Са путовања - Салцбург

У походе овом аустријском градићу, ђе имам младог рођака који оде у најновијем таласу часне дијаспоре, одох овог варљивог пролећа. Кренух по дану аутобуском линијом која теоретски иде до питорескног месташца Браунау, о којем ће још бити речи; у пракси сам има лични превоз као једини који оста до Салцбурга, о чему и не морам...
Кренух по дану, очекујући сликање Алпа и оног пре, али ме испрати киша како уђох у Хрватску. Киша је остала доследна до дана када сам напуштао Салцбург, јер сваког госта за три... па добро, девет дана доста. Од тога у пролазу доста врх Сљемена, све што видех од Загреба и околице.
Оно што не сликах, јер можда и не сме, уосталом као "стара школа" не сматрам прикладним, је бодљикава жица на граници Словеније, и Шенген зоне, ез вел... Камо мекана столица, овај моћ ЕУропска?!?
Наравно, то је због миграната, или ти "избеглица", како им неки тепају... У знаку њих су ваљда били и председнички избори за функцију која је наводно протоколарна, а према њином уставу нешто бар мало више, а колико се неки штрецају барем битан симбол. Па ево неки крајње успутни, површни и наравно субјективни судови.
Успут приметих само плакате једног кандидата, као да он једини трчи ту трку, то је било у Грацу и околини. Према паролама видех да је то Слободар, очи му се цакле на плакату, као да тражи шљиву (имао сам једно кратко време таквог "шефа" у једној од евроазијских прича у којима учествовах)... или да не причам тако о ономе ко ће изгледа бити преЦедник, само да се изброје гласови поштом којих је чак 12% (код нас толико гласа из гроба, па шта!) Но добро, могао би проћи и као неки Србенда, наши тамо гласају за њега, етц... 
Другог видех тек у Салцбургу, где јењегових плаката нешто више. Делује ко неки стари лисац, као ненаметљив "човек из народа", а оно испод Мире... То је Зелени. Нешто ми увалише његови за брак (прво сам Ehe читао као eye - као Око за све... мој немачки). Рекох да није оно За живот, то је и код нас популарно, кад оно кукњава за педере и лезбејке како су потлачени, ваљда јер нису довршили своју владавину светом... (слика нема, политичаре не сликам)
Салцбург није влики град, има мање од 200.000 становника. Ако се крене од хауптбанхофа треба мало следити путоказе и укаже се импресивна цитадела ФЕСТУНГ ХОХЕНСАЛЦБУРГ. Горе се може стићи пешке или успињачом.
Пошто ме успињача цимнула великом брзином стигох на врх. А кад видех поглед са те висине, заврте ми се у глави. Не знам како сам некада био планинар. Но, све то вреди, јер како рече мој омиљени владика - Ко на брду ак' имало стоји, више види но онај под брдом!
Унутар цитаделе је војни музеј, где су приказана учешћа градских регименти у војскама Аустрије и Аустроугарске. Салцбург је био једно време независан град (биће о томе још речи), али не видех нешто од тога. Иако су углавном трпели поразе у ратовима, мада не увек у биткама (тешко Талијане победити...) они се тога не стиде, дапаче. Па добро, не стидимо се ни ми победа, у музејима се још увек не стидимо...
Него шта рекох, да ме киша испратила, а на оним сликама лепо време. Па имао сам два цела, добро искоришћена дана. Но да не буде да лажем, ево једне с верним кинеским кишобраном...

Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину