Шаманизам - Епилог

Епилог у књизи Шаманизам, аутора Мирче Елијаде.

Нема прекида континуитета у историји мистике. Ми смо у више наврата у шаманској екстази уочили "чежњу за рајем", што подсећа на један од најстаријих типова хришћанског мистичког искуства. Што се тиче "унутрашње светлости", која игра темељну улогу у индијској мистици и метафизици као и у хришћанској мистичкој теологији, она је, као што смо видели, потврђена у ескимском шаманизму. Додајмо да мађијско камење, којим се пуни тело аустралијског medicine-man, у неку руку симболизује "чврсту светлост".
Но шаманизам није важан само због места које заузима у историји мистике. Шамани су играли важну улогу у одбрани психичког интегритета заједнице. Они су у правом смислу борци против демона; боре се једнако против злих духова, болести као и против црних чаробњака. Узорни лик шамана-борца је Дто-мба Ши-ло, митски оснивач шаманизма На-ки, неуморни убица демона. Присуство ратничких елемената, од велике важности у извесним типовима азијског шаманизма (копље, оклоп, лук, мач, итд.), објашњава се нужношћу борбе против демона, правих непријатеља човечанства. Уопштено, може се рећи да шаман брани живот, здравље, плодност, свет "светлости" од смрти, болештина, неплодности, несреће и света "мрака".
било је јаче од мене

Борбеност шамана понекад постане ратоборна страст; извесна сибирска предања веле да се шамани непрекидно боре у животињском облику. Но таква ратоборност пре је изузетна; она одликује неке сибирске шамане и мађарског талтоша. Основна је и свеопшта борба шамана против онога што би се могло назвати "силе-Зла". Тешко замишљамо шта један такав борац може представљати за архајско друштво. На првом месту, то је извесност да људска биће нису сама у једном страном свету, окружени демонима и "силама Зла". Поред богова и натприродних бића којима се упућују молитве и жртве, постоје и "специјалисти за свето", људи кадри да "виде" духове, да се успну на Небо и сретну Богове, да сиђу у доњи свет и боре се против демона, болести и смрти. Битна улога шамана у одбрани психичког интегритета заједнице састоји се нарочито у овој чињеници: људи су уверени да један њихов човек може да им помогне у критичним околностима изазваним житељима невидљивог света. Утешно је и охрабрујуће знати да је један члан заједнице кадар да види оно што је за друге скривено и невиљиво и да да непосредна и одређена обавештења о натприродним световима.

И управо захваљујући својој способности да путује у натприродне светове и види надљудска бића (богове, демоне, духове мртваца итд.), шаман је дао одлучујући допринос познавању смрти. Велики број чињеница из "погребне географије", као и известан број тема из митологије смрти, вероватно су резултат екстатичких искустава шамана. Крајолици које опажа и лица која среће на својим екстатичким путовањима на онај свет сам шаман у појединостима описује током или након транса. Непознати и ужасавајући свет смрти добија облик, организује се сходно специфичним типовима; на крају показује известан лик, а временом постаје близак и прихватљив. Са своје стране, лица која настањују свет смрти постају видљива; она имају изглед, личност, па чак и биографију. Мало-помало, свет мртвих постаје спознатљив а на саму смрт се од сада гледа као на обред преласка у духовни начин постојања. На крају крајева, приче о екстатичким путовањима шамана доприносе "одуховљењу" света мртвих, обогаћују га чаробним облицима и ликовима.
Већ смо указали на постојање сличности између прича о шаманским екстазама и извесних епских тема усмене књижевности. Опасни доживљаји шамана на оном свету, искушења која трпи приликом екстатичких силазака у доњи свет и на небеским успењима, сећају на доживљаје из народних прича и јунака епске књижевноси. Врло је вероватно да је велики број "тема" или епских мотива, као и много ликова, слика клишеа епске књижевности, у крајњој анализи, екстатичког порекла, у смислу да су позајмљени из приповедања шамана о својим путовањима и доживљаја у надљудским световима. 
Такође је вероватно да је преекстатичка еуфорија представљала један од извора васцелог лиризма. Када припрема свој транс, шаман удара у бубањ, дозива духове помоћнике, говори "тајни језик" или "језик животиња", подржавајући њихове крикове, а нарочито певање птица. Коначно доспева у "посебно стање", које подстиче лингвистичко стварање и ритмове лирске поезије. Још и данас је песничко стварање чин савршене духовне слободе. Поезија изнова ствара и продужује језик; сваки песнички језик почиње као тајни језик, то јест као стварање личног света, савршено затвореног. Најчистији песнички чин настоји да језик изнова створи пошав из унутрашњег искуства које, попут екстазе или религиозног надахнућа "примитивних", открива саму основу ствари. Управо пошав од лингвистичких старања такве природе, омогућених преекстатичким "надахнућем" касније су се искристалисали "тајни језици" мистика и традиционални алегоријски језици.

Ваља такође рећи неколико речи и о драматичној природи шаманске сеансе. Не мислимо само на понекад врло разуђену режију сеансе која, очигледно, благотворно утиче на болесника. Свака права шаманска сеанса на крају постаје призор којем нема равна у свету свакодневног искуства. Баратања ватром, "чуда" каква се изводе помоћу конопца и манговог стабла, мађијски подвизи, све то открива један други свет, чудесни свет богова и врачева у којем све изгледа могуће, где се мртви враћају у живот а живи умрли да би потом васкрсли, где се за тили час ишчезава и поново појављује, где су укинути "закони природе" а јавља се на очевидан начин извесна људска "слобода".
Нама модернима тешко је да замислимо одјек таквог призора у "примитивној" заједници. Не само да шаманска "чуда" потврђују у учвршћују структуре традиционалне религије већ она подстичу и потхрањују уобразиљу, укидају препреке између сна и непосредне стварности, откривају погледе у светове настањене боговима, мртвима и духовима.
Зауставимо се овде са неколико опаски о културним творевинама које су омогућила и подстакла шаманска искуства. Њихово дубље проучавање превазилази границе овог дела. Каква би се лепа књига могла написати о екстатичким "изворима" епске прозе и лиризма, о преисторији драмском призора и, уопште, о чудесним световима које су открили, испитали и описали стари шамани...
Мирча Елијаде, Шаманизам
и архајске технике екстазе

Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину