Старославци - Родноверје

Као што се да видети у мојој биографији између осталог сам члан Удружења родноверних Србије "Старославци". До тога је дошло "стицајем околности"; наравно ништа није случајно, али се само неки низови узрока могу испратити. Овде бих могао реконструисати како смо се нашли, но то сад није најбитније - нашли смо се.

Лично нисам неки присталица догме, ритуала и организоване религије. Можда би за моје верске ставове најбољи опис био онај који је дао Гијом Фај - пагански агностицизам. Ако код Старославаца има догме, а ја нисам тога много нашао, није то оно што би ме привукло. Ритуале посматрам као део дружења и свиђају ми се, но не бих због тога писао овај блог. Организација је рудиментарна, што је добро - не само због онога што рекох о организованој религији, већ и због срања, овај стања са свиме што је "организовано" у земљи Србији...

Па шта ме је онда привуко, до те мере да се мотам на главним скуповима (који прате годишњи ток Природе), па онда и да постанем друг члан!? Можда је то већ мој манир, а контам да је у Србији тешко хвалити нешто у "позитивним" а не "негативним" карактеристикама - другим речима лакше је рећи да је неко добар јер је избегао грешке на које се други пецају. Но ипак, кренућу од нечега што сматрам позитивном вредношћу, па онда чега код њих нема, а нажалост има много у Србији, кода пагана широм света, па и код осталих паганских (родноверних) друштава у нас...

Колико сам упознао те људе, Старославце чине "нормални људи" (наравно не у смислу просечни, досадни, него да код њих нема глупости ложњаве о којима ће још бити речи), некорнформисти што се тиче ставова и животног стила. Код овог последњег неки од њих се разликују од потписника ових редова који има оно што с каже "стални посао" (боговима хвала), лично не зна како би живео без тога, но цени оне који тако могу. Старославци су разумне патриоте, што је чини ми се и даље већинско стање у Србији када говоримо о свакодневним ставовима - али не и када је реч о гласању или када се те иначе разумне патриоте организују у иоле већу скупину па нешто раде. Због тога што из већих скупина у Србији прво нестаје разум, па се онда он враћа у смислу финансијских способности али се жртвује патриотизам није ни чудо што онда већински разумна популација гласа неразумно. (Жалосно стање обавештености и опште културе је посебна ствар, па људи онда подржавају нешто што само најповршније изледа исправно, но то је друга ствар, уосталом терет је оних који би да воде у неком другом смеру да мотивацију прилагоде онима којима се обраћају...) Укратко, Старославци су још малена организација па се ове српске бољке нису ту осетиле. Како рече мој омиљени владика "у добру је лако добро бити, на муци се познају јунаци". Ерго, ако и када улети већа лова, огледаћемо се на тим мукама, јер познато је да паре људе кваре...

Код Старославаца постоји лепо дружење, размена мишљења. Старославци су помагали у спасавању Србије од овогодишњих поплава, што можда не треба посебно истаћи, али рећи ћу... При томе нико није пао у искушење да се чепи владајућој странци, нити да теоретише (посебно о "завери") по интернету, шири панику и около дели лекције.

Што се тиче саме религије, да нешто кажем о томе, јер то јесте верско удружење. Ритуали су једноставни, уз доста ватре, и суштински познати свакоме ко је некада камповао или се дружио предвече у природи. Оно где сам се нашао је једна од реченица које се изговарају у обреду - боговима се не молимо, него их славимо. Заиста, још као тинејџер размишљао сам - да сам бог не бих волео да ме стално вуку за рукав и мољакају. Они који сматрају да знају за једног Тхе Бога (= Апсолут) и доживљавају га као људску (а како би другачије?) личност, нека размисле о томе... Што се нас тиче - Слава боговима и Слава Роду. Посебно ово друго, што је и наш поздрав, јер сећања на богове се тешко реконструише а наш (на)род је нешто што је стварно, ту око нас!

Ипак, већ доста тога рекох о ономе што сам код Старославаца нашао, па ајде нешто и ономе што нисам нашао, јер како видех тога нема и драго ми је што нема. Невезано за верске ставове и светоназоре код Старославаца нема онога од чега пате многи (рецимо тако док се не докаже супротно) поштени и добронамери родољуби, нити има онога што натапа пућанство кроз политички коректно испирање мозга. Дакле, нема глорификације неупитних термина, какви би били "Русија", "Путин", "Евроазија", "древна историја" - што не значи да ови људи не цене на свој начин ове садржаје, али се једноставно не ложе. А са друге стране нема ни подразумеваних ставова типа "демократија", "Европа"... Старославци јесу за Европу, али је не виде као наши унијати.

Поред тога, избегнуте су и стандардне замке (нео)паганства широм света, а нажалост како сазнајемо и код неких домаћих пагана или "пагана". У принципу два су погрешна става код неопаганства, који се међусобно искључују, али нису ретки они који успевају да "помире" те супротности. Једна је грешка псеудолиберални New Age, који се огледа у слављењу хтонског и квази-матријархалног, те миксовању са родном вером разноразних тековина ХХ века, све до рецимо телеме. Није реткост да декларисани наркомани (овисници, није "грех" пробати него се навући), лезбејке и слични девијанти (ако је неко таки рођен, сажаљевам случај, не осуђујем, но нећу ни да толеришем ако се тиме хвали) тако истичу заставу "родне вере". Други проблем су различите "расно свесне" глупости, те величање оних који кренуше у крсташки рат на истребљењу Словена. Уз то иде и некакав антикомунизам који је (барем) потпуно превазиђен, сада кад видесмо онај други систем у свом сјају... И једни и други су склони да улазе у некакве колизије са хришћанством било да то представљају као "отпор ауторитету" или "спасавање беле Европе од јеврејске куге". При томе не виде како су ове њу ејџ варијанте сличне источњачким култовима (где су спадали и рани хришћани) декадентног Рима; или како ови "националсоцијалисти" у свом антисемитизму личе на високе домете католичке цркве, рецимо... А шта тек бива кад се ове две глупости споје, па имамо наци-геј варијанте, чега има у декадентној башти модерног света!

Хвала боговима, те код Старославаца нема ових "дечјих болести" паганства...



Иван Вукадиновић

п.с. Знам да није фазон коментарисати своје форе, али ипак морам рећи да ми је најдраже оно како нас "либерали" виде. Ако данас поменеш Род (рекосмо да нам је то најбитније) а да то није женски или још боље средњи род, да нису "студије рода" (феминизам) или она политички коректна прича да пол и род нису исте ствари - дакле ако не причаш о граматичком роду онда си, рођаче, у домену "крви & тла" и ниси више (клеро)фашиста, него си директно нацош. Е тако ствари виде наши либералисти.