Различитости: Лоше социјалне вештине

Да кренемо од статуса "на друштвеној мрежи": Читајући шта веле разне пахуљице (свака је посебна и свака се истопи на најмању увреду), односно ови англоамерички „левичари“, видео сам да се све може правдати (истина не увек истим интензитетом) и свака „посебност“ је разумљива осим једне…
Не, не мислим на оно бели стрејт мушкарац, јер та се посебност и не признаје, а признају да постоје екстремисти који исте мрзе… мада не сме се генерализовати (а феминисткиње иначе не генерализују?)…
Различитост на коју мислим јесу „ниске социјалне вештине“. Чак ако се неке групације жале на дискриминацију (рецимо разне групе мушкараца) на крају се своди на то да имају „ниске социјалне вештине“, а ту ваљда лека нема (и не треба да га буде), ови „чудаци“ су нижа врста, дозвољено је ругати им се (и само по том основу), те ниске вештине ништа не објашњава – оне једноставно објашњавају саме себе и све остало, зашто неко нема среће у животу, и не заслужује емпатију „модерних“.

Ајмо сад полако, од самог појма "различитости". Погледајмо прво оне које нас несумњиво стављају испред осталих. Постоје изузетни људи, чак ови модерни воле рећи како су "на леђима дивова". Није то лоше по себи, само не знам како те великане (углавном научне) поштујете ако их сводите на мимове (то је оно кад су нечије речи преко слике). Ни то није проблем ако није покриће за сцијентизам. А да, постоје и спортски великани, па оно отужно "Да деци буде узор Новак Ђоковић, а не Аркан". 
Рекох да се не признаје различитост белог стрејт мушкарца, али као такви јесмо мањина (посебно ако немамо неке поремећаје урођене или стечене породичним насиљем или социјалним проблемима, мање нас је од 50 одсто), па онда факат јесмо посебни. Они екстремнији "левичари" ће рећи како нас све треба побити. "Умеренији" међу њима како то што јесмо "није по себи лоше, али треба да знамо да други нису имали среће као ми". Заправо је баш тако нешто било на тесту "привилегованости", који је јавно попунила Shoe0nhead. Наравно, и жене могу бити привилеговане, ако су беле и стрејт, и немају сиду, зато се све лепо бодује...
Онда постоје различити људи који су дошли до утицаја, од тамо неких диктатора типа Путина или Асада (јачег од свих напада), па преко ауторитарних који су нешто променили у својим земљама (Орбан, Ердоган), политичких вагабунда типа Најџела Фаража и наравно Трампа, па све до интернет мислилаца као што су Стив Молно или Мајло Јанопулос. О како их ови "левичари" здраво мрзе!
Наравно, има "моћника" који им нису спорни, као што су Ангела Меркел или Барак Хусеин Обама, но они су изашли из њиховог идеолошког калупа и контролишу их мултинационалне компаније. Постоје и прави моћници, које не видимо и о њима се не сме причати (осим ако имаш наведене лоше социјалне вештине). Беше Билдберг група не постоји...!?

Наравно, како обично бива више је оних који нису имали среће. Њихове различитости могу бити урођене и стечене. Код "левичара" (SJWs) важе следећа правила.
  1. Свака урођена посебност је благодет, макар и отежавала функционисање у животу
  2. Стечене различитости које воде различитом социјалном положају су последица неправди, те морају бити нивелисане.
  3. Нема интеракције између претходна два - нико није сиромашнији зато што је наследио слабије способности, IQ и раса су табу.
  4. Свако треба да буде посебан, да има идентитет* макар он био заснован на нечему што би се пре пола века сматрало макар ексцентричним. Ако није рођен чудан, нека се потруди, иначе није кул, односно има лоше социјалне вештине.
Иако је већ доста тога о прва два речено, даћемо кратко два примера. Инсистира се, постоји научни консензус (откад је то прегласавање научна метода?!) да је хомосексуалност урођена. Међутим не постоји никакав "геј ген", барем нам није познат. Зар није онда у праву Мајло Јанопулос кад каже како нико живи нема појма шта то изазива!? Али он као геј Јеша ожењен за црнца и конзервативац по "левичарима" не би ни смео да постоји... И поред свега, модерно је нешто што кажу да је урођено (хомосексуалност) називати "опредељење". Кад су се определили?!
Јасно је да ће имигрант, посебно ако је нелегалан (тако ушао у неку земљу и можда и даље тако у њој борави) имати другачији положај. Па наравно, кад он није држављанин неке (рецимо европске) земље! Органи власти, рецимо моје земље, не постоје да би решавали светске неправде. Ја сам им дао изборни легитимитет да се старају о опстанку заједнице у којој живим, што укључује и разграничење од осталих заједница. Односно спречавање неконтролисане имиграције. Ерго, ако је положај имигранта последица неке раније неправде (што уопште није искључено), они које плаћам (дакле власт) нису дужни да ту неправду исправљају, QED.

Најзад, приближавамо се лошим социјалним вештинама. Ако се друштвеност друштва иначе пореди са оном раније, тешко да би се могла похвалити. Није случајно што "друштвена мрежа" има наводнике, зар не. Али то није овде тема зато што: 1) то и није нека различитост, пре је различит неко ко је друштвен (само) на класичан начин 2) није баш модерно кукати на технологије које нас отуђују, "левичари" ће нам рећи како су оне кул. Штавише, друштвеност само преко интернета није никакав проблем док се своди на међусобне контакте и "упознавања" (боље ако остане на нету и ако су ти контакти тривијални), тешења (тзв. подршку) или на прихватљиви активизам. Истина, ово последње је изложено иронији и ругању ако се само остаје на нету, јер сваки добар антифа мора понекад да удара нацоше
Но, оно што је свакако но-но, о којем овде причам је спој "лоших социјалних вештина" (нема везе ако се оне само лепе као етикета) и политике. Теоретичар си завере, то је зато што имаш лоше социјалне вештине. Гласаш за конзервативце или "екстремну десницу", то је зато што имаш лоше социјалне вештине. Мушкарац си који види да су жене привилеговане, то је зато што имаш лоше социјалне вештине. Размишљаш о свету око себе, "филозофираш", то је зато што имаш лоше социјалне вештине...
Погледајмо сад држање "левичара" с обзиром на она горе изнета два правила. Постоје случајеви у којима су лошије социјалне вештине стварно урођене, али то није закуцано. Оне се још могу и поправити. Постоји Аспергеров синдром, који неки изједначавају са високо функционалним аутизмом. Постоји и тенденција да се функционисање таквих личности, укључујући и пословно, стварно посматра као различито, што није немогуће (неке ствари боље обављају, неке не). Али која је поента ако неки од "левичара" шире теорије како Владимир Путин има Аспергеров синдром. Желе да му се више диве, или...?
Но није сваки аутизам високо функционалан. Тако је давно на блогу бееее92 мајка једног аутистичног детета, и присталица фамозне инклузије (што је посебна тема) замерала онима који су политику Коштунице (наравно негативно) звали аутистичном. Па да, није политички коректно... Па добро, ако се не може рећи да су ДСС, Двери или Заветници аутистични, што би онда било коректно рећи да изоловани живе у свом свету (што је иначе испољавање аутизма по дефиницији), и да томе њихова политика води, јер и тиме би нечији родитељ могао бити увређен. У свом филозофском делу рекох да све што постоји може бити предмет разговора. Али политичка коректност намеће другачија правила. Добро онда, десничари који хоће Србију у 13. веку (ја се цинично сложио) не живе у свом свету, или ако живе то није лоше, и њихови ставови су сасвим легитимни...
Погледајмо сад стечене лоше социјалне вештине. Иако није баш тачно да сиромашнији слојеви нису друштвени, тешко да би неког "просечног припадника" либерални буржуји више средње класе примили у своје друштво. Тако се ствар своди на исто (посебно у погледу политичких ставова). Да ли су његове социјалне вештине последица неправде која мора бити исправљена? Ако је нешто (барем што се мене тиче) неправда то је да онај ко је изградио своју земљу, макар у индустријском смислу, буде деградиран, а његов рад обезвређен. То важи за оно што у Америци зову "појас рђе", а код нас "транзициони губитници". 
Код нас је о томе доста тога речено, укључујући и изјаву Ђинђић, доктор Зорана да су они одавно изгубили своја радна места, само то нису знали. Проблем јесте препознаван, али ништа, баш ништа није чињено на исправљању неправди, јер било шта би угрозило интересе међународног капитала и инструкције ММФ-а. У Америци је њихова демократска странка имала период размишљања од целих недељу дана како су изгубили ове индустријске области.** Одмах су се после вратили причама како су Руси наместили изборе, а Трамп је одвратна персона... 

Наши "левичари" воле да се представљају као рационални, они који размишљају научнички. Логично је онда да се одређене последице објашњавају узроцима, на објашњени начин. Међутим, ако су урок нечије слабе социјалне вештине, то не узрокује емпатију. Фет-шејминг је фуј, али је зато кул ругати се незадовољном мушкарцу као некоме ко има poor social skills. Ако се и признаје да постоје (посебно стечени) разлози за помањкање ових вештина (које обично постоји само у левичарским главама), то нису неправде које треба исправити. Мали Орци из хулиганских и других десничарских група не заслужују разумевање. Као ни крезуби радикали. Кул је бити неприлагођен само ако се ниси прилагодио "злом патријархату", који иначе одавно не постоји. 
Иван Вукадиновић


* "Ја као мировни и геј активиста, приговарач савести, грађанин и особа чији је основни идентитет - идентитет неприпадања..." Радојица Бунчић, Жена у црном, у свом писму пошто је добио батине. 
** Занимљив је пут прешла демократска партија Сједињених Држава. Прво је то била странка Јужњака, па скоро сто година нису имали председника (од периода пре Грађанског рата до Вудру Вилсона). Од Ф.Д. Рузвелта прикључују јој се бели индустријски радници. Укидањем сегрегације црнци почињу да гласају за исту, а касније и све угрожене мањине (мањине су увек угрожене). Добар део белаца с Југа је отуђен. Сиромашни белци, укључујући и оне с Југа још су могли гласати за Клинтон Била (из Арканзаса) али их је он својом неолибералном политиком отуђио. Још више су се демократе окренули схемама политичке коректности, чак у избору председничких кандидата (црнац - жена - следећи је геј). Најзад је Барак Хусеин Обама изгубио индустријска подручја Севера... 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део