Староградски бисери

Владимир Ђурић Ђура, познат као Ђура Морнар, урадио је истраживање порекла познатих тамбурашких песама, шлагера, балада и романси. Заједно са CD-има доступно је на трафикама под именом "Староградски бисери". Све песме су у извођењу групе Шејка. У својим објашњењима Ђура се дотиче околности у којима су настајале песме, биографија текстописаца, композитора и извођача (нпр. Звонко Богдан, Јаника Балаж), но такође и антрополошких опсервација које су на трагу његових истраживања (о)културе. Тако је обрађен и сам феномен музике, њеног настанка...

Копао сам дубок зденац

Копао сам дубок зденац
Годину ил' две
Љубио сам девојчицу
Од годину пре
Еј жалим, жалим
Биће мени жао жао
Узеће је други
Узеће је моја бити неће
Еј жалим жалим
Биће мени жао жао
Узеће је други
Узеће је моја бити неће
Удаде се неверница,
Оде за другога
А ја оста неожењен 
За живота свога
Сад са мога зденца воду 
Пију орлови
Моју драгу одведоше 
Туђи сватови

Песму Копао сам дубок зденац направили су Украјинци, а у Србију је стигла пре сто двадесет година. Песму Копав, копав кириченьку аутора О. Страдника обрадио је И. Тимко. Била је нарочито популарна међу Русинима у Србији. Ова заједница позната је и по популарисању нумере Ај русе косе цуро имаш, која се свира као нарона песма у Израелу, Русији, Србији...
Мотив који се провлачи кроз текст ове песме о младићу који је преварен и чија се драга удаје за другог, много пута је коришћен у текстовима домаћих песама, на пример Балашевићева Јесен стиже Дуњо моја или Те ноћи кад си се удавала Јасенка Хоуре. 
Хиперборејски номадски народи, који су преко руских и украјинских степа стизали до плодних равница Мађарске, Румуније и Србије, често су у свадбарским обичајима изражавали своје емоције до максимума. Највећа срећа или највећа туга могла је да задеси човека у зависности од тога да ли је жена, то јест млада, припала њему или другом. Копање Дубоког бунара може имати и своје психоаналитичко тумачење у делу Тумачење снова Сигмунда Фројда и значи разоткривање Едиповог комплекса. 
Владимир Ђурић Ђура



Прави корени музике

Реч музика надахнуле су Музе, грчке богиње. Тајна збивања у историји цивилизације, често су била праћена међусобним везама музике и окултних радозналаца. Најчешће су ти исти радозналци били посвећеници у одређене мистерије, или припадници одређених тајних друштава, култова или религија. Реч Окулт потиче од латинске occultus, што значи скривено, тајно, илегално, заверенички (у чему је проблем!? - оп. А.) У пренесеном значењу ова реч означава знање намењено само одређеној групи или знање који би требало да остане тајно. Међутим, од двадесетог века наовамо окултна знања откривена су путем огромног броја књига, часописа, мултимедијалних дискова, а са појавом интернета готово све тајне скривених друштава постале су доступне свима. Ипак, додир са окултним, омогућавао је бројним мислиоцима или уметницима да лакше дођу до трансцеденције и завире брже у оностране светове. Крај двадесетог века обележила је експлозија информација и бројна открића међу којима је и појава такозване World music.
У окриљу World music последњих двадесетак година откривена су небројена уметничка музичка блага из културне баштине читавог света. То откриће показало је да музика заиста има огромну улогу у већини езотеријских церемонија практиканата натуралне магије. Три тома Рутлиџовог издања World music откривају фантастичну версатилност музичких праваца кроз историју цивилизације људи. Географски читава планета земља препуна је занимљивих места на којима се развијала одређена музичка форма и коју су изводила поједина племена, мале заједнице, комуне, али и већа друштва, комплетни народи. Од двадесетог века са технолошким напретком медија, музика је постала глобална...
Владимир Ђурић Ђура


Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину