Сељанија и малограђанштина

Шта је по теби горе, сељанија или малограђанштина?
Драгослав Бокан (КУЛТ!)

Наравно, ово је трик и веома сугестивно питање. Ретко ко би мирно одговорио да је сељанија гора, заправо лако је проценити да је постављач питања управо тражио супротан одговор. Али зашто је то малограђанштина гора од сељаније?! Можда зато што је потоња лако уочљива, док се прва вешто прикрива. Или је разлог што нас сељанија некако чини супериорним, док пред малограђанштином морамо да се доказујемо - или да смо бољи (већи грађани?) пред критеријумима који се постављају; или да обарамо те критеријуме и постављамо своје... Но, није ли онда малограђанштина ипак боља, јер боље је супротстављање малограђанштини?!
Пример (или примери?) са слике лепо илуструју сељанију. Такође показују зашто сељанија (супротно имену) није рурална, него урбана. Узгред, урбано је посебан феномен, када се посматра изван стручног вокабулара урбанизма, грађевине - да ли сте чули да је неко из старе урбане породице!? Домаћин из Бајчетине и жена му одличан су пример класичне сељаније. То још није сељанија која покушава да буде малограђанштина, да је таква одрицала би се свог порекла. Не, преЦедник је веома срећан да пече ракију, поноси се тиме, једном је чак опијао амбасадора Индонезије, загрљен са извесним Топалком. Али ипак му је селфи са Обамом већи гушт, као и што његова госпођа не помишља на јелек & опанке него на гардеробу чији сваки примерак превазилази просечну годишњу плату у земљи ђе је "прва дама". 
Екрем и Маца Дискреција (у првом реду) такође би били пар представника урбанизоване сељаније. Пар познат из ријатија који је тако давно (пре неколико година) представљан као најскупљи, смештен у гламурозну вилу. Мада је Екрем познатији по оном псеудо-повратак-селу шоу "Фарма" (спој оних који село нису напуштали, мада су им главни извори прихода предграђа, и оних којима село и аграр чуче колико и пилету сисе, ал ето мора се због лове...). Но има друга слика (читалац нек се потруди) где је Екрем са својом правом госпођом, венчаном женом. Обичан пар сељака (не у пежоративном значењу), мада је он ту "упарађен", или можда лумп-пролетера, сиротиње... никаква кичерица...
Иначе, сељанија а не малограђанштина је и МегаФРенд, МегаДЕНС... овај Незбит. Управо зато што је овај (а по дифолту и остали приватни факултети) тако неубедљив у покушају да се представи као део грађанског, да ретко ко стварно и жели да се таквим представља. Не, њему је потребна диплома ради дипломе, или чешће ради неке схеме, и то се и не крије... Поштено!
Са друге стране, пример који је дао такође Бокан (као и пример преЦедника нам) - Оља Бећковић. Ћерка националног барда и пропала глумица (али ипак дипломирала на државној академији, односно факултету). Дакле неко ко баштини неке вредности, али их не представља. Као таква, наравно да не жели испасти глупа, али тиме није инхибирана, дапаче. Овде је напад најбоља одбрана, почевши од нељубазности спроћу укључених гледалаца које она бира (јер нема директних укључења), преко провокативног држања оних које не воли и фамилијарног "ти" са неким од редовних гостију с којима се зна ван студија (а то је иначе реткост у земљи Србији...), па све до театралног одласка из приватне (а видећемо зашто је то битно) медијске куће. Да би се наставило по старом у другом медију. Узгред, али не мање битно - њој пре долазе политичари на рапорт него формално првом човеку у држави, што нам говори о односу снага малограђанштине и сељаније. 
Није далеко од ње ни бивши преЦедник, кога су неки звали Кен, а неки Клуни. Син дисидента, али сам никада дисидент - и као опозициони "лидер" представљан као "опасан фрајер". Друга виолона док му се карте нису сложиле. Од онда вечно у одбрани "Европе", па онда "Косова и Европе". Јер Европа значи нова радна места. Тако, "брате" значи Мунзе-конза. Наравно да та радна места нисмо видели, јер малограђанштина је пре свега симулакрум
Актуелни премијер није далеко од онога којег је почистио са власти. Некада навијач, односно хулиган, чега се ни сад не стиди, мада нешто није остао упамћен у тим круговима. Такође са асфалта, а пореклом из грађанске породице из Босне која је каже страдала у усташким прогонима (а онда чујемо другу верзију која укључује мењање вере). До коске у одбрани српства (и чекићства), ратне политике и следби Војводе... А онда "коперникански обрт", или (што је било модерно рећи) "квантни скок" - још жустрији у одбрани "европеизације" (уз кадар сељаније - од МегаФРенд доктора до керамичара који воли да му новинарке клече), читању Макса Вебера, следби Ангеле Меркел и раду 25 сати дневно, недељом и празником, чак на Нову годину, чак кад "растури" на изборима, па ето неће да слави, у торте се не разуме... 
Шта у тој слици фали? Па делује да искрено покушава и једно и друго, ратну реторику и промену свести... Не, није ту проблем промена ставова, уосталом дешава се и то. И та промена је само последица онога што јесте проблем. Проблем је недостатак аутентичности.
Суочен са сељанијом осећаш се некако супериорним. Иако су ови изгурали до позиција, теби остаје ипак оно нешто што они немају. Уосталом, не каже џаба народ "Паметнији попушта, будала остаје". А где то будале остају? Па на власти, си кларо... Али малограђанштина тежи да тебе промени, а ако не пристанеш на њен "дискретни шарм буржоазије" бићеш етикетиран као да си ти сељак, ретроградан, фашиста и слично... И онда имаш потребу, ако опстајеш у контри, да мало и себе преиспиташ. Супротстављајући се сељанији, активно или пасивно, можеш само бити утврђен у ономе што већ јеси. Ти јеси завршио државни факултет, а не тамо неки Незбит, јеси прави инжењер или економиста... Но, противећи се малограђанштини можеш преиспитати и своје ставове, или можда у њима и "спонтано" еволуирати, а ти ставови нису далеко од тебе - јер ако ово читаш вероватно си неки буржоа, средња класа, неко из редова одакле се регрутује малограђанштина. Као што је и потписник ових редова...
Како ме нешто мрзи да се лично преиспитујем, погледајмо како би од преиспитивања могао имати користи неко други. Историчар Чеда Антић делује да је далеко од поменуте малограђанштине, но ипак се та удаљеност не мери у парсецима. Тако је у емисији "У недостатку доказа" (РТВ) почео реченицу са "Наравно да сам против да се држава меша у економију..." После тога је ваљда следило нешто где држава ипак треба да се умеша, но то сад није битно, иако важи оно да everything before but is bullshit. Ипак неки базични Чедин дискурс (тзв. грађански национализам) следи либералне мантре о држави као ноћном чувару система, и ваљда невидљивој а свемоћној руци тржишта. Не улазећи у оспоравање ових мантри, погледајмо какав је положај Чеде Антића, историчара, у радикалном капитализму, тамо где се држава не меша и све је (ваљда) приватно, ослобођено стега тог огавног Левијатана...
Треба схватити да буржоазија није исто што и класа капиталиста. Ако то није уочио Карл Маркс, јесу такви теоретичари као што је рецимо био Пол Пот (иначе много, много познатији у пракси). Буржоазија нема средства за производњу у свом власништву. Но, њима можда управља, ако су јој делегирана. А у већини не ради ни то, већ је реч о широком слоју грађанских професија, од тзв. критичке интелигенције до обичне бирократије. Али шта ће радикалном капитализму историчари? С колико се ништица то пише? Како то доприноси производњи, и још битније - потрошњи?! Није ли сам Чеда живео, хранио се, на државним јаслама?! Или можда парадржавним... 
Наравно, могло би се рећи да је било некад мецена, легата, а капиталиста као што је био Илија Милосављевић Коларац. Који су остављали народу добра и институције, где би ухлебљење нашли и убоги историчари. Но да ли је тако нешто данас могуће, не само код нас него и у свету; да ли би код нас било могуће да није било диконтинуитета развоја капитализма из 1945?! Јер управо је тај развој водио ка глобалном, монополном или радикалном капитализму (о којем је уосталом Маркс писао) где немамо Коларца, него имамо Сороша. А колико код њега можеш бити "критичан" и "самосталан" није тешко сконтати. Зато је Чедин став да "наравно да држава не треба да се меша" малограђански иако је сам Чеда интелектуална громада у односу на неке друге "интелектуалце". И такав став тражи преистипитвање, што је и требало доказати, ШТД.
Иван Вукадиновић
п.с. По писању блога сазнам да је Екрем умро, ове године, као и Боуви, Блек, Принс... мора да је журка на небу. Но то не мења улогу коју је играо у систему који му је, као и многим другима, наметнут. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović