Врховни бог

1. Компетенције врховног бога покривају читаво стабло живота и космички поредак. Универзално или врховно божанство у једном митолошком систему своју моћ протеже на целину бивствене структуре света, на космолошку и антрополошку, природно-просторну и повесну димензију. Космолошки, ово божанство ствара, одржава и разара свет; врховни бог сеже од Доњег до Горњег света, контролишући целокупно збивање на тој вертикали. Он је одговоран и за целину годишњег циклуса, и то на макроинвоу: пролеће - лето - јесен - зима; а на микронивоу: јутро - дан - вече - ноћ, односно од понедељка до недеље; коначно, он држи однос према свим странама света: исток - запад - север - југ. Универзалност врховног бога се протеже и на другу бивствену, односно повесну раван света, на антрополошки циклус; врховно божанство брине о рађању, настанку живота, о одржању живота и о смрти, као и о периодима преласка Бића из једног у други егзистенцијални статус (новорођенче, трудница, породиља).

Постоје бар четири кандидата за ову сложену функцију врховног словенског бога. Пре свих, то су Триглав или Тројан, иако је, по некима, реч о истом божанству са два различита имена, затим Световид и Сварог. Свим овим боговима иманентне су све три димензије космогонијског или просторног устројства света: стварање - одржавање - рушење, као и три повесно-временске димензије у тзв. кружном кретању антрополошког, животног циклуса: рађање - процесуирање живота - смрт. Биограф Ебо је још известио о тој чињеници, иако по "мишљењу паганских свештеника Триглав има три главе, јер је владар три краљевства - неба, земље и пакла. Истоветну структуру Триглава показале су и песме из Милојевићеве збирке (1869-1875), као и руска Велесова књига.

2. Словенски пантеон према Велесовој књизи. Велики Триглав, коме се у прологу књиге Словени поклањају, представља свето тројство које образују: Сварог, Перун и Световид. Сварог је небески бог, деда богова, чија је хипостаза "страшни бог Рода божјега"; он је творитељ "целокупнога Рода" извор је живота за кога Срби имају своје одређење: Страшни Бог (=Страхаило), односно Бог као стари крвник, што се находи у познатој изреци: "да да Јаки Бог". Перун је бог олује и ратни бог, док је Световид бог неба и света Западних Словена. Асов примећује како су "древни Словени веровали у једног небеског Бога, Сведржитеља, но кога су називали различитим именима: Сварогом, Перуном, Световидом и, на крају, Триглавом, то јест - Тројицом. Поставља се питање не вуче ли поменута идеја Асова о "тројици" на својеврсну христијанизовану интерпретацију, посебно кад интерпретира Сварога као Бога Оца, затим Перуна као Бога Сина, а Световида као Светог Духа, закључујући како је Велесова књига повесница о "великој тајни" о тројединству - сиболизованом у Триглаву, кога сачињавају: Перун, Сварог и Световид. "Остали богови су потчињени небеском сведржитељу - Триглаву" (Асов). Коначно, поставља се питање није ли идеја о великом "тројству" у ствари прехришћанског карактера? Ми знамо да су је поједини филозофи религије налазили већ у индијској митологији, у божанству Тримурти које чине: Брама, Вишну и Шива. 

Сретен Петровић

Српска митологија