Кристина Рад о слободној вољи

Изгледа да сам нашао свог омиљеног атеисту. Чисто узгред, ту "етикету" користим само зато што је и она користи за себе, и добро јој стоји; да се није сврставала ја је не бих сврставао. Није реч само о изгледу, мада сам уз мало тужне резигнираности сазнао да је удата, нити о начину на који склапа своје видео радове, занимљивости излагања. Све то има утицаја, међутим оно где ме је "купила" је јасна критика ислама. Лично сам родноверан (српски би рекли: паган) у хришћанском окружењу, при чему сам крштен, дакле својевољно сам "напустио" ту религију. У свом животу и раду наилазаио сам на неодобравање, критике које би ме најчешће насмејале, понекад и изнервирале. Но, ништа од тога није никакав (барем не велики) проблем. Слично, да се не лажемо, важи и за атеисте. Међутим, по шарија закону, било ко да се одрекне ислама ако је већ једном обрезан, вратио се он вери ближих или даљих предака, или постао атеиста - постаје апостата који главом плаћа своју одлуку. То треба да је свима јасно.

За критику ислама треба имати "муда", треба имати петљу спроћу свог живота и макар је смелост из несвести улазити у то када се зна како неки пролазе, а Кристина је већ добијала претње. Но, оно где су интелектуална cojones grandes, то је тема које се људи не дотичу лако, јер ствара жучне расправе. Следи видео с којим се 2/3 не слажем, а оно где се слажем снажно подржавам. Ту спада њен однос према каузалном детерминизму и објашњењима која се дотичу квантне механике. Са осталим се углавном не слажем, али јој не замерам. Но, погледајмо видео, па кренимо редом.

Поједностављено: Ајнштајнов мозак је "хардвер", а ум је "софтвер". Да ли рад неког компјутера зависи само од хардвера, да ли га само хардвер чини "живим"!? То није неки мамбо-џамбо не улазимо (одмах) у порекло "софтвера", него укажимо на неке друштвене факторе које су му ишли на руку, осим "хардвера" који смо постмортем сецирали. Ајнштајн је радио у патентном заводу, где је већи део радног времена био сасвим слободан, односно није много радио. Осим тога, то није академска институција, па није био укалупљен "ауторитетима". Стога се нешто теже пробијао кроз те кругове, но могуће да је и ту имао више среће него многи. А имао је среће и са Милевом - жена да му ради прорачуне, уместо да буде оптерећене што многе жене знају... 

А како сам ја дошао до Кристине Рад? Нема сумње да имам "хардвер" који ме гони ка стварима које су далеко од моје професионалне сфере, а шта је са "софтвером" у који улази све што искусих у животу до сада?! Најзад, да нисам имао баш вишка времена (а погодите где), не бих лутајући тјубом дошао до неких клипова о исламу, а онда видео да нека коврџава плавуша има нешто о томе рећи...

Свођење детерминизма на неуролугију је етички спорно. Да ли ће онда социјалне проблеме решавати лоботомијом, или софистицираније како је Хаксли предвидео?!? То што сам параноичан не значи да не постоји таква могућност... Уосталом, нису ли сви покушаји да се свет објасни једним чиниоцем (па онда идеологијом која га објашњава), од католичке цркве до слободног тржишта и либерализма - пропали!?

Кристина даље помиње неке опоненте ономе што она заступа. Укратко, нисам присталица дуализма. То учење Рене Декарта је нудило везу између душе и тела, мислим да је то била пинеална жлезда, што је побијено, а у међувремену никаква веза није доказана. Ипак, та картезијанска обмана је суптилним деловањем католичке цркве постала доминантна не само у друштвеној интелигенцији, него је прихватљива и великом броју људи који се баве природним наукама. То се сматра нормалним, док неки други Weltanscauung то не би био. Доста о томе - Рене Декарт, негативац филозофије.

Субјективни идеализам је нешто што се не може доказати, а такође ни оповргнути. Како доказати некоме да ниси само део његове свести?!? Најзад, гашењем његове свести ти свеједно (за њега) нестајеш, као и све остало, а да ли је појединцу нешто друго битно?! У сваком случају, није становиште које бих ја подржавао.

Проблем материјалистичког редукционизма, који заступа Кристина Рад, је што се све своди на физику, а не на мозак како она каже. Дакле, не активност неурона, јер се она може свести на нешто основније - неутроне... електроне, кваркове, фотоне... А физика, хмм... је ли неко некад видео електрон? Но, то је бар концепт који је добро објашњен (мада пактично неразумљив у терминима свакодневног живота), даје тачне резултате, основ је технологије, итсл. А шта ћемо са теоријом струна, холограмима и сличним "фантомским" концептима?!? Или шта ако све сводимо на матиш? Да ли је неко некада видео круг?! Или чак лопту, дакле не неку одређену, него идеални тип. Математички концепти у материјалном свету не постоје.

Оно где се слажем је каузални детерминизам. Свака одлука има свој узрок, ту Кристина Рад није оригинална, али мало је људи који су данас спремни да се са једноставном чињеницом суоче. И то не мора бити "од почетка света", како она каже, јер принцип може деловати до у бесконачну прошлост, рецимо ако свет једноставно постоји одувек то ништа не мења. 

Похвале стоје и за онај део о квантној механици. Исувише често се иста користи као покриће за "слободну вољу". Кристина генијално закључује оно што сам и ја закључио (хе, хе) - цена тако описане "слободне воље" (из фундаменталне случајности) била би да све проистиче из случајних интеракција субатомских честица, дакле хирова Природе. Имају ли фотони слободну вољу?

Пре него изнесем свој став, подсетићу на оно што Влатко Ведрал рече: научна и верска свест (барем оне површније) обе теже редукционизму и изгледа да је тај "основни узрок" једнако неухватљив. Најзад, зашто би бесконачна регресија била забрањена како у науци, тако и у више мистичним сферама?! Из наведених разлога рационално-научнички аргументи атеиста одлично побијају егзотерне (аврамске) религије, али немају снагу против мистика, долазили они са руба монотеизма или из источњачке мисли. Мистик једино може сам себе побити, рецимо као Дипак Чопра. Ако је веома способан за аналитичку и синтетичку мисао (као рецимо Спиноза) и још склон иронији (осим себе не могу се сад неког сетити...) чини ми се да је непобедив.

Моје становиште је објективни идеализам. Кристина га није ни поменула, ваљда јој је недостојан у овој причи. Разумљиво... Но, то није само религија, него практично сва права филозофија, она метафизичка. Једноставно, све се своди на Објективни Ум, Deus sive Natura. Постоје различити "нивои", као рецимо математички и физички, Шредингерова функција и њено "преламање", исл... но светом суштински влада један закон, и све се може свести на Једно. Тешко да ће нам то икада бити доступно, а посебно не позитивистичким методама које се исцрпљују на појавном делу света. Кристина помиње дроге, но оне само отварају врата перцепције, како рече поменути Хаксли. Зашто су она иначе затворена? Биће да је зато што постоје знања која нам еволутивно не помажу, чак нам само одмажу. Ако бежиш од лава нема потреба да га видиш као гомилање квантне неодређености, нити да размишљаш како би се ефектима исте неодређености за зилион година могао телепортовати у другу галаксију, а ван домета његових канџи. Не, боље је веома "физички" поступати. Сада кад технологија тражи (и добија) прецизне квантне прорачуне ми нисмо у стању да их визуализујемо, јер не милиони него милијарде година еволуције стоје против тога.

У принципу је могуће "објективни идеализам" назвати и "материјалистички редукционизам", али само ако се призна сва ограниченост људских појмова, те колико је крхко знање које имамо, и које ћемо можда икада имати у односу на свеобухватност материје/енергије. Кристина то такође осећа, то се види из њеног става о "квантној неодређености". У многим видеима које гледах представници научног, скептичног, секуларног (etc) погледа на свет имају потребу да кад цитирају Ајнштајна који каже "Бог", одмах додају да није мислио на (тог) Бога. Тако и кад они кажу "материја" треба да поштено признају да то није оно што већина народа тиме сматра. У ту већину рачунам чак и многе научнике који нису нуклеарни или теоретски физичари, космолози... Наравно, ту не рачунам таутолошке одговоре типа "Материја је оно што сачињава материјални свет". Шта је уопште материја? Изгледа да ће то барем још дуго бити мистерија...