Primljen među ljude (alternativna Dina)
Ovo nije fan fikšn nego svetogrđe! Ipak, bilo je jače od mene, kako se obično kaže. Uostalom, ako može da se pravi film koji političke korektnosti radi i spokojnog uživanja publike izbaci pola bitnih stvari iz Dine, može da se napiše i nešto… a sada nešto sasvim drugačije!
(Slede spojleri za one koji su tek počeli da čitaju knjigu ili čekaju drugi film u kojem će se, ako ga bude, dogoditi, samo drugačije, pretpostavka za ovu alternativnu istoriju)
Galaktički car… Onaj koji je nasuprot svim izgledima pobedio Pola Atreida u dvoboju i iste večeri pošto ga je ubio sklopio odvojene dogovore sa kućom Korino i Slobodnjacima. Osam godina kasnije on je neprikosnoveni vladar poznatog svemira, pošto je monopolisao začin i pustio sa uzde (i svoje planete) Slobodnjake da haraju svemirom. Samo njega Velike kuće smatraju branom pred anarhijom, džihadom i novom religijom za čijeg patrijarha izgleda čuva Polovog sina zarobljenog pred Arakensku bitku. Ili možda njegovu sestru Aliju, koju će pripadnica Bene Geserita uskoro takođe videti. Ako izvuče živu glavu, pomislila je.
I ušao je u veliku prostoriju – Fejd-Rauta Harkonen – onaj u kojeg je pokojni baron polagao velike nade, baš kao i Sestrinstvo kome je Helen Mohijam pripadala. Razgibavao je vrat i mišiće kao da se sprema za nekakav trening ili borilački meč. Kao da ulazi u kakvu arenu nalik onoj u Harkou u kojoj je sa svojih petnaest ubio svog stotog roba. Časna Majka je dobro znala da on zna šta sledi, to bi već bio razlog da se ovakav test nikada ne održi, pa ipak je izgledao blaženo nesvestan opasnosti ili previše arogantan da bi je priznao. Pa dobro, arogancija ima svoju cenu koja se obično plaća, pomisli ona. Ubiti cara – ako test ne prođe; izvući koncesije – ako ga ipak prođe. Samo da ne bude nešto treće, car će već platiti to što se, za njegovu vlast sasvim nepotrebno, odlučio podvrći testu Gom Džabara.
Časna Majka uloži sav napor da prikrije vlastitu nesigurnost, pa izdeklamova već mnogo puta ponovljen govor o prosejavanju ljudi od zveri, što Bene Geserit radi. Car je po prvi put izgledao ozbiljno, jedva primetan smešak pojavi mu se u uglu usana kada je pomislio kako je neobično da ove veštice insistiraju na ljudskosti, a opet uzgajaju lude na veterinarski način. Ali ništa nije rekao. Najzad polako stavi ruku u kutiju čiji mu je sadržaj bio nepoznat, ali saznaće se i to, pomisli pre nego što je osetio bol.
Ruka mu je bila u vatri, ne stvarnoj nego nervno indukovanoj, a opasno blizu vratu nalazila se otrovna igla čiji otrov ubija u roku od par trenutaka. Časna Majka ga je upozorila da su joj refleksi dovoljno dobri da može da ga ubije uprkos svoj njegovoj brzini koju je stekao u areni u koju je ulazio i od kad je seo na Lavlji presto. Videvši ga kako, za sada, stoički odoleva imala je dovoljno samopouzdanja da ravnim glasom ispriča onu o životinji koja je u stanju da odgrize vlastitu šapu u klopci, ali čovek, čovek radi nešto drugo…
U tom trenutku mladi Harkonen urliknu. Od bola?! Ne samo zbog bola, pomisli Mohijam, da se on ne sprda sa mnom? Pa u aktu jedva kontrolisanog besa iz njenog sitnog tela odjeknu gromoglasno:
- Tišina! – zvuk je odjeknuo jedva primetnom primesom Glasa, ne zato što je Časna Majka tako htela, već zato se u poslednjem trenutku uzdržala od ovog oružja njoj strogo zabranjenog tokom testa.
I kao da se ništa nije promenilo. Mladiću je i dalje ruka gorela u njegovoj nervno indukovanoj patnji, otrov mu je bio milimetrima od kože vrata, staričin prst nepomičan na istom mestu. A onda mladi Fejd-Rauta poče da se smeška, pa trenucima kasnije i glasno smeje.
A onda je naglim pokretom, bez staričine dozvole, izvukao ruku iz paklene kutije. Znalo se šta sledi. Jedan dug trenutak nije uradio ništa, a ni ona nije. Starica pomisli da momak nije poludeo. I to bi se moglo očekivati… od životinje. Onda ga ubode Gom Džabarom u vrat.
Rauta je istog trenutka pao i počeo da se grči u nekontrolisanim konvulzijama. Da ovo ipak ne traje predugo, pomisli ona. Stajala je iznad tog tela u agoniji kad promuca
- Da ti …
Precizan udarac noge mladog cara polomio je nogu starice i sledećeg momenta ona se našla na zemlji, a on je stajao nad njom.
- Šta je stara veštice, zar ne znaš da se benegeseritskom obukom mogu pobediti otrovi, skoro svi, pa i ovaj tvoj?!
Starica je puzila unazad, više videvši nego osetivši ono što bi bilo izlaz iz ove ogromne sale. Harkonen je ćutke išao za njom. Ulazila je polako u alkovn, udubljenje u zidu iz kojeg nema izlaza. Sada se ona ponaša kao ranjena zver pomisli i da je imala ikakve duhovne snage nasmejala bi se tome. Ali njen svet se srušio jednim jednostavnim udarom. Kada je ušla u udubljenje mladi car udari u police koje su bile iznad niše, srušiše se knjige i grnčarija koje su starici zaprečile izlaz.
- Tako! Kao Atreidi u pećini dok ih Harkoneni zasipaju artiljerijom. – Uzviknu slavodobitno mladić. – Inače, usudila si se da koristiš Glas na meni. Test se poništava, dobrodošao sam među ljude.
Car se udaljavao. Njegov glas sa drugog dela sale se jedva čuo kada reče:
- Oslobodite je iz ruševina i vidite šta s njenim povredama.
Časna Majka je gorko plakala.
* * *
Sutradan je starica bila na ručku kod carskog para. Jednostavno jelo, gljive i krompir u tanjiru. Pomogli su joj da dođe do stola, noga je veštim umećem doktora nameštena ali je sporo zarastala.
- Izvinjavam se zbog neprijatnosti – reče Fejd-Rauta – verovatno ćete do kraja života koristiti štap. A taj kraj ne mora biti tako blizu, ako budete izbegavali ovakve… igre.
Časna Majka rezignirano slegnu ramenima, ne uzimajući hranu s kojom su Fejd i Alija počeli.
- Bez brige, Časna Majko, ovo su pečurke koje su više puta jestive. Nema ovde… veštica, pa da se služe takvim stvarima.
- Stari baron je jednom savetovao Rabana, nazvanog Zver… eh, taj sigurno ne bi prošao ovaj test kao ja što sam – nastavi mladi car – da bude mesožder, da uvek bude gladan. Ja ipak mislim da je potrebna samodisciplina da bi se vladalo, pa i takva banalna stvar kao što je uzdržavanje od mesa. Nisu li to upražnjavali i neki veliki osvajači…
- Hitler – procedi Alija, ali niko nije reagovao.
Desetogodišnje dete izgledom, a stara eonima. Iz poštovanja prema mužu s kojim još nije imala odnose držala se njegove dijete. No radije bi na tanjiru videla šniclu.
- Trebalo je da i ti poslušaš savet – začu glas u svojoj glavi.
- Pa da završi kao i on – odgovori mu Alija.
- Bolje poginuti na bojnom polju nego imati posla s vešticama – glas svog dede barona koji je čula zvučao je rezignirano.
- Jeste, da ti nisi imao posla, nas ne bi bilo ovde! – Baron u njenoj glavi nije imao odgovor.
Videvši da je starica počela da jede mladi car promeni temu.
- Ne mogu da shvatim kako ste glupe vi u Sestrinstvu. Zar ste zaista mislile da neko ko je produkt vašeg višemilenijumskog uzgoja ne može da prozre vaše trikove?! Samo zato što je muško i nije imao zvaničnu benegeseritsku obuku!? Pa zvaničnu nisam imao, nije ni Alija ali je ona prozrela sve vaše trikove. Ona živi sa vama u sebi, zar ne… I trebalo je potruditi se oko ovoga. Godinu dana samo sam trenirao za naš susret…
- Ne bih o tome – najzad prozbori Časna Majka.
- O, ali ja bih! Uostalom, pitaj Aliju kako zna sve što vi pomislite. Preko svih Sestara koje su u njoj…
- Dedica je isto u meni, onaj kojeg sam ubila. – začu se glas devojčice.
- Vi ste izrodi, eto šta ste! – ciknu Časna Majka.
- Dosta! – odjeknulo je carskom trpezom.
Da li on to upotrebljava Glas, pomisli Mohijam koja se nije osećala baš prisebno.
- Ne dozvoljavam da se vređa krv Harkonena. Uostalom, sa kojeg moralnog stanovišta vi to govorite?! Pa vi ste u svom priručniku navele da su obmane koje širite to da vrlina uvek pobeđuje, a zao čovek nikada ne uspeva. Vaša religija je samo cinizam, zar ne?
- Izrodi – nastavljala je Časna Majka misleći kako bi najbolje rešenje za nju bilo da je ovde ubiju – da nije ona kuja Džesika…
- Šta da nije, volela svog jadnog vojvodu, mog tatu?! – preseče je Alija odlučnim glasom. – Uostalom, evo me. Mene je drugu rodila, žensko dete spremno za ponovno ukrštanje sa Harkonenom. Incest, to ste želele! Za sada ga nema, ali će ga biti. Baron će uživati…
- Dosta dete! – viknu Časna Majka glasom koji je više molio nego nešto zahtevao.
- Rekli smo da nećemo o baronu u tom kontekstu – skoro u isti glas je prekide i Fejd-Rauta.
Dok se Mohijam držala za glavu začu treći glas iz usta male Alije. Ovo nije bio glas devojčice, pa ni Alije koja je pre vremena porasla. Ovo kao da je neko drugi govori, brundao:
- Rekoh sa vešticama ništa lično.
- Baron Vladimir… pa vi i ne skrivate svoju abominaciju! – promuca Časna Majka.
- Ja više nisam gladan – odseče Fejd i ustade sa stola. – Bene Geserit pripadnice moći će slobodno da se kreću Carstvom. Cenim da ste sada bezopasne, pa zašto da vam to ne učinim. Možete završiti svoj obrok.
Alija ustade za njim, više stoga što joj se nije nastavljao ručak nego što joj je Fejd u tom trenutku bio zanimljivije društvo od slomljene pripadnice Bene Geserita.
Ivan Vukadinović
p.s. Na kontrolnom zadatku iz fizike jedan dečko je predao prazan list papira. Zadatak je bio da se pomoću barometra odredi visina zgrade i nastavnik ga je pozvao kod sebe. Nisam znao koje rešenje da odaberem rekao je mladac. Mogao bih baciti barometar sa vrha zgrade, pa meriti koliko dugo pada. Mogao bih ga dati domaru, pa da mi on kaže koliko je zgrada visoka. Mogao bih izmeriti visinu barometra, uporediti je sa visinom stepenika, pa izbrojati stepenike. Taj momak je bio Nils Bor. Uvek postoji više rešenja za bilo koji problem, za bilo koji test.
Коментари
Постави коментар