Како бојкотовати Песму Евровизије

Да будем искрен, до Песме Евровизије ми је стало колико до лањског снега. Па добро, не баш толико мало, рецимо више као до преклањског у Фекетићу, када је неко добио прилику да изиграва Супермена. Супермен и Евросонг су из истог кичастог културног модела. У међувремену су се ствари погоршале, по Евросонг посебно. Из кича се прешло у шунд, из имитације аутентичног, у његову деструкцију. 
Такође, нисам ни културни чистунац. Ко хоће да гледа и слуша шунд може у своје време. Ко хоће да га прави, може и то - али о свом трошку. Да плати порез на тровање народа. Није ми ни све са Запада мрско. Као што рече мој пријатељ, познат у евроазијским круговима - ја сам био скинхед, а не козак. Нешто слично бих и ја могао рећи: ја сам био панкер.
Не идем много ни на "патриотске групе" на фејсбуку, осим кад имам шта да поделим. Исувише кукања за мој укус. И анализа које немају много везе са нама - сада и овде. И тако... кренуо сам да делим текст који промовише идеју Евроазије, дан после Евросонга, и имао сам шта да видим...
Гомила линкова који нам објашњавају о чему је то победница Џамала певала, како је гласао народ у разним земљама, укључујући и нашу (за Русију), а како жирији (за Украјину); бар да су дали имена несрећника из "нашег" жирија, било би заимљиво. Коментари, цоктање, пражњење беса и слично... Као да је то, одједном (иначе веома је мало предиктивног деловања, макар упозоравања на време), најважнија ствар на свету. Мада било је и духовитих текстова или коментара. Неко је цитирао Бату Стојковића "Стаљин вас је убијао, ал' вас није убијао довољно" (те речи, тада изговорене са другим циљем, постадоше некако пророчанске). А нико да постави једно сасвим једноставно питање: Што наша земља у томе учествује?! И важно потпитње: Шта ја могу да учиним да не буде тако?
Учинити нешто није уопште тешко, тражи мало труда и, наравно, устанак из удобне фотеље из које буљимо у екран монитора. Пријави се скуп у станици полиције, разгласи "на друштвеној мрежи" (не спорим да има користи од истих), осмисли некакав перформанс да привуче пажњу, и најважније - дође се на скуп! Само последње треба да "одради" неко ко овај текст чита, остало је урадило удружење грађана Евроазијски пут. Скуп којим тражимо бојкот Песме Евровизије убудуће је испред зграде РТС-а, у недељу 29. маја у 18 часова. Лично не волим реч "протест", делује дефанзивно и као нешто постфестум (добио сам већ такву примедбу). Па, ово јесте узрокованом догађајем о којем иначе не размишљамо скоро уопште, и реакцијом родољубивог дела јавности на исти. Но, није постфестум, јер нам следи следеће године иста ствар. Дотле се може потписивати петиција, тема покренути у јавности, са једноставним питањем - за чије бабе здравље Србија у том циркусу уопште учествује?!?
Нема потребе да се много објашњава зашто треба бојкотовати Песму Евровизије, на сваки начин (учешће представника, пренос на "јавном" сервису, гласање...). Огромна већина Срба зна да нас је Црвена армија ослободила те 1944, о којој Џамала пева. И да су Руси чинили већину те војске, коју данашња Русија с правом баштини. Огромна већина Срба не види у Кончити  Вурст свој културни модел, нити она или он за њих представљају Европу (о чијој се традицији може много тога рећи, но биће да таквих гнусоба ипак раније није било). Већина вероватно већ добро зна да овакве појаве нису изузетак, већ више правило. Па, већина би требало да зна да се ствари ту никако и ничим не могу поправити, те да је најбоље све то напустити, не осврћући се. Уосталом, имамо преседане - рецимо да Италија неко време није учествовала, а и зашто би - има Санремо. Па имамо и ми своје фестивале!
Знамо да смо тамо постизали некакве успехе, пре неких десетак година. Евровизија је тада била само за нијансу мање лоша, па ипак не треба замерати некоме ако се радовао због успеха Ланета или Молитве. Потреба да се докаже на сваки начин пред странцима јесте провинцијална и комплексашка, но дошла после година изолације, наметнуте од тих истих странаца. Слабости су људске. Но, онда су променили правила, па није гласао више само народ (односно гледаоци). Није тешко погодити зашто је то тако, па ни да није реч само о песми и наступу. Било је ту доста приче о намештањима, било је скандала и у домаћем избору "нашег предтавника", док он није постао сасвим нетранспарентан (на српском: гледалац "јавног сервиса" се ту више ништа не пита). Но, то све није најбитније, као ни прича да се Русији константно намешта да не победи. Најбитније је што ми народ, грађани, то све плаћамо - из буџета а однедавно и таксом која је велика онолико колико је Премудри повећао неке пензије.

Лидер једне веће опозиционе странке је због скандалозног гласања тражио смену на врху РТС-а. Као да Бујошевића није одавно требало сменити због начина на који "јавни сервис" прати оно што се у народу и земљи догађа. Уосталом, као идеолошки пристрасан, а политички превртљив, није требало ни да дође на то место. Неко би и нама, с правом, могао рећи што протествујемо због овога, кад већ у самом раду РТС-а има гомиле других разлога за протест. Тачно је да много тога треба мењати. Зашто би неко плаћао из свог џепа за емисију "А сада Рада"?! Па, ово је прилика да се покрене дебата о раду РТС-а, почевши од једног циља који је сасвим достижан, а коме је тешко аргументима се успротивити. Јер тешко је објаснити шта Србија има од учешћа на Евросонгу. Овим путем отварамо дебату о раду "јавног сервиса" иначе, о оправданости плаћања претплате, и другим стварима.
На крају, зашто уопште Евроазијски пут ово организује? Два су разлога. Дефинисали ми Евроазију као само језгро великог континента, или као унију Европе и Азије (а сада нећемо о томе); описивали ми њену културу као културу превасходно Руса и народа на територији данашње Русије (Алтај, Урал, Сибир...), или као културу степа и шума, културу целог северног умереног појаса - ту Џамала и Кончита (раздор и распадање) немају шта да траже! Ми смо и традиционалисти, читали смо Еволу, Калајића,Геона... Па, код њих се помињу такви као Кончита - као знаци несумњиве пропасти, Последњих Времена, Кали-југе... То чак има добру страну, Како је пред зору најтамније, тако ове појаве убрзавају коначан крај, после чега следи нови почетак. Зато се чуде и скандализују успесима "десничара" или "екстремиста" широм европског континента. А они "умерени" и "демократе" растурише цео Блиски исток! Све је то једна велика плима новог Почетка, чији део и ми можемо бити. Макар искористили један у суштини небитан повод. Мада, често тако и бива...
Други разлог је што смо ми удружење које има шта рећи овом народу. А зашто то не би рекло путем јавног сервиса, који због нас постоји!? Не морамо бити баш ми представљени, мада дали смо до сада довољно разлога, нека то буду наши истомишљеници који, према истраживањима, представљају бар половину грађана којима није до "интеграција", па ни до неких других "добара" мондијализма - уништење културних добара, обавезна вакцинација, ГМО и слично... О свему томе РТС не извештава, или приказује као деловање "шачице екстремних". Због тога је зграда РТС-а у Таковској место које походе разни протестанти, од оних који протествују за спас Ваљевске Грачанице, до оних који су били против капитулантског уговора са НАТО, па је РТС за неких пет пута смањио број окупљених на скупу. Походимо и ми зграду РТС-а у Таковској 10, у недељу 29. маја у 18 часова. Покажимо да не желимо учествовати на циркусу који зову Песма Евровизије, и да се не слажемо са радом нечега што нас као јавни сервис све представља, за наше новце.
Иван Вукадиновић,
председик Скупштине удружења Евроазијски пут


Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део