Кетман

Прво иде статус на "друштвеној мрежи"

Читам и могу препоручити књигу Заробљени ум, Чеслава Милоша. Није било до сада цитата, а можда их неће ни бити, пошто он пише о комунизму, и то кад је био најјачи, што је плусквамперекат (што неки никако да схвате). А с друге стране мало је универзалних, и за мене нових мисли, па да су сада актуелне...
Ипак, вреди прочитати из барем два разлога. И то се посебно односи на кетман (прикривање). Прво, јер су "штосови" из тог времена остали и у некој модерној релативно популарној култури (најпопуларније су Фарма и Курсаџије, то не рачунам). Најбоље (црне) комедије јесу из времена социјализма, истина "оцвалог" и њеовог дугог умирања и још дуже "транзиције" (транзиција је прелаз између А и Б, па који је Б ако не признамо себи да је арапски капитализам!?)
И друго, јер неће бити да ригидног идеолошког модела, како Милош каже Метода и квазирелигије, или ти "Нове Вере", као и разноразних кетмана нема данас. Мада наравно ово сад нема везе ни са комунизмом, ни са социјализмом, једино што је заједничко је што ово-сада није нешто што би волео неко трећи...
А онда ћемо се посветити теми кетмана.

Кетман код муслимана


Кетман, односно такија (што на арапском значи „обезбедити заштиту”), даје право муслиману да крши све верске забране. Дакле, кетман као појам долази из исламског света, а Чеслав Милош се за њега кад је прочитао књигу о Оријенту (иначе познатог расисте) Гобиноа. 
Овај појам кетмана није данас безначајан, пошто смо суочени са исламским тероризмом. Многи муслимани се ваде на то да терористи представљају убедљиву мањину, дакле не само да они јесу мањина, него да мањина уопште има оправдања за њих, док су у огромној већини тзв. умерени муслимани. То је и нека "химна" актуелне политичке коректности. Добија то гротексне размере, као пре пар година кад рече Фаред Закерија да Даеш има 30 хиљада припадника, док је муслимана две милијарде (намеће се онда питање, иако њему то није било на памети, како то да "једина светска суперсила" не може да изађе на крај са том шаком јада...). Али, колико се може веровати "умереном муслиману" кад његова света књига каже да ће Алах ценити оно што му је на срцу, а не на језику?! Ово учење је дало верски легитимитет схватању да муслиман има право далаже, користи мимикрију и скрива своје веровање у ситуацији када се осећа угроженим због свог веровања. Mуслиман који сматра да кад је у опасности има право да порекне своју веру и исповеда веру неверника. Употребу такије муслимани не сматрају лагањем, већ дозвољеном мером самозаштите. На сваком је вернику да сам у складу са својом савешћу процени степен опасности и оцени да ли ће и у којој мери применити такију. Дакле, муслиман у лажи не види ништа неморално, нешто због чега би му било непријатно. Јасно, ако лаже "неверника". 
Тумачећи ову појаву сетимо се да је мало мученика у исламу, осим наравно у "светом рату". Мало је оних који су исповедали своју веру по цену смрти, и због тога су касније слављени. Ипак, има и таквих случајева. Ваља поменути Ал Хаџа, о којем сам писао у блогу о суфи мистицизму. Пред погибију се прославио речима "Убијте ме, моји драги пријатељи, мој живот почиње, у мојој погибији". Мухамедов зет Али је такође отворено исповедао своје, па је погунуо у борби против Калифата, шиа заједница га слави, али од онда кетман сматра чак стубом своје вере. Овакви мученици су страдали од руке других муслимана, и данас представљају мањински ислам - шиа или суфи теологија - што ће рећи да их само мањи број муслимана слави.
Нема сумње да је било доста претварања и код раних хришћана, и то би се могло дедуковати у неким конкретним случајевима. Међутим, житија светаца говоре нешто друго, о поласку у смрт "само зато" јер се своје схватање није хтело порећи. Можда су овакви хришћани тада били мањина, но они јесу узор за данашње хришћане, па и секуларне припаднике европских народа. Узор муслимана је шехид, који пре своје смрти је у могућности да убија друге, и то ради. Само исповедање "истине" (наводници јер истина једног није нужно истина другог) тамо није идеал!
Но, не треба бити престрог према оваквом кетману. Он је сачувао све што иоле вреди у данашњем исламу: суфије, шиа, алавите... Наравно, "вредност" дајем субјективно, на основу заинтересованости за конкретну теологију и још више на основу геополитичког слагања. Мањинске секте ислама, или на његовој граници, скривале су своја уверења. Изашли би из кетмана када су централне власти слабиле, или им се чак указала прилика да сами постану власт (то нема везе са "слабљењем вере" већине, или "либерализацијом", тога у исламу нема). Фатимиди у Египту су неко време били на власти да би се открили, Друзи су престали да се скривају слабљењем власти Отомана, Алавити у Сирији излазе на површину доласком клана Асад на власт, у Персији шиа се обзнањује победом одговарајуће династије, раније исмаилити (борбена секта шиа) деловањем Старца са планине...

Кетман у социјализму

Чеслав Милош је, наравно, посветио посебну пажњу кетману у социјализму, то му је заправо главна тема књиге. Он даје четири примера његових познаника, писаца, датих ознакама алфа, бета, гама, делта (што не значи међусобну хијерархију). Сви су на крају пристали уз систем и соцреализам. То су "католички писац" инспирисан херојима, "љубавник света" који разочаран постаје циник, "роб историје" који се просто приклања комунистима као јачима и најсимпатичнији трубадур који спрдњу преноси и дубоко у сивило долазећег социјализма, док га не натерају да се "уозбиљи". Занимљиво, сви су у младости били десничари...
Две су занимљиве одлике оваквог кетмана. Једно је језик у шифрама, друго заваравање себе - и умиривање савести. Прво је више одлика уметника, друго политичара. Мада демаркација између то двоје није стамена као Кинески зид... Овде ћемо се бавити уметношћу кроз два примера (песме) Забрањеног пушења. За оба примера сазнао сам читајући књигу Др Нелета Карајлића Фајронт у Сарајеву. Могао сам и пре то "провалити", али искрено, о томе нисам много размишљао...
Недјеља кад је отишао Хасе је песма у којој се шифровано пева о смрти маршала. Иако представљено као слављење последњег меча легендарног фудбалера, песма пева о нечем другом. Нелогичности су ту да нас подсете - долази Осијек, али ипак је Кошево пуно, и слично... Али зашто нису отворено изнели своју жалост, шта би био проблем?! То је тада могло само на дозвољени начин, видети у опусу Балијашевића. Шта значи спрдња са ЈБТ, искусио је сам Неле кад је рекао "Нема струје, црко маршал". Осим тога, можда су се они прикривали од нечег другог. Хтели су да изнесу свој ангст, а да не буду полтрони, као рецимо поменути. А такав ангст, страх пред неизбесношћу и осећај никад више, који провејава из песме, били су забрањени јер су кршили оно "И после Тита Тито". 
Чејени Одлазе је прва песма коју је написао сам Неле. Она је о одласку Срба са Космета, што наравно нигде није речено. Припадници "другог племена" се означавају као Шошони, што је занимљиво био и каснији сленг за Шиптаре. Ако је такав сленг већ постојао, онда кетман другара из Пушења и није био баш вешт. Или су можда креирали сленг, песмом која тад није била њихова најславнија? 
Неле у својој књизи наводи занимљив сусрет са агентима ДБ-а, ако му је веровати. На питање ко су Чејени одговорио је "индијанско племе у Сјеверној Америци...", па онда слично кад је упитан за Шошоне. Агент се издере "Ма кога ти зајебаваш!?" Онда га пита "А шта ти значи оно крешо хакија пресудила му ћакија", па заразно поче да се ваља од смеха...

Кетман данас

Данас се Нова Вера најприближније може назвати "либерализам" (ко баш хоће, може и "отворено друштво"); док се актуелни Метод најбоље описује као "рационализам". Он нема много тога заједничког са рационализмом европског барока (судови а приори), али нема везе... Мудрост је жреца ове Нове Религије да не користе нове називе, нити инсистирају на оригиналности. Напротив, ако је нешто једино могуће, макар једино разумно, посебан назив му и не треба - то је нужан развој хода историје макар оних који нису "на погрешној страни", како би рекао нобеловац Обама. 
Ја не знам колико таквог кетмана има у другим земљама под контролом "Империје" (код Чеслава је Империја без наводника, с разлогом...) али знам за примере из Србије. 
Данас нема језика у шифрама, али се говор прилагођава медијима. Можда има неке паралеле с оном екс-фајлз "теоријом завере" да тачне податке дајеш медијима којима се не верује, а погрешне онима којима се верује. Мада је овде више реч о ставовима.
Исти људи једно причају на РТС-у, друго на "национално свесним" порталима, и то важи и за опозицију. Проф Антонић тако ће на својој НСПМ (или што би реко Луковић НСФМ, мене то не вређа...) доћи до националистичког пенушања, рецимо кад тврди да су Срби у НДХ страдали због јулијанског календара... На РТС-у, а пре га је било тамо, или у "Политици" ипак неће ићи дотле...
Кетман се данас види у ономе "жути" па "жути", или је у питању Радуловић, или паткица. Није да се слажем са њима, али свако помињање њих преко реалне њихове снаге (нешто преко 10% на последњим изборима) ми је сумњиво.
Но, разјаснимо још нешто о систему. Чеслав Милош није економиста, али недвосмислено говори да је свему претходила експропријација. Она се догодила и у Србији, почевши од "деведесетих", а убрзано "после промена". Сада је све што су генерације радника стицале проглашено за "ничије" и мазнуто. Онда се прешло на уништавање ситног бизниса, пре свега у пољопривреди. Све за рачун тајкуна и страног капитала! О томе већина не говори, и без кетмана, јер не знају о томе да говоре. Кад се то не доводи у питање, имамо данас веома широку "коалицију", која личи на прву фазу успостављања реалсоцијализма. Како је онда био добродошао сваки патриота, свако ко се борио против Немаца (барем у Пољској), и сада је свако ко није отворено уз прозападну опозицију која се не тали с господаром Вучићем (поменути горе), и ко није националиста који истога отворено прозива за издају, па и понешто горе... Остали су добродошли. За сада "такви какви јесу".
Одлика савременог кетмана (код оних који се представљају као патриоте) је борба против прозападне опозиције, е да би се подржале "проевропске" власти. Добро дође преувеличавање значаја Војводине и "шарених револуција" које нам толико прете чим неко изађе на улицу, да је Вучић одмах добар. Али шта је иза свега?!
Најлакше је рећи интерес. Обично и јесте, мада то не морају бити директно паре. Неко се бори за синекуру, неко да би био "у јавности", што зна да уновчи. Можда је то припрема "за после Вучића", како кажу неки. Можда у свему има логике... Но, биће да има још више фрустрација. Ти "жути" и остале досманлије преко десет година никако да оду! У томе беше не мале одговорности Коштунице... Кад додамо пословичну неспособност парламентарних (тек сада!) патриота - Двери, ДСС и СРС, стварно би било много црно да Вучић није макар "мање зло", То би се још могло разумети, али не мора се следити.
Иван Вукадиновић
п.с. У свом поговору поменутој књизи Заробљени ум, истакао се Никола Милошевић. Сам текст у БИГЗ-овом издању (судбина ове куће и њеног простора је просто парадигматична) има 250 страница, а Николин поговор "само" 80! Но, беше корисно прочитати га, да бисмо видели где смо, јер га беше писао неспорни национални интелектуалац.
Занимљиво је да Милошевић кетмани у поговору књизи о кетману... Некоме би било занимљиво погледати где је кетман у социјалистичком самоуправљању, но Милошевић се није тога ни дотакао. Нема критике социјализма, ни комунизма, пер се, само "стаљинистичке модификације", али тако да се помало езоповски критикује сваки социјализам. Погледајмо реално - 1987. Никола Милошевић сигурно не би био ухапшен да је написао "капитализам је бољи од социјализма", или "капитализам је победио", или чак "вишестраначки систем је бољи од једностраначког". Али он то није рекао! Не отворено. Да је рекао не би био ухапшен, али скоро је сигурно да му поговор не би био прихваћен. А он је имао потребу да нешто каже, а биће и неке користи од тога. Кетман по дефиницији!
А чиме се он бави на 80 страница? Покушава да докаже како је манипулација нужно боља и "рационалнија" од "голе силе". Долазећи до бравура типа "Манипулатор мора водити рачуна не само о сопственим интересима него и о интересима оних којима манипулише, па стога увек остаје једна област која измиче контроли". Занимљиво за анализу, можда други пут, а побијање оваквог "става" је тривијално. Дакле, кад те капиталисти, а сада домаћи демократори лажу, брину о твојим интересима!
Напада "леве екстремисте" са капиталистичког Запада, за шта му је Чеслав Милош дао мало повода (помиње Неруду). Све то "пуно разумевања" јер је неко, као Бухарин поклекао под ригидним системом, а неко као Маркузе толко "мрзи капитализам" да му је разум помрачен. Све у свему, ко год је против капитализма нема везе с мозгом...
Истина, и ван кетмана, односно ни кад је дошло њихових пет минута, наши национални интелектуалци, до Ђинђића и Коштунице, не рекоше никад отворено да је капитализам бољи. Овај први можда јесте рекао нешто кроз појам "слободно тржиште"... Не, јер овима је све било "демократско питање", а својина небитна ако је процедура (Коштуница) или волунтаристичка власт (Ђинђић) задовољена. Ван тога су могли "експерти" да коло воде, и спроводе експропријацију, која ни за Коштуницу ни за Ђинђића није постојала...
Иако се већ расписах, корисно је видети идеолошко слепило оних којима смо веровали, и чије ставове и данас многи узимају здраво за готово.



Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део