Псеудопатриотизам

Ко ме дуже чита вероватно зна да волим поновити дефиницију блога по којој је исти дневник на нету. Такође, није небитно када се објави нешто на блогу. Блог објављен почетком месеца биће на листи блогова цео месец, односно до његовог краја. Други и трећи блог имају сличну предност. Међутим, блог објављен последњи у месецу, биће отворен кад год се "дође" на тај месец. Ту најповољнију позицију оставио сам за видео извештај са трибине свог романа Папа, то је масон. Кажу, и бог је себи прво створио браду... Тај блог има заједнички са овим тему лажног. Мада је у свом роману сагледавам на много ширем нивоу... 
Није лако обрачунати се са лажним патриотизмом у Србији, и не само зато што је то веома честа позиција. Да сви псеудопатриоти имају своју посланичку групу, када се конституише нова скупштина, имали би најмање 50 посланика. А ми живимо у земљи где је веома раширен антикомунизам 16 година пошто је смењен режим који је баштинио неке елементе социјализма и 26 година после првих вишестраначких избора. Нећемо сад улазити у полемику око антикомунизма тамо где "комуњара" практично нема (осим ако то није етикета која се лепи из неке своје пројекције) или ономе што ја зовем стерилни антикомунизам - критика која се поводи за површином, а не разматра да је цео систем нивелисања разлика институционализован од Француске револуције, а идејно раширен још раније од просветитеља, а можда још од Сократа у старој Грчкој... То овде није предмет критике, само подсећање на интелектуалну спорост, иза које следи подложност манипулацијама. Па, да пређемо на ствар.
Иако сам се оградио од антикомунизма сада, то не значи да онда није имао смисла. Тада, давно, неко рече да бити антикомуниста а не борити се против комунизма је исто као бити гурман, а не јести месо. А шта онда значи бити извикани антиглобалиста, а не борити се против експонента глобализма у својој земљи?! Џабе ти онда сликање са "браћом Ирачанима", против којих си раније подржао агресију (тада је било "браћо Американци"). Бићу сасвим јасан: Бити против глобализма, НАТО и ЕУ, а објективно на страни Вучића је перверзија! Свеједно од кога га браниш... То против кога, колико су они неки опасност за Србију још ћемо видети. Такође, истицање другачијих ставова, стратешких циљева и смислена критика појединих потеза, што видесмо у протеклој кампањи још и може да прође као опозиција глобализму. Али кад исти посеже за изборном крађом, тест је на чијој си ТАДА страни.
Дакле, аргумент је што су против истог стали Чеда, Борис, Чанак, Радуловић, Пајтић, иначе сви на ивици цензуса. Да, то говори о њима, но за мене је битније што говори о њиховој снази и опасности по Србију. Када имамо опцију која је завела скоро половину оних који излазе на изборе, а други по реду су њихови огавни (дојучерашњи?) савезници, онда је јасно ко је као противник приоритет. Најзад, нећемо ваљда пристати да величина буде свако ко опљуне по Чеди и Пајтићу, па чак и онај кретен из Курира... пардон Информера?!

Сада ћемо на северу Србије видети колико сам у праву. Изгледа парадоксално, но рећићу како је са неких објективних националних интереса Србије још било добро док су на власти у АП Војводина опстајали Пајтић и Чанак. Зашто, зато! Кад је било зашто да нема своје зато... Зато што нису имали Л од легитимитета, "жути" поражени у свим локалним изборима широм "Воше", а заједно са ЛСДВ нису имали ни 20% подршке што се тад знало, а сад и видело. А једна петина се не отцепљује, то не бива. Но, ако ОВИ буду мењали Устав, што је због Косова и Метохије, те преузетих обавеза, сасвим изгледно, видећемо да ли ће сад "шира аутономија" бити такође део пакета. Да би "нас" потапшали по нејаким европејским плећима... При томе ће неки напредњак рећи "па добро, зна се где се доносе одлуке", или "ми нећемо отцепљивати Војводину". Ништа, само што су то говорили и комунисти правдајући авнојевске границе и устав из 1974. Дакле, чисто логички, а не што сам ја опседнут СНС-ом...

Постоје позиције традиционалних инстутиција и светоназора у Срба које су објективно угрожене "новим добом", мада их тренутно (признајмо поштено) нападају само маргиналци. Рецимо отворено да је СПЦ таква "позиција".   Ширење "левичарских" вредности разара и њену позицију, па и могућност да се нечему успротиви у националном интересу. Међутим, признајмо да кад год је Црква била на удару (као светоназор, или као појединачни сакрални објекат), врх СПЦ се повлачио. Остајало се на бледим протестима, или чак неодређеним изјавама (потапање ваљевске Грачанице). Због тога врх ове институције нападају и многи верници те религије, било да су званично и даље у СПЦ или у "истинској", односно зилотској варијанти. Неки, међутим, мисле да се никако не сме нападати тренутни патријарх и остали из врха те институције, да је то као нападати команданта рова. При чему на тај ров отворено пуцају (да се метафорички изразим) само неке "е-новине" и "Атеисти Србије". Шта ће бити ако дође до озбиљнијег напада, озбиљнијих играча? Можда се ови ипак узнемире ако им угрозе возни парк и принадлежности...
Није од овога далеко ни оно што ја зовем зицер патриотизам или зицер традиционализам. За промоцију традиционалних вредности на речима, а понекад супротну сопственом начину живота, бићеш можда нападнут од медија и "невладиних" које поменух у горњем пасусу. И то је све... Са друге стране, можеш зарадити или да ти кроз руке прођу буквално милиони (претакање меда?). Такав је пример Дејана Стојиљковића, писца стрипова и лакших романа који је учествовао у државном пројекту (промотер преЦедник Николић) прославе 1700 година од Миланског едикта. То само по себи није лоше, што је то обележено на државном нивоу, ја се нећу прикључивати зилотима и екстремним атеистима који су једини нападали ову прославу. Други у име неке њихове визије секуларизма (која се иначе не примењује у Сједињеним Државама, а можда је била у Албанији Енвера Хоџе), а први против екуменизма. Но, што бих бранио Дексу од Ниш, кад он због тог својег традиционализма није угрожен, а лепо зарађује. А шта је тај Декса рекао о Косову, НАТО, ММФ-у?! Не сећам се да је изнео било какав став... Зато што би га ту можда став стварно коштао.
Америка је тако велика, а ја тако мали... рече својевремено иронични посматрач форумске расправе између мене и чедисте апологете Америке. Пошто је овај доведен дотле да не може негирати моју критику глобалног жандарма (не у име некаквог либерализма), скромно признаде да о томе не зна ништа... Нешто слично видесмо у претходној кампањи. Сведоци смо да се свашта-нешто догађа широм света. Ето, сретоше се чак и актуелни папа и васељенски патријарх. Све је то далеко изнад поимања просечног гласача у Србији, зато ајде да не рушимо Вучића. Тако, не баш отворено, али између редова рекоше представници листе (накнадно) назване "У инат свима". У инат свима, само не актуелној власти. Иначе, то су они што кукаше свима како им је "овакав човек" срушио листу, коју су без проблема поново пријавили и прославили се са неких пола процента гласова. Но тих пола процента, уз мало изборног инжињеринга у бројању гласова руши некоме цензус, а некога чини сигурнијим пред непоузданим партнерима с којима има на папиру већину. Пише се то можда с неколико ништица, па онда схватамо... Само што је и прва цифра када је реч о кредибилности таквих "величина" такође једно велико ништа.
Иван Вукадиновић

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Јуриш у поробљену отаџбину