Фантастика и поповање

Око 80 одсто (или можда више) грађана Србије декларишу се као православци, православни хришћани или верници СПЦ. То је статистички податак, ту нема ништа спорно. Међутим, колико тих људи заиста верује у догму СПЦ?! Неки декларисани православци чак изјављују да не верују у Бога. Неки верују у реинкарнацију. А многи верују у хороскоп и слична паганска гатања. Да и не говоримо да постоји велико незнање основних чињеница о пореклу веровања које је СПЦ пригрлила. У Библији се не помињу свеци или "нетрулежне мошти" (што је један адвентиста назвао "ношење мумија"). Не помиње се ни правславље (а и како би, кад то није грчки ни хебрејски израз), и уопште се не помиње пре 17. или 18. века. Док није искључено да су га итекако помињали, као своју веру, наши пагански преци.
У таквој ситуацији не толико сами попови, колико разне парацрквене организације виде прилику, такође и изазов. Они полазе од тога да верско изјашњавање (да се не лажемо у 95% случајева је тако просто зато што су се и родитељи тако изјашњавали, мада неки не много гласно јер су били званично комунисти) обавезује. Сматрају да ако кажу да је нешто у супротности са хришћанством, верник-следбеник треба да смерно окрене главу. На тај начин ови људи, вероватно више подсвесно, прижељкују улогу комесара или културтрегера. Наравно, то могу бити "приватно" пријатне особе, које можда својим познаницима ништа не намећу, можда само умилним гласом говоре о предностима Христове вере, али кад Ерик поједе банану, овај седне за тастатуру рачунара, наоружан понеким антрополошким цитатом, и оним што су уосталом већ рекли теолози преко баре...

Тако у тексту занимљивог наслова који почиње са Мит о Прометеју... почиње се од неспорних дефиниција мита. Читалац може тамо погледати шта су рекли Клод Леви-Строс или Мирча Елијаде. Следећи део, за мене занимљив је неко виђење савремене фантастике, које је на линији
Летописи Нарније нису чисто хришћанско дело. То је просто зато што мит о Спаситељу, па ни жртвовању нису измислили хришћани. Јесте ли чули за Саошјанта? Ако нисте, погледајте овде
Господар Прстенова није чисто пагански. Иако користи различите нордијске и келтске митове, уз излете у словенску или угрофинску митологију, Џ.Р.Р. даје библијску поруку, од настанка света (код њега у Силмарилиону који нека врста канона, како би то рекли модерни фанови), па до борбе против зла... које и није чисто хришћански мотив. 
Али ја често помињем реч "чисто", а писац оног текста је није употребио. Зашто то радим? Зато што он без икакве ограде дели на хришћанско и паганско, да би мало касније показао како је итекако пристрасан. При томе пропушта занимљиву причу која је можда претходила оснивању неформалног клуба Инклингс. Клајв С. Луис је био велики атеиста. Ако му је веровати, сво време Великог рата у рововима није ни помислио да се моли Богу. А онда му је професор Толкин објаснио неке ствари. Дакле, имамо разумско одбијање и касније прихватање Бога који, видели смо, није (само) хришћански. Што је за свако поштовање.
Но! Ова два великана били су само увод у оно што је можда поента овог подугачког текста (због конфузности нисам баш сигуран). Аутор извлачи закључак како научна фантастика ствара своју митологију (болд његов). Зато су му Луис и Толкин (иначе аутори епске, а не научне) били потребни. А онда следи покушај напада...

Ратови звезда су "оптужени" да стварају нове светове "чији се становници управљају према неким новим вредностима" које "нису више хришћанске". Ау.... Анатема! Анатема! Хришћани нешто нису ни веровали у друге светове, за разлику од хиндуиста, мада Библија помиње Анунакије. Др. Мирољуб Петровић и данас тврди како ванземаљци не постоје, како су то "демони". Па како онда да у удаљеној галаксији, пре много, много година имају хришанске вредности?!? Хришћанство није имало ни наговештај других галаксија, али Веде и Упанишаде јесу. За неке хришћане је свет настао пре 6.000 година, а погледајмо колико траје Дан Браме - 4,32 милијарде година, скоро колко је стара планета Земља, како то наука каже. Или је можда завера злих сатаниста да толико много научника прихвати ту лаж?! Можда, неки тврде да је лаж и како је Земља округла.
Дакле, пошто смо апсолвирали да те вредности нису хришћанске, следи оптужба како се (позитивни) јунаци не поздрављају са "Бог с тобом", него "Нека је Сила с тобом". Чак се повлачи паралела са Хакслијем, чији се протагонисти поздрављају са "Нека је Форд с тобом". Ау, какав флеш! Што би реко Премудри "јесте ли то сами смислили, или вам је неко помогао"? А онда и да неки "хришћански писац" (а шта је то?) који се раније бавио вештичарењем (Wicca, природна религија) наводи да је овај поздрав који помиње Силу (а не Форда) на крају састанака ковена. Ау бре, сад смо проваљени, брчкаћемо се до краја света и назад у језеру ватре...
Лично сам знао да нападам атеисте, зато што су површни. Да, ја тврдим да постоји Нешто у основи света, и свеједно ми је зовемо ли га Бог, Сила, Сварог или Попокатепетл. Постоје и начини да се покуша приступ нечему, писао сам о томе недавно. Но то је за утора оног текста виша математика.
Писац напада Звездане ратове да борбу добра и зла своде на борбу беле и црне магије (Џедај и Сит). А шта имамо у Библији? О магијским триковима Мојсија можете видети у другој књизи његовој, која се још зове Излазак. Исус Христ нема паметнија посла него да проклиње смокву (и то има у више Јеванђеља). Чак и касније "победе" неких светаца су чисто магијске, рецимо кад су "раскринкали" Симона Мага, али не својом снагом снагом или памећу, него вукући Исус-Јахвеа за рукав. Тако су ваљда показали чији је шворц већи. Са друге стране "пагански" Толкин скоро никад не користи Силу... пардон магију за победу својих јунака. Али у Библији све врца од исте, потребно је само "завапити Господу". Освалд Шпенглер је хришћанство укључио у арапску или магијску културу. Толико о томе.
Неко ће рећи "али ово је Бог, а оно није". Камо докази? А ако је тако, зашто онда пишете тако логичарски, што се позивате на неко логично закључивање?! Ако ћемо већ тако, прецртајмо било какву предност једне религије над другима, па погледајмо шта заправо оне говоре

Лукасови хероји, замера им писац, на врх постављају безличну Силу, "која нема и не припада ниједном пантеону". То је "источњачки супстрат лишен персонализованог бога". У помоћ се позива, иначе масон, Андрић (ни богова ни молитава). Напротив "оваква духовност назива човека богом који је то заборавио". Ван вредносних судова писца оног текста, потписник ових редова све то прихвата као своје виђење света и позива читаоца да добро размисли. Наши ближи хришћански преци нису имали много времена да размишљају о томе, имали су много већих брига, ја (а и ти) имамо, па искористимо тај дар - размишљајмо!
Ми данас знамо колики је свемир. А видимо и да су писци Веда то макар наслућивали. Колико је реално на врху буде ишто што није безлично, дакле нешто лично, наравно људски лично (јер ми не знамо каква би била нека нељудска личност)!? Писац оног текста изгледа није чуо за Х.Ф. Мајстора (Лавкрафта), бар не видим да га помиње. Он је генијално уочио да у космичким безданима нема ничег људског.
Па је ли могуће икако нешто лично? Јесте, и ту управо тако што ћемо признати да смо (ти и ја) управо богови који су то заборавили. Тако ћемо спојити микрокосмос и макрокосмос. Или што рече наш најпознатији наркоман Милан Младеновић "И ако сам негде стигао било је изнутра". Хоћете други цитат? "Богови сте и синови Вишњег сви" Јован 10:34
Даље писац говори о мидихлоријанима који се и не помињу у прве три урађене епизоде (а то су четврта, пета и шеста) серијала. Они су касније уврштени у канон, и то је на неки начин била демитологизација, претарање епске фантастике у научну. Узгред, Дизни их није укључио у седму, на чему су му многи захвални. Онда писац замера што неки тих мидихлоријана имају више, а неки мање (па зар и његов бог није дао некима више, па онда од њих више и тражи - као што се од џедаја факат више и тражи). Следи пљување по медитацији која "ућуткује рационални део бића" - а зар то, рецимо, исихастичка молитва исто не ради!?
И онда крешендо, хаха... Безбожни Оби Ван каже Анакину "Само Сити говоре о апсолутном". Писац је саблажњен, јер његов Божа је апсолутан... Међутим, да није тако површан дошао би сам до закључка мог колеге, на којег ме подсетио. Наиме, ја сам се доста рано бавио културним и моралним релативизмом. У том кључу писао сам неку врсту наставка Господара, трилогију Вечна ватра. Случајно налетим на блог мог колеге (који се потписивао као назгул) који се сећа динамичне трибине о мом роману, и затим каже оно што би била једина потпуна поента - то да само Сити раде нешто је апсолутни суд пар екселанс. Раселов парадокс на делу! Дакле, Оби Ван греши кад Тамној Страни придружује апсолутно и искључиво зло, а не греши кад имплицира како апсолутизација не ваља! А да не ваља видимо по делима хришћана од убиства Хипатије и паљевине Александријске библиотеке наовамо.
Рекох да је текст занимљивог наслова. Додајем и симпатичног. Просто је фасцинантно како неко у миту о Прометеју види само оно што жели, некакав доказ потопа (о којем се причало много пре хришћанства), па ако добро видех и "доказе" креационизма. Међутим, он не види оно што Прометеј заправо јесте - Лучоноша. Онај који човеку доноси светост, насупрот воље богова, дакле слично Луциферу који нас позива да познамо добро и зло. О ђаволу из разних углова сам већ писао. Олимпљани су за оно казнили самог Прометеја, Јахве односно његов скуп богова (Елохим) је казнио човечанаство. 
Уместо закључка, позивам читаоца да размисли. Нико нормалан не тражи да се руга својим родитељима и даљим прецима. Нити да напрасно мења свој идентитет, заборавља обичаје, који су иначе сви у основи пагански. Не мора одмах ни да избацује појам "хришћанство". Но, могао би да размисли - ако заиста сматра да човеку слично биће, са итекако људским мотивима (о томе може да чита у Библији) ствара и влада Универзумом, онда нека му овакви лумени и даље одређују погледе на савремену културу. А ако тако не мисли, може слободно рећи - није хришћанско, па шта!
Иван Вукадиновић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део