Сок из простате

У роману "Сок из простате" суочавамо се са једним веома култивисаним књижевним писмом. Мада се ради о једном демонијачком еротизму, чија је прва премиса да скандализује лицемерни малограђански укус, мада темељ овог писма садржи и еластицизовани облик књижевног нихилизма, уједно - свест и подсвест у игри еротских догађања и случајности, у којима је Јунак увек потенцијална жртва, ми пред собом имамо дело са књижевном структуром, књижевним исказом, књижевном вредношћу. Супротстављајући се  конвенционалним табуима, ослобађајући свој вербални систем из традиције наметнутог "смоквиног листа", он кроз еротско и опсцено, слободно и анархично у сопственом ставу према Тексту, ослобађа енергију првобитног, елементарног, јеретичког, арготичног, природног. У том настојању, вулгарности (боље рећи "вулгарности") схватају се као чиниоци природног говора, као еквиваленти вербалног система којим се постулира једна нова поетика природног текста, семенатизованог, по значењу и по звуку раскошног, који стреми да оствари апсолут слободног казивања...
Роман "Сок из простате" Јована Павловског и Ангела Бикова је једно од најоригиналнијих дела македонске и југословенске литературе, скупоцени алем-камен у мозаику њених вредности. То је јеретичко дело, са многим изазовима укуса и морала: једна посебност која фасцинира својом темом, својим изразом, својом драматургијом, својим моралом еротских, социјалних и политичких истина. "Сок из простате" је роман-утопија, бриљантни споменик еротизма, интелектуално частан приказ његових светлих и тамних места.
Он, Павловски или Биков, или обојица заједно, свеједно, без зазора и задњих намера свом читаоцу нуде једно еротско штиво, а он - читалац - ако оцени да га странице исувише иритирају, атакујући и на његов морални хабитус и на његов интелектуални (естетски) укус, може да затвори књигу или да поступи према свом нахођењу... Али не верујем да ће га ово ингениозно штиво оставити равнодушним, да еротске сцене између Ангела Бикова и Шарин Рашатовне, на пример, неће пропратити и једним својим еротским заносом и једним властитим еротским и моралним "наравоученијем".
Проф. др Миодраг ДРУГОВАЦ
 


Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину