Андреј Линде о свести

Према стандардној материјалистичкој доктрини свест, као и простор-време пре открића опште релативности, има секундардну, подређену улогу и била је сматрана само функцијом материје и оруђем за опис истински постојећег материјалног света. Засигурно је могуће да се ништа попут модификације и уопштавања појма простор-времена неће десити са појмом свести у надолазећој деценији. Међутим, правци истраживања у квантној космологији научили су нас да и сама изјава проблема, која се на први поглед може чинити потпуно метафизичком, може понекад имати стварно значење и постати веома значајна за даљи развој науке. Због тога бисмо желели да преузмемо одређени ризик и формулишемо неколико питања на која још увек немамо одговоре. 
Није ли могуће да свест има, као и простор-време, своје сопствене степене слободе и да би нас игнорисање овог довело до непотпуног описа универзума? Да ли ће се испоставити, са даљим развојем науке, да су проучавање универзума и проучавање свести неодвојиво повезани и да ће коначни напредак у једном бити немогућ без напретка у другом? Да ли ће се после развоја уједињених геометријских описа слабих, јаких, електромагнетних и гравитационих интеракција, следећи важан корак бити развој уједињеног приступа целокупном свету, укључујући и свет свести?
Сва ова питања могу нам се учинити наивним и као онима којима није место у озбиљним научним публикацијама, али рад на пољу квантне космологије без одговора на ова питања чак и без покушаја расправе о њима, постепено ће постати тежак као и рад на теорији топлог универзума без знања о томе зашто постоји толико различитих ствари у универзуму, зашто се паралелне линије никада не секу, зашто је универзум скоро хомоген и изгледа отприлике исто на различитим положајима, и тако даље... Сада се, са могућим одговорима на ова питања, можемо изненадити да је 1980. године била сматрана лошом чак и сама расправа о њима. Разлог је заиста веома једноставан: постављајући таква питања, признајемо непознавање једноставних чињеница о свакодневном животу, осим тога она посежу царству које изгледа као да не припада позитивном знању. Много је лакше убедити себе да таква питања не постоје, да она некако нису легитимна или да је на њих неко давно одговорио. 
Најбоље би било да не понављамо старе грешке, већ да отворено признамо да проблем свести и са њим повезани проблеми људског живота и смрти, не само да нису решени, већ су на елементарном нивоу неистражени. Примамљива је потрага за везама и аналогијама, чак и ако су на почетку плитке и површне, у проучавању већег проблема - проблема настанка, трајања и завршетка универзума. У неком будућем времену може постати схватљиво јасно да ова два проблема нису толико раздвојена као што се чине.
Андреј Линде
Физика честица и инфлаторна космологија
Академска књига, стр. 368-369.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину