ће бити васпитавано. А биће да аутори нису за то ни да родитељи буду у томе слободни.

Vaspitavaju nas da budemo dečaci ili devojčice, žene ili muškarci. Da se ponašamo na različite načine, da budemo dobri na različitim poljima, da imamo različita mišljenja i da imamo različita zanimanja. Često toga nismo svesni. Neravnopravnost nam je nevidljiva. Možda čak mislimo da smo prilično ravnopravni i da se prema svojoj i tuđoj deci odnosimo kao prema individuama. A onda se prosto desi da baš one devojčice koje srećemo žele da im sve bude roze i da se igraju lutkama, dok dečaci žele plavo i da se igraju autićima.
А шта треба да родитељи одаберу неки од "џендера" са слике лево, па тако да васпитавају дете!? Онако чисто естетски није лоше, подсећа на неко старинско писмо. Има и магијских симбола... Само како да се сироти родитељ ту снађе, после 8+ сати капиталистичке борбе за опстанак, 2+ сата дневно проведених у превозу, итсл (и томе слично)?!? 
Можда мислимо да смо поприлично равноправни, а онда нас изненади што дечаци желе плаво, а девојчице розе. АЛО, МОЖДА ИМ И ОДГОВАРА ПЛАВО, ОДНОСНО РОЗЕ!!! Не извињавам се што се "дерем", гледао сам клипове који су веома ефектни са том тактиком која једино пролази код неких. Shoe0nHead рецимо. 
Него, ајмо мало логике... Какве везе има избор ауто вс. луткица са равноправношћу?! Шта ауто је равноправнији од барбике, не разумем баш... Нисмо свесни, ал ту су активисти да нас освесте. Већ дуго освешћују затуцани српски народ по питању реформи, транзиције, антинационализма и пљувања по религији, сад је дошло време за породичне односе, који су срж.
Zamislite da Marko i Filip mogu da se zagrle a da ih niko ne zadirkuje. Zamislite da Filip može da plače na isti način kao Adrijana. Zamislite da Adrijana može da se igra sa Elom iako nema šnalice sa šljokicama. Zamislite da Ela ne mora da posprema kada Luka sve razbaca. Zamislite da Luka može da se igra lutkama. Zamislite da sva deca mogu da budu onakva kakva žele da budu. Zamislite da mi odrasli prestanemo da ograničavamo svoju decu.
Из оваквог излагања јасно је да се ради о предбупертетској деци, она која још нису, српски речено, тинејџери. Е сад, ако неко прави примедбе како су Фродо и Сем пед... (Цукерберг забранио реч, можда и још неко) он је духовит (или "духовит") зато што су њих двојица одрасли мушкарци, иако као "полушани" делују вечно инфантилно. Али кад неко даје сексуалну конотацију загрљају Марка и Филипа, он је - шта!? Педофил? Или можда претерано оптерећен углавом превазиђеним идејама Сигмунда Фројда о сексуалности детета. Јеботе, зашто Марко и Филип, другари, не би могли да се загрле!? Ко ће да их задиркује? Ела тражи да Адријана има шналице са шљокицама?! Ела не мора да поспрема, јер то раде родитељи. Ало, мало ријалити чек. Шта ко дете "жели" да има "родно дефинисану улогу", а? Како уопште објашњавате концепт да деца нешто "желе" независно од воље родитеља и осталог окружења (школа, телевизија, улица, остала родбина...)?!?

Ova knjiga govori o tome kako se i kada naša deca izlažu rodnim stereotipima i oblikuju u devojčice i dečake. To zovemo rodnim zamkama i teškoćama. Zamkama – zato što je u njih lako upasti i zato što ograničavaju našu decu. Teškoćama – zato što je ovo složeno pitanje i nema uvek jednostavnih rešenja. Rodne zamke i teškoće čine da se prema deci odnosimo pojednostavljeno, što utiče na njihove mogućnosti da se razvijaju kao slobodne i jedinstvene individue.
А у шта деца треба да се обликују!? Зашто се лако упада у замке?  ДА НИЈЕ ЗАТО ШТО ЈЕ ТО ПРИДОДА! Сложено питање, ма није могуће! Зато сте ту ви, да нам поједноставите. А како имовински статус утиче на развој "слободних и јединствених индивидуа"?! Узгред, и гравитација утиче... Можда би неко дете желело да хода кроз ваздух, као Том, али јебига - не може!

Počinje već tokom trudnoće. Većina je veoma željna da sazna kog pola će dete biti i traži znake koji ukazuju na to. Smatra se da sve, od oblika stomaka, srčanog ritma i toga koliko se beba rita, govori o detetovom polu. Овааајјј... есте ли чули за ултразвук?!

Kad dođu na svet, devojčice i dečaci bivaju obučeni u različitu odeću različitih boja. Slušaju različite glasove, čuju različite reči i njihov se plač tumači na različite načine. Pripisuju im se različite osobine i oni se ohrabruju na različito ponašanje. Ukratko rečeno, tokom prvih godina života deca prolaze kroz mnoštvo rituala koji od njih stvaraju devojčice ili dečake. 
Тако је! Повикаше они и скочише гологузи у грмље... Доле различитост! А дају им и мушка и женска имена. Ма најбоље да им се доделе бројеви, макар до пунолетства, како је већ објашњено у умјетничким визијама идеалног друштва: Ми (Замјатин), Врли нови свет (Хаксли).

U svim tim situacijama, koje mogu izgledati sitno i beznačajno, oblikuju se stvarnost i rodna ravnopravnost. Svaka rodna zamka može se učiniti neproblematičnom, ali sve one zajedno ukazuju na strukturu u našem društvu koja devojčicama i dečacima pruža različite mogućnosti.
Тако је! Непријатељ, зли патријархат, никад не спава! Иако вам нешто делује сасвим невино, рецимо да се ваш син игра партизана и немаца (или беше четнаја и нато агресора), то указује на структуру и пружа различите могућности. А могућности морају бити нивелисане...


Rodna ravnopravnost važna je za svu decu. Ne radi se o tome da svi dečaci treba da nose haljine ili da devojčice ne treba da se igraju lutkama. Ne radi se ni o tome da svi treba da postanu međusobno slični ili da se nešto ukine. Rodna ravnopravnost znači da postoji mnogostrukost i da deca imaju više prostora za delovanje, da mogu da postoje na sto različitih načina umesto na dva.
И не ради се о томе (узгред, ради ти се о глави, каже се "није реч о томе"). Реч је о томе да су одређене ствари културни контекст, који ви зовете "конструкт". У субсахарској Африци се можда девојчице не играју луткама. Можда и немају могућности... Реч је о томе да два пола дају не сто, него бар хиљаду начина да се неко испољи као личност. Наравно, уз одређена ограничења, од којих она највећа - економска ваша либералистичка парадигма не жели да види. А ви ако укалупите дете у једно од ваших "стотину могућности", оно ће остати у калупу који сте му наменили, сматрајући да "тако дете жели".

 Osobine i ponašanje koji se tradicionalno smatraju muškim od davnina se posmatraju kao vredniji nego oni za koje se smatra da su ženski. Kada se devojčice i žene približe onome što se smatra muškim, to se najčešće posmatra kao nešto pozitivno i kao korak naviše u hijerarhiji. Isti prostor ne postoji za dečake i muškarce koji izlaze iz muškog rodnog okvira i koji se približe tradicionalno ženskom. Upućuju im se reči omalovažavanja – da su slabići i mekušci.
Аха! Значи осуђујете то да се жена више "вреднује" ако жели "традиционалну мушку улогу" директора, пардон директорке?! Али нисте ли ви, феминисткиње, инсистирале на оним бесмисленим квотама по којем не знам колико парламента треба да буду жене, исл. Што, ако то једнако вреди као и да буде "право женско", не знам ... кува ручак код куће?!?
Са друге стране бисте охрабривали мушкарце да буду слабићи и шоње. Што? Да није можда реч о томе да вам тако више одговара?
А тотално заборављате шири контекст по којем живимо у високо компетитивном "друштву", које јесте своје принципе наследило од патријархата, а не матрилинеарних уређења млађег каменог доба (матријархат никад није ни постојао, јер није било производних вишкова у довољној мери да контрола нешто значи). Ако жена преузима "мушку" улогу то није афирмација "женскости"! Уосталом, како лепо рекосте и патријархална уређења су ценила такве жене, пример Јованке Орлеанке. Дакле, "еманципација" се показује као дупло-голо.

U grupi u kojoj je broj muškaraca i žena isti možda se obraća pažnja samo na muškarce i njihovi predlozi nailaze na odobravanje. To nije rodno ravnopravno. Isto tako, nije rodno ravnopravno kada se određenim muškarcima u profesijama u kojima dominiraju žene automatski pripisuju tradicionalno muške osobine. Da bismo ostvarili rodnu ravnopravnost, potrebno je dovesti u pitanje ideju o tome da su muškarci i žene međusobne suprotnosti i da se dopunjuju i uvideti to da se individue, bez obzira na pol, mogu međusobno dopunjavati.
Вадила си ексере? Покварила су ти се колица, па си бесна? Аааа, радосна си! Осим што нема везе са реалношћу, а ни са логиком - јер не знам за случај да се у "подједнакој групи" обраћа пажња само на оно што кажу мушкарци, а и да је тако, биће да је то и "кривица" жена... биће да ви ни сами не знате шта желите рећи...

Neki smatraju da se rodni okviri zasnivaju na biološkim razlikama između žena i muškaraca. Kada bi bilo tako, zašto bismo morali da posvećujemo toliko pažnje učenju dece da budu devojčice i dečaci? I zašto bi se ono što se smatra karakterističnim za devojčice odnosno za dečake vremenom menjalo? Podrazumeva se da postoje biološke razlike, pa su neke osobe tamnokose, plavokose, visoke, niske, velike ili male. Postoje i oni koji su oprezni, agresivni, srećni, tužni, odgovorni, neodgovorni, ljuti i dobri. Ali različite osobine ne mogu se jednostavno podeliti na one za devojčice i žene i one za dečake i muškarce. 
Лепо сте нам то објаснили, као малом Ђокици. Родни оквири се не заснивају на "биолошким резликама" (ја кажем полу), па на чему се онда заснивају? Да није на историји? У древном Египту жене су рађале, сад више не рађају?! Делимично је то тачно, само она "друштва" где не рађају (бела Европа) ће ускоро престати да постоје, као таква. Лепо је то поређење са бојом косе и темпераментом, само то не мења ништа у закону природе да један род (или беше пол) доноси нови живот на свет, а други ту има помоћну улогу.
Наравно да се особине не могу једноставно поделити, јер се до њих долази и кроз социјализацију, која је зависна од културног контекста, а који је увек био прилагођавање околностима ("Како се зове кад је зајебано? Околности" Ране) у којем се одређено "друштво" налази, а те околности су условљене климом, историјским искуством...

Nisu svi dečaci snažni. Neki su mali i tanušni, a drugi okrugli i veliki. Nisu sve devojčice dobre i slatke. Neke su temperamentne i privlače mnogo pažnje, a druge su oprezne. Uprkos tim očiglednim razlikama, one koji se ne uklapaju nazivamo otpadnicima. Deci se govori da su „posebna“, a devojčicama da su muškarače. Kao odrasle, osobe koje izlaze van rodnih okvira su neženstvene, nemuževne, muškobanjaste ili ženskaste. 
А је ли? Па што одузимате отпаднику право да буде отпадник?! Као тинејџер носио сам јакну обрнуту, кожну јакну (ви доста тога посветисте облачењу, мрзи ме све да коментаришем). Да је то било нормално, нашао бих неки други начин да се разликујем. Да будем посебан (без наводника!). А како јебено да га пронађем, ако сте укинули сваку могућност смислене разлике, благосиљајућу сваку могућу разлику?!
Узгред, "мушкарача"... Па не рекосте ли горе како "друштво" више цени кад жена има мушке особине. Памћење је незгодна ствар. По опонента...

Mi smo veoma rodno ravnopravni sa svojom decom. Julijus i Mina uvek su s tatom kada on popravlja auto, a sa mnom dok kuvam. Anika, roditelj četvorogodišnjeg i šestogodišnjeg deteta
Лепо је то, Аника, а шта ако тата кува ручак? И што тата мора да се петља око кола да би био "право мушко", па онда да зове ћерку (коју иначе зове "сине") да помаже?! А шта ако му кола савршено ферцерају? Проп'о пример...
А шта ако тата има "традиционалну родну улогу", али више интелектуалну? Рецимо, гледа како RT растура западни естаблишмент и његову пропаганду, па онда се и деца прикључе, што да не, имају визуелно занимљивих ефеката. Шта ако то гледају и тата и мама. Ето одличног примера родне равноправности. А и деци боље то да гледају него Нодија... Шта се мрштите, па тако је "мали Васа" слушао шта му родитељи тртљају против Коштунице (и против Цркве), како их "здраво мрзе", па је он са десет година сипао реченице "ко матор" (и као папагај). 

Što su ekološka hrana i vidovi transporta koji ne ugrožavaju životnu sredinu više traženi, to postaju uobičajeniji. Na tržištu se pojavljuju proizvodi sa oznakama pravedne trgovine (fair trade) i ekološki proizvedeni kako bi zadovoljili povećanu potražnju. Što više bude nas koji želimo da naša deca budu tretirana kao individue umesto kao devojčice ili dečaci, to će drugi roditelji, vaspitači, lekari, osoblje za negu dece i druge važne osobe oko naše dece više obraćati pažnju na to kako se odnose prema njima. Rodna ravnopravnost kao ideja o kvalitetu još je u povoju. U svetu postoje vrtići s rodnim usmerenjem, izdavačke kuće koje rodno proveravaju svoje knjige i prodavnice odeće koje ulažu u uniseks kolekcije odeće za svu decu. 
У свету постоје ортодоксни Јевреји који се чудно облаче, кажу да мормони имају урнебесне пиџаме. И то је мета хумора, чак оног политички коректног. Нико вам не брани и да вам деца ходају са гаћама или пеленама на глави, јасно ако социјални радник не препозна да то угрожава развој детета (ваша правила, сори...). Нека постоје "у свету" и такви вртићи, но чини ми се да је вама циљ да сви вртићи буду "с родним усмерењем", а слање деце у вртић обавезно. И да све издавачке куће "родно проверавају" своје књиге, како то већ холивудска индустрија ради са филмовима. И да сва деца буду унисекс обучена. Е па, неће моћи!
А оне "праведне трговине" су вам иначе хипстерске глупости.


Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део