Универзални морал Стива Молноа

Истина је да нам је потребан морал, лаж је да га богови и владе могу рационално дефинисати или само спровести.

Стив Молно (Stefan Molyneaux)

Стив Молно ми је запао за око својим јутјуб каналом, због кога је заслужио и надимак Луди Стева. Касније сам видео чиме се раније бавио. Но, један од клипова који имају везе са темом је онај why atheists suck. Главна замерка Молноа (нео)атеистима је отприлике следећа - ОК, уклонили сте Бога и шта сада!? Шта нудите, посебно с обзиром на морал?!

Па, касније сам сазнао да је Стева понудио раније морални оквир, који би био универзалан, а независан од богова (или Бога) и влада. Овога пута сам у могућности да понудим текст на преглед, па читалац може сам извући закључак, наравно ако има времена за 130 страница књиге Universally Preferable Behaviour.

Молно почиње тако што дефинише мале и велике истине, а између њих null zone, у којој исти принципи не важе. Мала истина би била "ја се не ударам", а велика "не треба започињати насиље". Међутим, Библија је пуна примера насиља које је починио Јахве; док неко ко је на себе ставио шарену одећу, названу униформа, ето тако добија право да убија. Стева је тако на почетку књиге дефинисао "звер" са којом ће се суочити - богове и владе као извор морала. 

Међутим, Стева убрзо после увода улази у контрадикције које ће га пратити до краја дела. Једна од њих је инсистирање на објективној истини. Филозоф Иван Миленковић рекао је да се вера у "објективну истину" не разликује од вере у Деда Мраза (у свом тексту о пост-иситни, једино паметно што је рекао). Из објективне истине по Молноу следи научни метод и рационално схваћен морал.

Али где је извор моралности? Стева је на почетку одбацио као извор морала "оно што је добро за човека". Појединац може бити неморалан и просперирати. Али, може ли заједница само са таквим појединцима?! Као либертер, заговорник капитализма, Стева наглашава индивидуализам, па то питање и не помиње. Оно што он преферира као "извор морала"су "етички инстинкти људске врсте". Посматрано из угла "објективне истине" и научног метода, могло би се емпиријски утврдити да такви инстинкти постоје (рецимо убиство, макар изван прописаног сукоба, тешко да је у некој култури исправан чин). Међутим, то није довољно. Савремени научни метод тежи редукционизму, свођењу сложенијих појмова на простије. Стати на инстинктима, као нечем објективном, а не објаснити одакле су (борба за опстанак је малопре одбачена), не делује баш фер (као што неки атеисти свест објашњавају неуронима заборављајући да се и они од нечега састоје). Филозофски гледано, такав став вуче на дуализам - јер ако није речено где нешто слично моралу постоји у природи, људска врста постаје "нешто посебно", што Стева чак негде и каже, али не објашњава зашто, наводи то као само по себи јасно...

Ипак су дате неке основе, а оне би могле добро стајати и као постулати и почетне дефиниције или теореме неког аксиоматског система. Стева каже да су примењиве и на друге области, као што је наука. Основе доказивања универзалности морала су рецимо - ми обоје постојимо, чула имају капацитет прецизности, језик има значење, истина је боља од лажи, појединац је одговоран за своје акције... Све је то доказивано једноставним речником и мало (или мало више) дидактички, "као малом Ђокици".

Молно доказује универзалности тиме да ако је убиство лоше у Њујорку, лоше је и у Багдаду (алузија на америчку агресију?). Међутим, лоше је са становишта једног, тачније западњачког морала. Нема дискусије са тиме шта ако убиство припадника друге заједнице (племена, секте...) са становишта неког другог морала, рецимо ирачког, није лоше. Молно би можда рекао да је такав морал неконзистентан, неистинит, можда чак "неморалан". Но, он и даље постоји, и постојао је одавно. Ово пишем зато што садашњи Молно зна у својим клиповима рећи како он не би мењао навике које постоје у Саудијској Арабији. Да ли је то отклон ка моралном релативизму?

Молно доказује своју теорију на тестовима - како би се показало да она опстаје. То је помало непотребно, што касније и сам имплицитно признаје. Доказ да је силовање морално зло (и да то објективно стоји), могао бих рецимо употребити за "троловање" великих верника који би рекли како само Бог то може да каже. Но, ја и без Молноовог доказа знам да је такав чин лош, и био би такав и да га религија не дефинише као таквог (што иначе многе религије бар изворно и нису санкционисале). 

Међутим, занимљиво је баш силовање, које Молно наводи као најјаснији пример. Његова аргументација је сасвим на месту - силовање не може бити у самоодбрани (као убиство) и не може бити нужно за преживљавање (као крађа). Но, проблем је у томе што је силовање релативан новитет у схватању етике. Некада се силовање није ни помињало као проблем - у библијским заповестима не стоји Не силуј! Ако је нешто помињано, то је била заштита женске части, но ту није био важан њен пристанак (односно непостојање истог), чак се имплицитно и жртва сматрала кривом. Дакле, ако би морално гађење према силовању, које свакако сада постоји, повезали са моралним инстинктима човечанства, поставља се питање како то да такви инстинкти тек однедавно постоје. 

Универзалну штетност крађе Молно доказује тако што брани право приватне својине, а његову универзалност доказује правом човека на своје тело (својина је ту екстензија тела, личности). Домишљато решење, међутим бременито проблемима. Рецимо да гладан пролазим кроз нечији воћњак и посегнем за јабуком. Руке су део мога тела, и ја имам право да их користим. Но, да ли ће ми власник само указати на неморал мојих поступака?!? Према Молноу он има право на самоодбрану, што укључује и одбрану својине. Морал и нема много смисла ако се не може насилно спровести (макар да би се спречиле његове насилне повреде), па ни ако из њега не следи казна или бар одштета. Ако ме власник натера да своје руке искориситма како њему одговара, није ли тиме посегнуо за мојим телом?! Ако ми не да да задовољим желудац, не ограничава ли у име права на своју својину, моје право на властито тело?!?

Када на крају дође до вредности универзалног понашања, Стив Молно ће имати свој узлет. Ту су они неочекивавни, а логични ефекти које је очекивао. Откривање топле воде је рећи да је крађа или силовање лоше, мало више вреди оптужити државу за то. Претходно је Молно имао своју реч о (не)постојању, коју не бих детаљно описивао. Ипак, рекао бих да греши тиме што постојање своди на масу и енергију. Можда у природи, окружењу, нема идеалног круга (његов пример), но исти математички итекако постоји, и постоји независно од умова људи (са свим правилима која се на њега односе). Гајо Петровић у свом делу Логика овакав став лако одбацује као наивни материјализам (дело је иначе писано у време превласти марксизма - дијалектичког материјализма).

Но, вредност ове књиге је што по Молноу није само Бог непостојећи, таква је и Држава (односно Влада). Влада је апстракција иза које се крије мали број припадника владајуће елите, која те пљачка и силује (баш као што се иза појма Бога крију свештеници, који раде то исто). Молно лако одбацује неке оправдања монопола власти на силу. Један од таквих је нека урођена злоћа у људима (барем неким) коју држава силом спречава. Но, шта ако се насилници докопају власти?! Такође, добри људи нису добри због страха од одмазде, него због свог осећаја врлине и духовног мира, због тога власт њима није много потребна. 

Но, и овај приступ има својих проблема. Један је што Молно државно образовање (кроз које је и сам прошао, ерго које га је на неки начин створило) сматра "силовањем у мозак". Али која је алтернатива у свету "добровољности", заснованом само на приватној својини? Сетимо се да је својина екстензија тела, на коју свако има право. Ум је у мозгу (он као атеиста би вероватно рекао). Дакле, делу тела. Но, мозак не стоји јак по себи, он мора да се тренира. Тренер мозга (дакле учитељ) има своје трошкове, а ако цени себе неће радити бесплатно (па ни много јефтино). Шта ако нечији родитељи не могу истог да приуште?! 

Могло би се уздати у нечији интерес да стипендира нечије приватно образовање, како би имао радника, али где ће уопште такав пронаћи талента? Распитивањем по кућама?! Али какво стање може бити у кући, ако нема довољно приватне својине?!? Да и не говоримо како платилац (и тиме власник) таквог образовања ради у свом интересу, па такво образовање може бити веома ограничено. Молно није навео као моралну обавезу милостињу (charity).

Јасно, родитељи могу сами образовати децу, дати им писменост и основно... Потомци би касније радили код њих, а могли би сами истраживати "у слободно време" или према неким својим амбицијама. Но, то тражи постојање одрживих породичних својина, што је можда изводљиво (за све!) у деловима Канаде у којој Молно данас живи. У његовој родној Ирској већ мало теже, у насељенијим земљама као што је Србија - још теже! (Узгред, Молно је имао своје теорије о утицају родитеља на децу, али у то нисам улазио).

Најзад, Молно даје неку утопијску (шта друго рећи) наду да ће разум превагнути, па ће у неком будућем (бесконфликтном?) друштву његов морални оквир бити сасвим примењен као основа свакодневног људског понашања. Државе и богови неће бити потребни. Но, то остаје утопија, чак можемо рећи опасна утопија.

Но, има ли основа да се морал дефинише универзално? Има, мада његове поставке не морају бити исте оне до којих је дошао Молно. Ја сам у тексту за "Поредак" дефинисао морал као спој нужности опстанка органских, а не биолошких заједница, што људске заједнице јесу; и Кантовог Категоричког императива. У најкраћем основа таквог морала била би - чини тако да би заједница опстала ако би сви чинили исто што и ти. А то можда није лоша основа, макар за почетак.

Иван Вукадиновић